Преисламска Арабија - џахилија?

Маки

Маки

Buduća legenda
Poruka
27.896
Колико поузданих података имамо о преисламској Арабији? На сјеверу су нам позната краљевства хришћанских Гасанида, савезника Византије и Лахмида, савезника Персије. Имамо Набатејце око Петре који су иза себе оставили значајна археолошка налазишта. Међутим о Хиџазу, дијелу Арабије из којег је потекао ислам знамо врло мало прије ислама. Сви подаци о Курејшима, Мухамедовом племену, и другим племенима која се спомињу у догађајима настанка ислама датирају након настанка ислама и приказују догађаје кроз исламску призму. Рецимо Мека се први пут неспорно помиње у 8. вијеку а први записи говоре да се налази негдје у Месопотамији. Толико је слика о Арабији на почетку исламске историје била нејасна и мутна. У исламу Арапи су прије ислама били у периоду џахилије тј. незнања, идолопоклонства и паганизма. Преисламска Арабија се приказује као мјесто стагнације и бруталности, мрака и затуцаности.

Рецимо често се истиче како су пагани Курејши живи закопавали своје ћерке иако о томе нема поузданих историјских података. Преисламска Арабија је била много толерантнија и имамо низ јеврејских племена која су живјела у околини Меке и Медине и сарађивали и трговали са Арапима. Такође и многи јеретички хришћански покрети попут несторијанаца, аријанаца, колиридијанаца и других су уточиште пронашли у Арабији. Рецимо један од раних присталица Мухамеда је био хришћанин Варака ибн Невфел. Под исламом ово нестаје и Јевреји и хришћани бивају протјерани из Арабије по изричитој наредби пророка Мухамеда. Сам Мухамед је био слободан да проповиједа ислам док није почео правити савезе са супарничким градовима против Меке. Данас таква слобода проповиједања не постоји у Арабији.

Положај жена је био бољи него под исламом. То видимо на примјеру Хатиџе, Мухамедове прве жене која је била успјешна трговкиња а жене су чак могле постати и лидерке племена као што је био случај са Ум Кирфом која је била на челу племена Бану Фазара. Ово племе се супротставило Мухамеду и Ум Кирфа је по његовом наређењу монструозно погубљена тако што је свезана за двије камеле које су је растргле а њена глава је онда прошла Медином као трофеј. Такође постоји један хадис који каже да је код Ансара, становника Медине, било присутно и то да жене буду надређене својим мужевима и да је то иритирало прве муслимане. У неким дијеловима Арабије чак су имале право да отпусте мужеве. Под исламом све ово је престало. Женама је забрањено да буду лидерке било чега и постале су потпуно потчињене својим мужевима под пријетњом батина.
 
Интересантан је и један хадис (Бухари 5825) у којем Ајша каже: "Нисам видјела да иједна жена пати као што пати жена која вјерује у ислам". То нам указује на то да жене прије ислама у Арабији нису морале трпити насиље од својих мужева.
 
Maki!:
Сам Мухамед је био слободан да проповиједа ислам док није почео правити савезе са супарничким градовима против Меке. Данас таква слобода проповиједања не постоји у Арабији.
Kliknite za proširenje...
Mislim da si ovde pojednostavio stvari. Koliko se sećam prorok Muhamed je imao velikih problema od mnogobožaca u Meki pa se zato preselio u Medinu.
 
Maki!:
Ја о исламу пишем онако како јесте без било каквог уљепшавања или укаљавања.
Kliknite za proširenje...
Gledaj ti svoje dvorište i bori se duše ovih vernika koji veru praktikuju samo forme radi moji ti je savet. To ne znači da ne treba da se interesuješ za druge religije ali ne trebaš ničiju veru da nipodaštavaš.
 
Интересантно је истакнути да меканска Каба прије ислама није била једина нити најзначајнија Каба. Слична структура је постојала у Јемену под именом ал-Каба ал-Јеменија и била је бијеле боје за разлику од меканске црне. Уништена је по Мухамедовом налогу. То нам говори да Кабе нису биле ријеткост у том дијелу Арабије.
 
Арапско полуострво је вијековима било паганско упориште гдје је био раширен политеизам. Међутим од 6. вијека видимо полагани пут ка хенотеизму и евентуално монотеизму који је кулминирао у 7. вијеку настанком ислама под самозваним пророком Мухамедом. Међутим Ресулалах није био једини Арапин који се у том периоду прогласио пророком једног Бога. Било их је још. Неки од тих су:

- Маслама ибн Хабиб, члан племена Бену Ханифа који се прогласио пророком и окупио око себе 40,000 сљедбеника. Понудио је Мухамеду да међусобно признају једно другом пророштво што је Мухамед одбио. Послије Мухамедове смрти Маслама (у каснијим муслиманским изворима забиљежен као Мусајлима Лажов) гине у тзв. Рида ратовима (Ратовима против отпадника).

- Тулејха, из племена Бену Асад. Прогласио се пророком пред Мухамедову смрт и повео савез више арапских племена против муслимана. Поражен у бици код Бузакхе 632. године од стране Халида ибн ел-Велида. Касније примио ислам и као један од истакнутијих команданата учествовао у муслиманском освајању Персије играјући кључну улогу у муслиманским побједама код ал-Кадисије и Нахаванда гдје је и погинуо.

- Саџа бинт ал-Харит ибн Сувејд, из племена Бену Теглиб. Ранија хришћанка која се након Мухамедове смрти прогласила пророчицом. Касније се вјенчала са пророком Масламом горепоменутим и прихватила његово пророштво одричући се свог. Након Масламине смрти прима ислам.

- Асвад ал-Анси, из племена Бену Анс. Прогласио се пророком за Мухамедовог живота. Водио војне кампање у Јемену. Поражен од стране Фејруза ал-Дајламија у име пророка Мухамеда.

- Саф ибн Сајад, као младић проглашен за пророка а касније примио ислам. Најзанимљивија личност на овом списку будући да је од многих муслимана, па чак и самог Мухамеда, сматран за потенцијалног Деџала, муслиманског Антихриста. Вријеђао Мухамеда називајући га пророком за неписмене. Мистериозно нестао након битке код ал-Харе током побуне Медињана против Омејада.
 
Maki!:
Имао је проблем јер се почео сплеткарити против Меке. Гуглај друга заклетва код ал-Акабе.
Kliknite za proširenje...
Da dodam i ja nešto, a vi dopunjavajte i ispravljajte.
Muhamed je proteran iz Meke i otišao u oazu Jatrib, gde je osnovao Medinu. Ta Medina nije bila jedina, jer Medina ima neko versko značenje.
@Maki! zašto je konkretno proteran iz Meke? Imam neku maglovitu predstavu, da je hteo da nametne islam pa je zaratio sa glavešinama.
 
CrveniGulas:
Da dodam i ja nešto, a vi dopunjavajte i ispravljajte.
Muhamed je proteran iz Meke i otišao u oazu Jatrib, gde je osnovao Medinu. Ta Medina nije bila jedina, jer Medina ima neko versko značenje.
@Maki! zašto je konkretno proteran iz Meke? Imam neku maglovitu predstavu, da je hteo da nametne islam pa je zaratio sa glavešinama.
Kliknite za proširenje...
Склопио је уговор са Медином па су Курејши у Меки сматрали да је то уперено против сигурности Меке па је отјеран.
 
CrveniGulas:
. Ta Medina nije bila jedina, jer Medina ima neko versko značenje.
Kliknite za proširenje...
Зар медина не значи град на арапском? Јатриб је преименовао своје име у ,,Ал мадинат ал Наби", тј ,,град Пророка".
Дакле, медина- град.
 
Да муслимани нису били претјерано прогањани од Курејша показује и то да је Мухамед, када су га Курејши хтјели убити због сплеткарења и угрожавања сигурности Меке, оставио Алија ибн Ебу Телиба у свом кревету да завара Курејше и рекао му да му се ништа лоше неће догодити што је било тачно. Дакле Курејши чак нису хтјели да убију једног од Мухамедових вјерних присталица јер им ништа није скривио. Овај догађај преносе Ибн Ишак и Ал-Табари у својим биографијама Мухамеда.
 
Има сјајан опис историје и веровања предисламслих Арапа у књизи професора Радета Божовића ,,Пут Ислама", али нмг да убацим слике тих страница из неког разлога каже да је формат слика превелик за форум.
А баш занимљив и детаљан опис и паганских и монотеистичких веровања пре појаве Мухамеда.
 
Ево покушаћу нешто да пренесем својим речима од њега. Код предисламслих Арапа се осећају остаци тотемистичке и матријархалне културе.

Основна племенска подела код Арапа је на две велике племенске групе - јужни тј. Кахтани и северну - Аднани. Отац првих је Јокахатан, Нојев/Нухов син, а других је Исмаил, Аврамов син из ванбрачне везе са Агаром. Зато се Арапи некад називају Исмаилићанима или Агарјанима.
Ове две групе биле су у сталном сукобу и затегнутост се види током историје и праћења генеалогије, дисциплине тако блиске Арапима. На сучељавање указују чак и нека слова у заједничком алфабету.

И једни и други Арабљани воле за себе да кажу да су прави. Јужни Арабљани се често називају и Јеменити, а њихова територија се у старој литератури често назива и као ,,Arabia Felix", док се север назива ,,Arabia Deserta". Јужњаци себе сматрају правим Арапима док за северњаке кажу да су поарабљени, па се стога називају и мустарабин , али неретко имају и још једно мустарити или кајсанити. Јеменити су касније кроз историју више били носиоци шитских идеја, док су северњаци остали сунити и захваљујући томе постали већина у исламском свету и њихов језик је постао језик свих Арапа и главни верски језик муслимана. Халиф Муавија често је користио ову сурењивост, мада су му Кахтани, настањени између 4. и 5. века, у Сирији, пружали значајну подршку.
Затегнутост и сурењивост између два племена, може се рећи и две културе, могу се видети и у подели арапског алфабета ма сунчева и месечева слова. У тој подели, Сунце је могло (астролошки о хералдички) бити симбол јужњака, а Месец северњака, али је могуће и да су се преплитали. Јужњаци у једном периоду симболизују пољопривредну соларну, а северњаци номадску,лунарну културу. Сунце и Месец су на Арабијском полуострву два значајна астролошка симбола. Занимљиво је да се за топоним Ајн Шемс (Извор Сунца), место у Египту, везују и прве (староегипатске, у време Ехнатона) монотеистичке представе. Ову симболику користи и Књига Постања, а Данте је папину императорску власт поредио са светлошћу сунца и месеца.

Ето, нешто за почетак, из ове одличне књиге, а додаћу нешто још касније. Пишем својим речима, али се трудим да што боље пренесем суштину исказаног.
 
Историја Арапа и арапског полчуострва до VII вијека, до појаве посланика Мухамеда је доста неистражена, извори су оскудни но има их и може се удадити реконструкција те епохе арапске историје.
По обичају проблем ствара тежња поједностављивању и површном сагледавању што не ријетко води у робовање заблудама и стереотипима гдје је доминантан доживљај кроз религиозну призму, и гдје је тенденциоуност неизбјежна.
Но историја арапског пиолуострва је замршенија и генерално немамо један јединствен простор већ историју различитих колективних идентитета који би у неком периоду сусретали и пролазили кроз културну и духовну инеракцију.
Сами становници арапског пилуострва склони су подјела, по племенској и родовској основи, у старија времена основна подјела бјеше на скецерне и јужне Арапбљане.
Сјеверни Арапи, настањени на сјеверном и централном простору полуострва су махом номади, бедуини, јужни Арабљани су махом сједилачко становништва, који су још у касном бронзаном добу и почетком жељезног доба успоставили за то вријеме просперитетне државе (Хадрамаут, Сабејско краљевство). И ту се сами Арапи дуијеле у двије породице (Филип Хити овдје, стр.45-46). Аутохтони Арапи су јужни Арапи (Јеменити), ови сјеверни су натурализовани, арабизовани Арапи (Муста'рибах). Гасаниди и Лахмиди који су у III вијеку успоставили респектабилне државе на простору јужног Леванта. су мигранти из Јемена баш као и становници Медине који су пружили уточиште посланику Мухамеду.
На другој страни становници Хиџаза, Наџа су арабизовани Арапи, баш као и Набатејсци и Палмирци који су на прелазу и старе у нову еру успоставили такође важна краљевства на простору сјеверне Арабије и јужнопг Леванта. И племе Низари којем припада Миухамедова породица (род Курејши) такође припада сјеверном огранку.
Ова подјела на јужне аутохтоне Арапе и сјеверне арабизоване Арапе, није се никад премостила, иако је нова арапска религија ислам привидно ујединила арапски свијет, та подјела тиња све до данашњих времена.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top