Ja sam ispunjena žena.Nemam mnogo,ali ono sto imam čini me srećnom.Na one koji me pokušavaju slomiti sitnim pakostima vise se ne obazirem,nisu vredni da na njih trošim svoje misli.Moj dan pocinje i završava se osmehom.Ne trujem sebe zlobom,već uživam u malim ljudskim radostima.Umem da volim i ne stidim se da to pokažem,umem da se radujem tudjoj sreci od srca,ali razumem i tudje tuge.Hvala živote za sve sto si mi dao,a za ono što si uzeo...preživela sam....
Ništa nije sasvim crno ili belo.Ono što smo do juče smatrali lepotom i što nas je ispunjavalo,već danas pokazuje svoju tamnu stranu,i mi ostajemo začudjeni kroz kakve smo naočari gledali kada ne videsmo pravo stanje.Zaista: ''sve što volimo stvorili smo sami''Ulepšali smo sliku,izglačali do detalja,tako da je u našem umu ona bila savršena,zaboravljajuci sve vreme da savršenstva ne postoje.To je bila samo želja srca.
Neke reči kao da vape da budu izrečene,a bolje da su ostale zauvek zarobljene u mislima...Jer samo tako njihovi smo gospodari...Čim ih pustimo da slete sa naših usana postajemo im robovi...I platili bi duplo da ih možemo povući...Da ih možemo zabraviti i ne dozvoliti im da pobegnu,dok sami ne osetimo da je pravo vreme,ili dok se one ne umore i odustanu....
DUNJA W
Je li zarazno?
...nema bodenja, to mislim 
