Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Предузеће не настаје регистрацијом.
Правни систем је део политичког система а не економског.
Економски систем се заснива на парадигми своје воље,
а политички систем на парадигми туђе воље.
Економски субјекат је део економског система, и може да постоји и без политичког (правног) система.
Како дакле настаје предузеће?
Предузеће настаје када настане његова оргинална тражња.
Оно постоји и пре него што је одредило своје име и жиг.
Наравно тражњу дефинишемо преко њене квалитативне и квантитативне стране.
Међутим предузеће постоји и пре тога као потенцијал да се та тражња дефинише.
Чиме то доказујемо?
Тиме што предузеће може да позајми новац, дакле оно постоји и пре него што има новац као квантитативну страну своје тражње.
Иста ствар је и са квалитетом, оно може да изнајми патент, дизајн, пројекат, софтвер, физичку локацију односно адресу.
Најчешће се сматра да предузеће настаје настанком његове адресе у систему адреса.
Тако регистрација предузећа као његовог имена и жига није само заштитита квалитета(од копирања) него и дефинисање његове адресе у систему адреса - систему имена, што је заправо исто.
Квалитативна страна тражње најбоље се објашњава преко појма адресе.
Адреса је квалитативна страна тражње у облику локације.
Пошто је локација, односно простор, схватању тако приступачан, онда се и други елементи квалитативне стране тражње најбоље схватају преко појма адресе.
На пример локација новца, рачун.
Сматра се да предузеће настаје, осим регистрацијом имена, и отварањем свог рачуна у систему рачуна.
Међутим ако је систем рачуна рецимо у облику папирних новчаница, предузеће не отвара рачун нигде, него само има потенцијал поседовања рачуна.
Дакле постоји и без рачуна.
Ја кажем да постоји и без имена и жига.
Узмимо на пример дете.
Оно настаје спајањем сперматозоида и јајне ћелије.
Али шта се ту заправо дешава?
Настаје нова (јединствена) тражња.
Та тражња је прво усмерена ка мајци од које све добија, до свог рођења, од када је усмерена на остали свет.
Дакле дете постоји и пре него што сте му дали име.
Давањем имена ви дефинишете квалитативну страну његове тражње.
Дакле давање имена није опис детета као објекта, односно дефинисање његове квалитативне стране као објекта, на пример: “он је црнокос”.
Давање имена, као што сам рекао, дефинише дете као субјекта, односно његову адресу у систему имена људи.
Као што сам рекао, квалитативна страна субјекта се најбоље разуме преко појма адресе...
Друга ствар, предузеће не настаје “улагањем”.
То је обмана капиталиста.
То ме подсећа на ону банкарску причу да новац настаје позајмљивањем.
А они заправо прво направе новац, па га позајме, а када га добију са каматом назад(камата чак нема ни реалан извор настанака) онда униште главницу а оставе камату.
Дакле они стварају и уништавају новац да би симулирали идеју да новац настаје(и нестаје) позајмљивањем.
Слична ствар се дешава са предузећима.
Људи који пропагирају идеју да субјекат може бити власник субјекта, односно пропагирају ропство, симулирају настанак предузећа “улагањем”.
Оно што се заправо дешава је да они дају новац(имовину) предузећу које већ постоји,
а за узврат добијају власништво над предузећем.
Власништво субјекта над субјектом се зове ропство.
Оно се састоји из:
- права управљања робом
- права узимања добити од роба
- права убиства роба
У систему у коме је ропство забрањено субјекат може бити власник објекта, али субјекат не може бити власник субјекта.
Дакле, ово је мала лекција о томе која је суштина економског субјекта и како он стварно настаје.
Правни систем је део политичког система а не економског.
Економски систем се заснива на парадигми своје воље,
а политички систем на парадигми туђе воље.
Економски субјекат је део економског система, и може да постоји и без политичког (правног) система.
Како дакле настаје предузеће?
Предузеће настаје када настане његова оргинална тражња.
Оно постоји и пре него што је одредило своје име и жиг.
Наравно тражњу дефинишемо преко њене квалитативне и квантитативне стране.
Међутим предузеће постоји и пре тога као потенцијал да се та тражња дефинише.
Чиме то доказујемо?
Тиме што предузеће може да позајми новац, дакле оно постоји и пре него што има новац као квантитативну страну своје тражње.
Иста ствар је и са квалитетом, оно може да изнајми патент, дизајн, пројекат, софтвер, физичку локацију односно адресу.
Најчешће се сматра да предузеће настаје настанком његове адресе у систему адреса.
Тако регистрација предузећа као његовог имена и жига није само заштитита квалитета(од копирања) него и дефинисање његове адресе у систему адреса - систему имена, што је заправо исто.
Квалитативна страна тражње најбоље се објашњава преко појма адресе.
Адреса је квалитативна страна тражње у облику локације.
Пошто је локација, односно простор, схватању тако приступачан, онда се и други елементи квалитативне стране тражње најбоље схватају преко појма адресе.
На пример локација новца, рачун.
Сматра се да предузеће настаје, осим регистрацијом имена, и отварањем свог рачуна у систему рачуна.
Међутим ако је систем рачуна рецимо у облику папирних новчаница, предузеће не отвара рачун нигде, него само има потенцијал поседовања рачуна.
Дакле постоји и без рачуна.
Ја кажем да постоји и без имена и жига.
Узмимо на пример дете.
Оно настаје спајањем сперматозоида и јајне ћелије.
Али шта се ту заправо дешава?
Настаје нова (јединствена) тражња.
Та тражња је прво усмерена ка мајци од које све добија, до свог рођења, од када је усмерена на остали свет.
Дакле дете постоји и пре него што сте му дали име.
Давањем имена ви дефинишете квалитативну страну његове тражње.
Дакле давање имена није опис детета као објекта, односно дефинисање његове квалитативне стране као објекта, на пример: “он је црнокос”.
Давање имена, као што сам рекао, дефинише дете као субјекта, односно његову адресу у систему имена људи.
Као што сам рекао, квалитативна страна субјекта се најбоље разуме преко појма адресе...
Друга ствар, предузеће не настаје “улагањем”.
То је обмана капиталиста.
То ме подсећа на ону банкарску причу да новац настаје позајмљивањем.
А они заправо прво направе новац, па га позајме, а када га добију са каматом назад(камата чак нема ни реалан извор настанака) онда униште главницу а оставе камату.
Дакле они стварају и уништавају новац да би симулирали идеју да новац настаје(и нестаје) позајмљивањем.
Слична ствар се дешава са предузећима.
Људи који пропагирају идеју да субјекат може бити власник субјекта, односно пропагирају ропство, симулирају настанак предузећа “улагањем”.
Оно што се заправо дешава је да они дају новац(имовину) предузећу које већ постоји,
а за узврат добијају власништво над предузећем.
Власништво субјекта над субјектом се зове ропство.
Оно се састоји из:
- права управљања робом
- права узимања добити од роба
- права убиства роба
У систему у коме је ропство забрањено субјекат може бити власник објекта, али субјекат не може бити власник субјекта.
Дакле, ово је мала лекција о томе која је суштина економског субјекта и како он стварно настаје.
