12. фебруар 2014. у 22:29
(ŽIVOTNA PRIČA JEDNOG BRAČNOG PARA)
MOJA NOVA PRIČA, NASTALA U PRETHODNA DVA DANA. (NISAM IMAO PAMETNIJA POSLA)
•Posle žestoke svađe, između nas dvoje, izašao sam iz stana... otišao sam u tri lepe.
•Pitaš zašto smo se svađali?
•Našao sam u putnoj torbi kolekciju seksi donjeg veša i dva ogromna viba, od njih nabacih sebi žestok kompleks. Hteo sam sa mojom dragom da odem na Kopaonik za vikend... bolje da nisam... ni pomislio.
•Svetlana mi kaže da je topoklon od one njene drugarice, znaš one... Kar-men, što radi predstave za mušku klijentelu.
•Žena kaže... kune se, kako nije znala da se njena drugarica bavi takvim gadostima, a dala joj je lične stvari, koje više ne koristi, jer je kupila nove. Ja sam to ostavila da te iznenadim... uzeh to zbog tebe.
•ZBOG MENE... oćeš sad ti mene da j...š, da mi vratiš za sve ove godine, godine... ljubavi.
•Ne, ne, mislila sam na donji veš, a ono... ono nije moje.
•Nije tvoje, ma nemoj, kako si mogla, ko zna da li je ona to oprala, dezinfikovala, ili smo se već zarazili, da li si ih već koristila, one...one igračke?
•Ništa mi nije rekla, počela je da plače. Hm... ne znam, šta da mislim, pametan nisam. Rekoh mojoj dragoj da smirim duhove – molim te spremi neko meze za sutra, dolaze mi neki drugari, pa ćeš taman iz prve ruke da čuješ, o lepoti poroka tvoje drugarice. Oni baš često posećuju njene predstave...
•Jel i one... na ranču... upita me?
•Da, naravno i njih.
•Samo je duboko uzdahnula, plašeći se, verovatno da ću natrljati nos, njenoj drugarici, te vidno besna ode u sobu. Ja evo dođoh do “Trezora” na čašicu razgovora i malo alkohola, malo...
II Deo
•Vratih se sinoć kasno... ili jutros rano, hmm... uvek imam problem da odredim šta je kasno, a šta rano.
•Ona me po prvi put nije čula, ili... nije želela da me čuje.
•Vratih se pijan kući, naravno, zavukoh se onako obučen, sa sve čizmama na nogama (ko bre da se skida i izuva u takvom stanju) u postelju, pored nje.
•Nije me čula, nije osetila... ili nije želela da reaguje, samo da bi me isprovocirala... valjda... da bi me testirala, šta li. Utonuh u dubok san, težak san jednog pijanca.
•Probudih se kasno pre podne, ili rano posle podne... nisam pametan... pogledah oko sebe, moja strana kreveta sva umazana, tragovi govore da se noćas nešto desilo.
•Ali na žalost nije se desilo ono što je normalno da se desi među supružnicima,iako sam se ja nadao da je to u pitanju, ali ne... desio se izliv sadržaja mog želudca, iziritiranog teškim alkoholom.
•Moja draga još uvek spava, ne diram je, neka se još malo odmori, dok nam skuvam kafu.
•Da, priznajem, teško je živeti sa mnom.
•Skuvah kafu, da odnesem dragoj u postelju, da je malo odobrovoljim,stavih šolje i džezvu na stočić, kako bih je poljubcem probudio, prislonih usne na njene i ostadoh skamenjen...
•Ona je hladna, ukočena, o, o moj bože, o živote, zašto mi to radiš?
•Siguran sam, da sam ja tome kriv.
•Možda mi je noćas opet zvocala zbog pića, ja nisam mogao to da otrpim, pa sam je... o moj bože...
•Ničega se ne sećam, kao da mi je neko obrisao memoriju, kao da... oooh.
•Šta da radim... šta da radim?
•Ako sam je ubio, ne gine mi 20 godina, kada budem izašao imaću 68 i biću mator, matooor.
•Kome ću trebati tako mator, kome će trebati ubica sopstvene žene?
•Ne, ja to neću dozvoliti, moraću...
•Da, tako će i biti, uzeh flašu “Džek Danielsa”, nagnuh i istresoh pola litre žive vatre u sebe, prozor sobe beše otvoren, popeh se na sims i i... gotovo.
•Policija i hitna dođoše na poziv komšija,
•Kod mene su konstatovali:smrt je momentalno nastupila usled pada sa petog sprata.
•Popeli su se u naš stan i tek tada videli Svetlanu.
•Pored nje na krevetu stajala je prazna kutija “Bensedina” i otvorena flaša ispijenog “Henesi” konjaka...
_______________________________________________________________________________________
Autor: Šilton
(ŽIVOTNA PRIČA JEDNOG BRAČNOG PARA)
MOJA NOVA PRIČA, NASTALA U PRETHODNA DVA DANA. (NISAM IMAO PAMETNIJA POSLA)
•Posle žestoke svađe, između nas dvoje, izašao sam iz stana... otišao sam u tri lepe.
•Pitaš zašto smo se svađali?
•Našao sam u putnoj torbi kolekciju seksi donjeg veša i dva ogromna viba, od njih nabacih sebi žestok kompleks. Hteo sam sa mojom dragom da odem na Kopaonik za vikend... bolje da nisam... ni pomislio.
•Svetlana mi kaže da je topoklon od one njene drugarice, znaš one... Kar-men, što radi predstave za mušku klijentelu.
•Žena kaže... kune se, kako nije znala da se njena drugarica bavi takvim gadostima, a dala joj je lične stvari, koje više ne koristi, jer je kupila nove. Ja sam to ostavila da te iznenadim... uzeh to zbog tebe.
•ZBOG MENE... oćeš sad ti mene da j...š, da mi vratiš za sve ove godine, godine... ljubavi.
•Ne, ne, mislila sam na donji veš, a ono... ono nije moje.
•Nije tvoje, ma nemoj, kako si mogla, ko zna da li je ona to oprala, dezinfikovala, ili smo se već zarazili, da li si ih već koristila, one...one igračke?
•Ništa mi nije rekla, počela je da plače. Hm... ne znam, šta da mislim, pametan nisam. Rekoh mojoj dragoj da smirim duhove – molim te spremi neko meze za sutra, dolaze mi neki drugari, pa ćeš taman iz prve ruke da čuješ, o lepoti poroka tvoje drugarice. Oni baš često posećuju njene predstave...
•Jel i one... na ranču... upita me?
•Da, naravno i njih.
•Samo je duboko uzdahnula, plašeći se, verovatno da ću natrljati nos, njenoj drugarici, te vidno besna ode u sobu. Ja evo dođoh do “Trezora” na čašicu razgovora i malo alkohola, malo...
II Deo
•Vratih se sinoć kasno... ili jutros rano, hmm... uvek imam problem da odredim šta je kasno, a šta rano.
•Ona me po prvi put nije čula, ili... nije želela da me čuje.
•Vratih se pijan kući, naravno, zavukoh se onako obučen, sa sve čizmama na nogama (ko bre da se skida i izuva u takvom stanju) u postelju, pored nje.
•Nije me čula, nije osetila... ili nije želela da reaguje, samo da bi me isprovocirala... valjda... da bi me testirala, šta li. Utonuh u dubok san, težak san jednog pijanca.
•Probudih se kasno pre podne, ili rano posle podne... nisam pametan... pogledah oko sebe, moja strana kreveta sva umazana, tragovi govore da se noćas nešto desilo.
•Ali na žalost nije se desilo ono što je normalno da se desi među supružnicima,iako sam se ja nadao da je to u pitanju, ali ne... desio se izliv sadržaja mog želudca, iziritiranog teškim alkoholom.
•Moja draga još uvek spava, ne diram je, neka se još malo odmori, dok nam skuvam kafu.
•Da, priznajem, teško je živeti sa mnom.
•Skuvah kafu, da odnesem dragoj u postelju, da je malo odobrovoljim,stavih šolje i džezvu na stočić, kako bih je poljubcem probudio, prislonih usne na njene i ostadoh skamenjen...
•Ona je hladna, ukočena, o, o moj bože, o živote, zašto mi to radiš?
•Siguran sam, da sam ja tome kriv.
•Možda mi je noćas opet zvocala zbog pića, ja nisam mogao to da otrpim, pa sam je... o moj bože...
•Ničega se ne sećam, kao da mi je neko obrisao memoriju, kao da... oooh.
•Šta da radim... šta da radim?
•Ako sam je ubio, ne gine mi 20 godina, kada budem izašao imaću 68 i biću mator, matooor.
•Kome ću trebati tako mator, kome će trebati ubica sopstvene žene?
•Ne, ja to neću dozvoliti, moraću...
•Da, tako će i biti, uzeh flašu “Džek Danielsa”, nagnuh i istresoh pola litre žive vatre u sebe, prozor sobe beše otvoren, popeh se na sims i i... gotovo.
•Policija i hitna dođoše na poziv komšija,
•Kod mene su konstatovali:smrt je momentalno nastupila usled pada sa petog sprata.
•Popeli su se u naš stan i tek tada videli Svetlanu.
•Pored nje na krevetu stajala je prazna kutija “Bensedina” i otvorena flaša ispijenog “Henesi” konjaka...
_______________________________________________________________________________________
Autor: Šilton
a da pročitaš jedno kratko, lagano štivo pre objavljivanja 
