PRE POCETKA ...KRAJ

Sedela sam,kao i obicno,zavaljena u svoju udobnu fotelju...teturajuci besciljno vec utabanim, stazama mojih sumornih misli...
Neocekivano,bez ikakve najave...niotkud...pokucao si na vrata mog odavno zakljucanog srca.U istom trenutku katanci su pali,a srce ostalo ogoljeno...tu pred tobom...kao grane drveca u jesen,kad opadne lisce.Jos uvek se pitam kako li si samo uspeo premostiti sve barikade koje sam postavila,kako si mi uspeo vratiti osmeh na lice?Svakim danom sve vise si me nasmejavao,ozivljavao svaki deo mog zamrlog tela.Zavukao si se u svaku moju poru,u najskriveniji kutak mojih misli i osecanja...moje srce bilo je ispunjeno...TOBOM!Budila sam se sa osmehom na licu,znajuci da postojis TI.Tvoj glas bio je najlepsa melodija za moju dusu.Nestrpljivo sam cekala svaki "susret" sa tobom,a svaki je bio poseban,neponovljiv...
Ta malena,cudna,tanka nit koja spaja bila je sveprisutna...ta hemija,strast,emocija...nemoguce je opisati taj zar,to uzbudjenje kada si bio tu...a bio si..."samo za mene"

Najednom...

MUK...

TISINA...

Prosaputala sam "znas,cini mi se da lagano nestaje ta tanka nit koja nas spaja"
"...nema veze..."-rekao si.
Zazvucalo je nekako oholo,grubo!!!
Jecaj bez glasa,okamenjena suza na rubu mog oka...tupi bol prozeo je malo ogoljeno srce,koje si sa svog toplog dlana ispustio u veciti ponor tek nastalog pakla!
Nastade tajac...tisina je parala usi...duboki jaz izmedju nas,postajao je sve dublji,tonuli smo u ponor!
Stajali smo jedno naspram drugog,kao dve obale...samo bez mosta.Tu smo,ali tebe nema tu...za mene...
Mi nikada necemo setati pred onog predivnog jezera o kome smo mastali.Znam da se nasi prsti nece ispreplesti,ni nase usne dotaci!Znam da nasa tela nikada se nece spojiti u jedno!Niti cu sa tvojih usana ikada cuti "ljubavi"
Samo ne znam...zasto mi nisi dozvolio da te volim?!?!

Opet pronalazim utociste u svojoj mekoj fotelji...dok sa radija dopiru zvuci meni tako drage pesme...

Magla pak me pokriva,
mirisa na nevolja,
nokjva sum ti taka sam...
Ulici nakisnati,prozorci rasplakani,
Kade li si,bar da znam...
Od nebo nek se spustat
i gromovi na dusa
...samo da ti slusnam glas...
 
Kliknite za proširenje...
Ljubavi dozvola nijje potrebna,ona se sama javlja
tamo gde je znaju prepoznati i primiti jer ona je od Boga dar.....
ali draga,onaj ko je ne prepozna,ili mu nije potrebna
iz ko zna kog razloga,on je i ne zasluzuje......Dar koji ti je Bog
dao naci ce svoj put ka srcu kojem treba,....Duso moja,budi
sretna jer znas darovati....Kako li je tuzno siromastvo onih
kojima Bog dara nije dao..oni koji ne znaju voleti.
 
Racunaj na to daaaa,vecina ljudi i ne dozivi pravu ljubav,zato imaj u srcu ovo kao privilegiju da si bila dio ljubavi ,sigurno da znas odgovor ne bi sinoc i mnogo puta do tada razmisljala o njemu,vama.Na zalost "to je dio zivota koji smo olako prozivjeli i nismo razmisljali dok je bio prihvatljiv za nas a sada ostaje onaj njen tezi i tamniji dio i treba ga stojicki podnijeti,ljubav sad ima kameno lice"
 
Ocjena nikad nije bila i niti ce biti merilo vrednosti necega,

a svak vrednuje po svojim merilima......oni koji nisu ostavili traga u komentaru,a ocenili su,... verovatno nisu doziveli ono o cemu bi traga mogli ostaviti....zato ocenu nikad ne komentarisem,moja je uvek dovoljan,ali to ne znaci i da je realna.....svaka se ptica svojim glasom glasa.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top