...
Svratila sam samo na čas..
Nešto od jutros mi se nameće kao pitanje,nakon prošle noći : dokle ćemo imati one norme gde se prvo zaljubiš i onda patiš dok ne zaboraviš na ljubav i sex...
A onda,slučajno se,onako u telesnoj strasti,u nekoj noći kresneš.
Sve je to normalno,i potrebe su obostrane,ali ti to tako predstavljaš da u meni sve utrne od šoka i iznenadjenja.
Nije baš uobičajeno da se ide ovim putem,ali zato i postoje pravila da bi se kršila.
Zapravo,naprotiv : zaljubljivanje je samo varka,to je pogled kroz ružičaste naočare na nekoliko dana,nedelja,meseci.
A onda neminovno nastupa razočarenje.
Ma,sve ja to shvatam..ali molim te malo suptilnije to treba..sa malo vise osećanja.
Osećanja...valjda to tako treba krstiti.
Priznajem,ja sam te dovela do pucanja,a predpostavljam da nisam bila vulgarna...bar ne u doslovnom smislu.
I ti,kada nas opisuješ u svom e-mail dnevniku nisi vulgaran,samo stvari nazivaš onakvima kako jesu,jel`...
Meni možda malo više vremena treba da krenem sa pravim nazivima..
Ponudio si se onakav kakav jesi i to mi je baš prijalo..isto takvom se i ja nudila.
A zar bismo mogli i da se osetimo,ako se nismo kao takvi prepoznali?
Ja sam ovakva kakvu me znaš i ne mogu se baš mnogo promeniti,
Mozda samo za nijansu, i poštuj tu moju nijansu,ako je uspeš uhvatiti...i ja cu tebe poštovati u tvojoj specifičnoj potrebi.
Nisi mi odgovorio na moja pitanja,želje i ponude,volela bi da znam gde sam smestena,osim na...ha,ha,ha
Sada se smeškaš...osećam to.
Ovo je bio moj način da se našalim sa onim sa čime se nije šaliti.
Ali,upoznao si moju sklonost ka crnom humoru.
Evo,opet sam opširna,jer ne umem u tri reči da skratim ono što želim da kažem,kao ti.
Žurim,već kasnim sa dolaskom na ono mesto koje održava moju materijalnu egzistenciju.
Ali moram da dodam ono što trenutno osećam.
Ljubim te tamo gde najvise voliš...
Necu ni pomisliti gde ( a lažem,hoću).. možda nije lepo to reći (ali svejedno te ljubim).
Ovoga puta navlačim usne zrele višnje,visoke potpetice,našminkana sam i spremna za početak još jednog dana u kome čekamo noć.
Idem...posao čeka,neki nepoznati ljudi,emotivno poznati,u nadi čekaju na moj dolazak.
Ali,znaš već da mi djavo nikada ne da mira...morala sam još pred polazak da pogledam e-mail poštu.
Dobro ti jutro i lep dan želim...ma šta danas osećao i bilo o čemu danas mislio.
...
Svratila sam samo na čas..
Nešto od jutros mi se nameće kao pitanje,nakon prošle noći : dokle ćemo imati one norme gde se prvo zaljubiš i onda patiš dok ne zaboraviš na ljubav i sex...
A onda,slučajno se,onako u telesnoj strasti,u nekoj noći kresneš.
Sve je to normalno,i potrebe su obostrane,ali ti to tako predstavljaš da u meni sve utrne od šoka i iznenadjenja.
Nije baš uobičajeno da se ide ovim putem,ali zato i postoje pravila da bi se kršila.
Zapravo,naprotiv : zaljubljivanje je samo varka,to je pogled kroz ružičaste naočare na nekoliko dana,nedelja,meseci.
A onda neminovno nastupa razočarenje.
Ma,sve ja to shvatam..ali molim te malo suptilnije to treba..sa malo vise osećanja.
Osećanja...valjda to tako treba krstiti.
Priznajem,ja sam te dovela do pucanja,a predpostavljam da nisam bila vulgarna...bar ne u doslovnom smislu.
I ti,kada nas opisuješ u svom e-mail dnevniku nisi vulgaran,samo stvari nazivaš onakvima kako jesu,jel`...
Meni možda malo više vremena treba da krenem sa pravim nazivima..
Ponudio si se onakav kakav jesi i to mi je baš prijalo..isto takvom se i ja nudila.
A zar bismo mogli i da se osetimo,ako se nismo kao takvi prepoznali?
Ja sam ovakva kakvu me znaš i ne mogu se baš mnogo promeniti,
Mozda samo za nijansu, i poštuj tu moju nijansu,ako je uspeš uhvatiti...i ja cu tebe poštovati u tvojoj specifičnoj potrebi.
Nisi mi odgovorio na moja pitanja,želje i ponude,volela bi da znam gde sam smestena,osim na...ha,ha,ha
Sada se smeškaš...osećam to.
Ovo je bio moj način da se našalim sa onim sa čime se nije šaliti.
Ali,upoznao si moju sklonost ka crnom humoru.
Evo,opet sam opširna,jer ne umem u tri reči da skratim ono što želim da kažem,kao ti.
Žurim,već kasnim sa dolaskom na ono mesto koje održava moju materijalnu egzistenciju.
Ali moram da dodam ono što trenutno osećam.
Ljubim te tamo gde najvise voliš...
Necu ni pomisliti gde ( a lažem,hoću).. možda nije lepo to reći (ali svejedno te ljubim).
Ovoga puta navlačim usne zrele višnje,visoke potpetice,našminkana sam i spremna za početak još jednog dana u kome čekamo noć.
Idem...posao čeka,neki nepoznati ljudi,emotivno poznati,u nadi čekaju na moj dolazak.
Ali,znaš već da mi djavo nikada ne da mira...morala sam još pred polazak da pogledam e-mail poštu.
Dobro ti jutro i lep dan želim...ma šta danas osećao i bilo o čemu danas mislio.
...
...za tebe!
u vozu romantike (destinacija je potpuno nevažna) i svom životu još daju smisao zašto uopšte još postoje u ovoj dimenziji..
..
...nemamo dovoljno vremena ni za pametne stvari,a kamoli za bespotrebne.
