Празник

Размакнула је завјесе на соби, гледа на стаклу одраз слике са тв а, боса је и само у спаваћици. Једино тако може додирнути кап а да се не покваси, прати је прстом докле је може пратити, онда стави прст на следећу и неко вријеме се забавља тиме што их задржи на истоме мјесту. Ипак јој се отргну и клизну. Осмјехне се и са мало горчине констатује да и капи имају пунији живот од ње. Радијатор је млак и неубједљив, као и увијек. Шета празним станом и отвара фиоке, загледа свако мало телефон, Божић је а он телефон, ћути. Вадила је и картицу да види јели на своме мјесту, јесте картица али нешто у њеноме животу није. Да бар није празник, зна некако да и они који су у гужви вјероватно самују и пате, није јој то утјеха. Тишина је мисли поприлична казна, можда не сама самоћа колико тишина. Слике се на тв у смјењују, луд свијет и вијести из њега, сада мисли да је можда тишина награда послије тога лудога приказа и без разлога насмијане водитељке. Водитељ и то је нека чудна конструкција, треба бити насмијан а говорити о поплавама са неким силним бројем жртава. А можда то све и није тачно, можда је измишљено. Можда је истина једино оно што види при слабоме свијетлу у прохладном станчићу. Лежи потрбушке на кревету са кристалном куглом и заљубљеним паром у њој, пластични снијег полако пада на загрљене фигурице. Неколико слика је већ крај ње, ко су ти странци, некада је мислила да су јој то пријатељи а сада се не може сјетити имена. Да, да бар није празник, сјела би у ауто и возикала се у круг око пар блокова. Неће, остаће у стану можда неко позове или сврати. Шминка се и облачи, провокативно и заводљиво. Намонтирана је као никад. Модерним стакленим лифтом спушта се до гараже и мачкасто прилази колима. Са широко отвореним деколтеом, вози до кућице на излазу са паркинга. Чувар у трафици је гледа као гладан, шта би дао да само стоји ту и разговара са њом. Не није то њему намијењено, замуцкује док она тражи новац. А она се прави да да исти не може пронаћи у торбици, све вријеме јој је у руци. Иде јој на живце његово муцање, али контакт ма и толики неопходан је. Да бар хоће да је мува, иако се спрема да изађе и прича са њиме он подиже рампу и пушта је да изађе. Она се буни и даље тражи ситнину а он је без ријечи тјера и руком показује подигнуту рампу. Тешка срца убацује у брзину и излази на потпуно пусту улицу. Прво вози полако и слуша неку дјевојку на радију, нервира је њен глас и брдо савјета. Као да је старогрчки филозоф или макар патријарх, послије неколико савјета о свему и свачему препоручује хит за који зна да ће га чути само ноћас и никада више. Радио је угашен и сада се вози мало брже, онда оштро дако се однекуда појави патрола, само да чује глас. Испунила јој се жеља, испред ње је паркирана патрола, послије два дана сада ће са неким причати. Полицајац не подиже поглед зури у екран телефона док она уз јак гас пролази поред њега. Други у колима изгледа спава. Скреће у прву десну улицу и пет шест пута пролази испред њих. Само једанпут је лик са телефоном подигао поглед и вратио се телефону. Упутила се ка излазу из града, на паркингу испред кафане неколико аутомобила и музика која се чује до паркинга. Изашла је и дошла до врата, унутра пола столова празно. Пјевачица сједи до клавијатуристе а музика са плеј бека забавља полу уснуле госте. Пронашла је сто на којем стоји резервација и сјела. Бар ће се неко вријеме надгорњавати са конобаром или шефом сале. Он је само пришао и картицу са резервацијом покупио руком, изволите упитао је уморно, не гледајући њу већ сат на зиду, покушала је снебивајући се шта ће да поручи, да га убаци у причу, слаба вајда. Када одлучите подигните руку. Није ни погледао у њеноме правцу, какав деколте могла је гола сједјети ту сатима. Музичари су паковали инструменте и каблове, конобара нигдје у видокругу и она се врати у ауто. Заустави на кривини са које се видио град испод ногу. Чинило се као да доље врви од живота, потегла је из пљоске у ташници. Неукусан и прејак отров, са укусом зубарске анестезије испљуну са гађењем. Поред патроле се потрудила да прође најбрже што је могла, мотор је заурлао и зашкрипале гуме. Јурнула је низ булевар, у ретровизору је примијетила ротацију. Једва помисли, једва сам их покренула. Они су ипак лагано возили доста далеко иза ње. Када је следећи пут погледала у ретровизор њих више није било. На улазу у гаражу чувар је спавао и поред њеног трубљења, само је сањиво показао руком да прође испод подигнуте рампе. Уморна и љута вратила се у стан. Три сата је покушавала да нађе некога да разговара. Упалила је тв таман на почетку неке репризе о временима када су се људи дружили и разговарали. Стресе се и онако обучена и апатична сруши у фотељу. Пробудио је телефон, каснила је на посао. Само се испљускала по лицу и сјурила до гараже, неки други чувар није хтио да је пусти без картице. Морала се вратити у стан по њу, епилог је била поломљена штикла и знојаво чело и озарено чуварево лице. Погледала га је као да ће га убити, он је само срећно слегао раменима. Шкрипећи точковима изјурила је напоље и умало изазвала ланчани судар, ту је као нацртан био полицајац, који је морао утврдити све могуће аспекте догађаја, покушавала је да га убрза због колона аутомобила које су се брзо правиле из оба правца. Тек после направљеног увиђаја и дувања у балон, кренула је пут канцеларије. Телефон је кидао живце, таман би прекинула један позив а он би заурлао за други. Сви са којима је разговарала телефоном замјерили су на обијести и љутњи. Шеф је био посебна прича, а паркинг испред фирме потпуно испуњен, попела је ауто на травњак и у брзини и одјурила према лифту. На папиру исписано лифт не ради и руком доцртана стрелица која показује степениште. Девет спратова са међуспратовима, ципелице без једне штикле и не баш добра кондиција. Три сата јурњаве од офиса до офиса, брдо пребацивања и нервозе, кафе куварица у штрајку. У четири послије подне са ципелама у руци, једва је чекала да се посади за волан и одвезе кући. Туш и топао чај пријаће као никада. Док је пролазила кроз стаклена врата посматрала је камион паук како се удаљава са нечим што је личило на њен ауто. Није личило, био је то њен ауто. Умјесто суза потражила је пљоску у ташни и потегла све док је у њој било отрова. Први такси је послужио до прве кафане, ко је човјек поред којег се пробудила у потпуно непознатом стану није имала појма. Прескочила га је и са то мало крпа у рукама изашла на прилично прометан ходник стамбене зграде. Гола као од мајке рођена облачила је веш ту на ходнику, па сукњу и блузу. Успут се обрачунавала са душебрижницима, као да живе у некоме савршеноме свијету исчуђавали су се и крстили. Није им остајала дужна, сочне псовке су излијетале као да их је увјежбавала. Још један празник са великим очекивањима био је иза. Чувар паркинга је примијетио нову фризуру и покушао да разговара, није муцао. Тамне наочаре за сунце и прекоран хладан поглед и муцање је почело, насмија се у себи. :kpozdrav: