Mravi su išli u koloni, vrlo organizovano i uredno, napredovali su prema glasačkim kutijama. Veran Bogotić, predsednik izborne komisije, bio je prilično začuđen.
„Ne mislite valjda da je ovo ono?“, pitao je prisutne.
„Naprotiv, mislim da je ovo ono“, odgovorila je Anica Oketić, posmatračica iz kolektiva Tam-tam, za opšte pravo glasa:
„Izašli na izbore. Traže pravo glasa. Oni su zadružne životinje, sigurno održavaju lokalne izbore po mravinjacima.“
Krenulo je to pre dvadeset godina. Pravo glasa isprva je prošireno na adolescente, zatim na decu. A onda je krenula lavina. Ovlašteni prevoditelji s bebećeg jezika omogućili su glasanje najmlađim pripadnicima ljudskoga roda. Zatim su došli na red kućni ljubimci i domaće životinje; pravo vlasnika da tumači kome će pripadajuća životinja dati glas ukinuto je prošle godine. Sada isti posao obavljaju obučene ekipe vetero-lingvista koji su svaki roktaj i svaki kokodakaj kadri prevesti u momentu i pretočiti u glas koji će u glasačkoj kutiji završiti zajedno sa svim ostalim glasovima - jer opšte pravo glasa važi za sve.
Izgleda da su na red došli mravi, i to baš na biračkom mjestu broj 13, u odžačkom naselju Pejton.
„Dobro“, rekao je Veran Bogotić. „A kako da znamo za koga žele glasati? I glasaju li po principu jedan mrav - jedan glas, ili jedan mravinjak - jedan glas?“
“Ne mogu verovati da to pitate. Kakva bi to bila demokratija kad bi mravlja kraljica odlučivala u ime pojedinačnih mrava?“
“Šta ja znam? U školi sam učio da mravi nemaju ličnost. Da je mravinjak organizam. To bi onda bilo kao da umesto mene posebno glasaju ruke, noge, nokti...“
“Ali mravi nisu spojeni! Građanske se mravlje jedinke jasno raspoznaju.“
„Kako hoćete, Anice. Ostaje problem kako protumačiti njihov glas.“
Za to vreme, mravi su već gotovo stigli do glasačkih kutija. Leposava i Kragulj, preostalih dvoje članova izborne komisije, počeli su pokazivati nemir.
„Ja se bojim buba!“, rekla je Leposava.
„A ja ne“, odgovorio je Kragulj.
„Dajte se uozbiljite vas dvoje!“, rekao je Veran Bogić. „Smislite nešto. Razgovarajte s njima - oni su potencijalni glasači.“
“Kako da im se obratimo?“
„Možda da postavimo pred njih glasački listić, pa oko kojeg se kandidata grupišu.“, predloži Kragulj.
„To bi dalo maha manipulacijama. Kandidati bi platili tiskarima da dodaju šećera u boju. Nema druge nego zvati stručnjaka“, zaključio je Veran Bogić, predsednik izborne komisije.
Tek u ponoć pristigla je Drinka Baltazar Šešum, jedini mirmekolog u opštini.
„Mirmekološkinja“, ispravila je Drinka Baltazar Šešum predsednika izborne komisije, ali niko je nije slušao.
Jer situacija na biračkom mjestu broj 13 pomalo je izmakla kontroli. Leposava i Kragulj, kao i Anica Oketić, posmatračica iz kolektiva Tam-tam (za opšte pravo glasa), bili su sterani u sam ćošak prostorije za glasanje. Oprezno su otirali mrave sa svojih tela pazeći da ne ubiju, da ne ozlede niti jednog od potencijalnih glasača. Šake su im bile prekrivene crvenim flekicama od mravlje kiseline.
„Hoću kući!“, rekla je Leposava plačljivim glasom.
„Nema nam kući dok ovo ne rešimo“, odgovorio je Veran Bogić. „Uzgred, mi smo jedino biračko mesto na kojem glasovi još nisu prebrojani. Moramo požuriti s ovim. Profesorice Baltazar, šta mislite o ovome?“
“Tih šala u pogledu profesora i profesorice Baltazar u životu sam se bogme naslušala. Zato vas molim da me toga poštedite.“
„Ali ja vas uveravam...“
„A druga stvar“, prekine ga Drinka Baltazar Šešum, „mravi nisu demokrate u svom unutrašnjem biću. Proučavam ih celoga života i divim se njihovoj ljupkosti, njihovim elegantnim načinima. Ali mravi, ponavljam, nisu demokrate. Njihove totalitarne navike i mimetski uvetovana poslušnost ne dopuštaju im da to budu. A ako su došli dovde, ako su došli tako daleko, to može značiti samo jedno - došli su da unište demokratiju od najnižih prema najvišim razinama! Želite li Hitlera na vlasti?“
Na kraju je Veran morao pozvati službu za dezinsekciju. Anica Oketić, posmatračica iz kolektiva Tam-tam, žestoko se protivila takvom rešenju, ali nije se mogla uspešno suprotstaviti mišljenju stručnjaka.
Glasovi su konačno prebrojani u pola tri u noći. Mrtvi mravi, sada već neprepoznatljiva hrpica kukčevine u ćošku sobe, kao da su posmatrali izbornu komisiju i nemo je optuživali. Kasnije su doznali da nemaju svi mirmekolozi i mirmekološkinje jednako mišljenje o demokratskim potencijalima mravlje vrste; da su pre par godina u SAD-u, u jednom selu blizu New Yorka, na izbore izašli i crveni i kuhinjski mravi, i da nije bilo nikakvih problema. Ta su saznanja dodatno pokolebala Verana Bogića, i on je zbog grižnje savesti sledećih par godina živeo, ako ne teško, onda teže nego inače.
Ni Anici Oketić, posmatračici iz kolektiva Tam-tam, nije bilo lako; da se jače opirala, mislila je, možda je mogla sprečiti mirmicid kojemu je nazočila.
Leposavu i Kragulja, pak, to nije ni najmanje brinulo. Oni su se iste godine, život ide dalje, usudili čak i venčati.
A Drinka Baltazar Šešum? Ona uopšte nije bila mirmekološkinja. Nema kod nas specijalista za mrave, nije ih nikad ni bilo, nju je neko podmetnuo samo tako, zbog ko zna čijih interesa, da se stvari obave kao po zakonu, a zapravo...
Tako da je jedna prilika propuštena. I ko zna kad će se mravi ponovno odlučiti da izađu na izbore...
