Pravljenje novih mučenika

[mekflaj]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

 

[Han van Zem]

Pa, od svega sto si naveo po malo. I jos vise od toga sigurno.

Ali nemam decu. Ne znam da li cu imati.

Najvise zavisi od toga da li cu u nekoj osobi prepoznati partnera za to.

Osim ako se ne desi slucajno.

 

[Cvetna]

Ako život i jeste besmislen skup pojedinačnih patnji koje se na kraju svega pretvore u ništavost, jedino smisleno u svemu jeste ljubav.
I to ne neka neopipljiva ljubav, već konkretna ljubav prema tom istom životu: prema suncu koje i dalje izlazi svakog jutra, rasvetanom cvetu, samom sebi, nekom drugom čoveku.
Ljubav koja daje smisao besmislu i ovaj svet čini boljim.

Verujem da deca nastaju iz te iste ljubavi, ili bi bar tako trebalo da bude.

 

[mekflaj]

gledam na fb, zajednički profili ili muž i žena na profilnoj slici, a dete na cover slici.... koje ludilo....
treba rađati decu, to je dobro, to se podrazumeva, vrednost koja se ne dovodi u pitanje...

 

[Lollol]

Iskreno, zapitam se da li cu imati decu ili ne.
S jedne strane zelim, ne zbog socijalnog pritiska i sl. vec jer mislim da bi me svoja porodica upotpunila jednog dana.
S druge, ne znam koliko sam pogodan za odgajanje dece, pa i medjuljudske odnose.

Samotnjak sam, tesko da emotivno mogu da zadovoljim drugu osobu, da budem za nju kada joj treba, mislim i na socijalne konvencije a i ozbiljne probleme, tako da mislim da nisam najpogodniji za odgajanje svoje dece, iako ih jednim delom zelim. Ko zna, ako nadjem osobu koja me u potpunosti prihvata i ne zeli da me menja, verovatno bi i imali dece.

E sad, ostaje pitanje, ako dvoje samotnjaka, imaju dete, kakvo ce to dete biti? U ocima roditelja savrseno, to stoji, ali svet ne prihvata samotnjake, ili eto, one "povucene" tako da kazem. Secam se svojih dileme iz detinjstva, tinejdzerskih dana i sada, nerazumevanja od strane svoje sredine i manjka podrske zbog svog "neobicnog" ponasanja. Jednostavno, bojim se kako ce se sutradan moje dete nositi sa time, ako ga to bude mucilo. Jeste, bicu tu za njega, to stoji, ali opet, pritisak sredine, ruglo u skoli, zivotne dileme, preispitanje sebe, ko je u pravu, ja ili svet. Ne znam, veliki je to teret za jednog coveka, a kamoli za dete. Opet, i da bude kao i sva druga deca, druzeljubivo, opet bi morao da brinem sa kim ide, sta radi, kada se vraca, tako da bih ga svojim staklenim zvonom verovatno i upropastio.

 

[fisherman1]

Pre nego odigrate tragediju,valja malo i komedije...
Dobili ulaznicu za urnebesnu tragediju-što ne bismo učestvovali?Kad smo već tu...
A deca?Što uskratiti malim spermatozoidima i jajašcima da izrastu u ljude kad
toliko to žele...
Prirodni tokovi nisu baš pod vinklu?

 

[Jary]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

tako razmiljas dok nemas decu. Kad dobijes dete uvidis ubrzo da se stvari desavaju sponatano i da se nista bitno ne menja. Da bi preziveo moras da radis a u medjuvremenu dete raste i vreme jako brzo prolazi.Dok trepnes ti si ostario dete ima svoj put.Nema pravila znam devojku iz lose situirane porodice koa je je sad profesor na fakuletu.Dobar djak ,primala stipendije znala da nema nazad a roditelji su kao i sto su bili u istoma malom stanu. deca su i veliki dar ali mogu da budu i veliko razocaranje..Ne zavisi od tebe.

 

[Svetozar ot Ružičić]

moze, al samo drugima da pravim (kad vec imam fantasticne gene.) inace sam ja sebi dovoljan

 

[Ribar]

Sva deca su NAŠA deca!

Nije neophodno a ni moguće da svako ima svoju decu! Sve je više parova koji se odriču roditeljstva. Smatram da takve nipošto ne treba osuđivati! Naprotiv!
Daleko je odgovornije nemati decu nego ih praviti i prepuštati ulici!

 

[gost 223714]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

sa takvim stavom duboko usadjenim umlaticesh i ono malo spermatozoida shto teze da se jednog dana oblikuju u zivot na ovoj strani

sve u svoje vreme, nishta na silu...
mada i sluchajnost igra odredjenu ulogu u daljem procesu razmishljanja o tome...

 

[fisherman1]

sa takvim stavom duboko usadjenim umlaticesh i ono malo spermatozoida shto teze da se jednog dana oblikuju u zivot na ovoj strani

sve u svoje vreme, nishta na silu...
mada i sluchajnost igra odredjenu ulogu u daljem procesu razmishljanja o tome...

Jeste...Pre ili posle će morati neku da kresne...Ako neće on-naći će se ko će!

 

[minutus]

prve dvije rečenice si i ja često zamislim. jedino sumnjam da to proizlazi iz statusa. na kraju, da sam imao djece (o kojoj znam, tko zna), sigurno ne bi bila velika tragedija. ovako se provelo vrijeme s drugim stvarima, slobodnije, bez brige i vezova, čak ni za vlastito tijelo. to sad dolazi za naplatu, ali ni najdubljim razmišljanjem ne mogu pronaći godinu koje bi se odrekao, i pristao ju sada živjeti. ovo što je sad u toku je preveliko sranje, da bi poželio to još koju godinu dulje živjeti, nego što treba biti. ovo postaje konstantno sve lošje. nesreća me još nije stigla, ali mi je grozno sve to gledati i slušati. ne znam uopće kako se to može nazvati. naši mudraci nisu baš motivirani pronaći i definirati termin za ovaj institucionalizirani hororshow iz laži, krađe, licemjerja, ubijanja, razaranja i praznovjernog buncanja promidžbenih poruka ničim obuzdanih razbojničkih skupina, koje su zavladale svijetom.

 

[Mystic+]

Sva deca su NAŠA deca!

Nije neophodno a ni moguće da svako ima svoju decu! Sve je više parova koji se odriču roditeljstva. Smatram da takve nipošto ne treba osuđivati! Naprotiv!
Daleko je odgovornije nemati decu nego ih praviti i prepuštati ulici!

Svaka cast !

Veliki pozdrav Dedi

 

[Mystic+]

http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/arhiva-9-2011.html

Ovo ti je super !!!

 

[minutus]

ti gabo, zatišje. šta će si samo izmisliti?

 

[Transcendental]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

Pa nadam se da će biti neki offspring
Pa ću se truditi valjda da im odmah od starta stavim do znanja da je, kako si rekao, horor svet, i da moraju da se snalaze.
Mislim da nema gore usluge za dete nego kad ga čuvaš pod staklenim zvonom zbog brige da mu se nešto ne desi.
Kao kad majka detetu uradi domaći otprilike.

 

[Kasvataja]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

Nema niceg lepseg od radjanja novog zivota. Nije sve horor film. Uostalom horor su napravila necija losa deca. Koji je motiv za radjanje dece? Nikad nisam razmisljala o motivima, niti pravila kalkulacije, "doktorske disertacije" na tu temu. Prva asocijacija mi je ljubav. Dete vaspitavas u skladu sa vremenom. Vaspitavas ga da bude dobar covek ali mu predocavas na sta ce sve nailaziti u zivotu. Nekada to tesko ide zbog raznih uticaja sa strane ali ako je zdravo seme i plod ce biti zdrav. Zla je bilo i bice ga na nasu veliku zalost ali to nije razlog da ljudi saviju glavu pred njim i odustanu od borbe za necim sto se zove dobro.

 

[MarieSoLong]

Ako se okrenes iza sebe, shvatis gde si sad, bacis grancicu u buducnost i kazes :"Da, sve bih ponovo, da hocu jos--OndaK pravi decu
Ako kazes =Ne, hvala...onda nemoj

 

[sunasceJeca]

Jedna od retkih stvari koja me umiruje je što nemam dece.
Kolika god nula bio bar nisam uvalio nove mučenike u ovaj okrutni, horor svet...

Kakav je vaš stav u pogledu potomstva?
Imate li snage da đaka učite kako da se služi lenjirom, da izračunava jednačine, da mu pripremate užinu za školu i da se pravite kako mu nad glavom ne visi mač, patnja i ništavnost....
Iskreno, žao mi je dece i svih živih bića...

Koji je vaš motiv da imate decu?
Nastavak loze, dar života, socijalni pritisci, osmišljavanje vlastitog vremena.......

Jedna od retkih stvari, koje mi daju veru i nadu u bolje sutra, je upravo baš ta...imati decu. Danas - sutra, za pet godina, ko zna. Kada budem imala nekoga pored sebe, ko bude kvalitetan čovek, zreo i blage naravi. Svetle duše i pažljivog srca. Iako nisam roditelj još uvek, mislim da je to jedna fantastična stvar i divna pojava. Imati delić sebe i nekoga u nečemu...odgajati ga, paziti, maziti, učiti ga...bodriti...voleti..i kada stasa sam, sa svojim malenim krilima, pustiti ga u svet, da živi svoj život. Biti mu i tada oslonac i vetar u leđa. Podrška.

Mislim da ću biti sjajna u tome. Jer sma jaka ličnost i kvalitetna sam kao čovek. Imam dobre gene i roditelje koji su me puno toga naučili, što ću poreneti i svojoj deci, kada se u toj ulozi ostvarim. Blaga sam po prirodi ali i čelična ledi, kada bi zatrebalo. Biću autoritet, ali će u meni znati uvek, da ima puno ljubavi i da biću za njih tu, šta god. Srčana sam, pametna, cenim porodične vrednosti i toplom porodičnom domu težim, sa danas sutra nekim voljenim bićem i decom, naravno, kao krunom lepe i istinske, nesalomive ljubavi.

Imaću strpljenja za sve. Život me je strašno mučio, očeličio, imam živce kao konopce. Snagu i izdržljivost lavića, iako sam krhe građe.

Motiv...jednostavno želim da imam dete. Da ga učim. Da ga volim. Da mu udahnem , sve ono što delom jesam i ja. Da imam delić sebe u nekome. Da ga podržavam, volim, usmeravam. I usrećujem. Da jednog dana gledam...kako sam vaspitala odgovorno, pametno i osećajno dete.

 

[MathPhysics]

Ja nemam pojma kakav stav da imam oko ovog. Često razmišljam kao mekflaj u uvodnom postu, ali nešto se poredim s drugim ljudima i čini mi se da onji ne osećaju taj welschmerz usled sveprisutnog zla i besmislice.
Pogađaju nas sve raznorazni problemi, ali to gađenje egzistencijom koje se nazire iz tvog posta ne osete svi- ne zato što im je život lakši, već ga jednostavno drugačije doživljavaju. Raduju mu se.
Ja recimo skoro da zavidim ljudima koji s radošću čekaju novi dan. Za buđenje nemam nikakva razloga. A ni kod drugih ne naslućujem te razloge. Iako ih oni nekad nađu. Ili bar misle (ili govore) da su ih našli.
Ceo svet doživljavam kao jednu veliku predstavu apsurda, i ne bih da budem kriv za to što je jedno nedužno biće uletelo u ovaj okrutni svet.
Ali mi kažu da ću dobijanjem deteta sasvim drugačije doživeti ovaj život.
Da će tada sve imati više smisla.
Nadam se da su u pravu.
Mada sumnjam. Bojim se da od toga samo zaborave na besmisao.

 

[Ribar]

http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/arhiva-9-2011.html

Ovo ti je super !!!

Hvala!

Nema niceg lepseg od radjanja novog zivota.

Jedna od retkih stvari, koje mi daju veru i nadu u bolje sutra, je upravo baš ta...imati decu.
Motiv...jednostavno želim da imam dete.

Treba li taj novi život, to dete, izvesti na put ili ga samo prepustiti sudbini?

 

[Kasvataja]

Hvala!

Treba li taj novi život, to dete, izvesti na put ili ga samo prepustiti sudbini?

Treba ga ili ih izvesti na put. Roditelji su uvek tu za svoju decu.

 

[minutus]

Ja nemam pojma kakav stav da imam oko ovog. Često razmišljam kao mekflaj u uvodnom postu, ali nešto se poredim s drugim ljudima i čini mi se da onji ne osećaju taj welschmerz usled sveprisutnog zla i besmislice.
Pogađaju nas sve raznorazni problemi, ali to gađenje egzistencijom koje se nazire iz tvog posta ne osete svi- ne zato što im je život lakši, već ga jednostavno drugačije doživljavaju. Raduju mu se.
Ja recimo skoro da zavidim ljudima koji s radošću čekaju novi dan. Za buđenje nemam nikakva razloga. A ni kod drugih ne naslućujem te razloge. Iako ih oni nekad nađu. Ili bar misle (ili govore) da su ih našli.
Ceo svet doživljavam kao jednu veliku predstavu apsurda, i ne bih da budem kriv za to što je jedno nedužno biće uletelo u ovaj okrutni svet.
Ali mi kažu da ću dobijanjem deteta sasvim drugačije doživeti ovaj život.
Da će tada sve imati više smisla.
Nadam se da su u pravu.
Mada sumnjam. Bojim se da od toga samo zaborave na besmisao.

znaš, odveo si to malo na neku drugu šinju. to, što ne vidim nikakav razvitak ka lakšem, neopterećenim i radosnijem životu i ugodnijom životnom okolinom, ne znači da ne nalazim radost u mom
životnom okrugu. čak beduini nalaze radost i ljepotu pustinje. (put prema dole je dugačak)

ja sam si iz indije donio boga ganeša

koji je odgovoran za sve lijepe male stvari u životu. u ruci drži slatkiše, a pod nogama se također naslađuje jedan miš. njegovo ime se kod svakog bogoslužja uvijek prvo spominje. tak aktualno nemam razloga da se žalim, ali ima previše stvari koje ne mogu previdjeti, a onog što je moji život činilo ugodnim, sve je manje i teže pristupačno. nisam nikad razmišljao da ne bi trebao dijete ili da dijete ne bi trebalo živjeti i radovati i patiti iz razloga što živimo u svijetu, u kojem čovjek dinamično razara svoju okolinu i životnu osnovu, u istoj mjeri prema unutarnjim, kao i prema vanjskim strukturama. no kad se to pitanje tako izravno postavlja, doista je teško naći jedan razuman argument za dijete, jer ću gledati, kako odraste i živi u društvu, koja smanjuje i reducira i sebe i njega i zajedničku životnu osnovu svega što nam pravi radost, što sad već nije više ni oskudna preslika životne okoline i mogućnosti, u kojima sam ja imao radost odrasti (što ne znači u izobilju).

osim toga, ako baš trebam nekome prenijeti sve što znam i jesam, ovdje ima dosta mačaka koje se s vremenom smatraju adoptiranim

 

[sunasceJeca]

Hvala!

Treba li taj novi život, to dete, izvesti na put ili ga samo prepustiti sudbini?

Vadite mi reči iz konteksta. Niste pažljivo pročitali moj post.

Znači rekoh u prošlom svom postiću, nije zgoreg da ponovimo, pošto čitate vidim ja selektivno, evo još jednom:

"Jedna od retkih stvari, koje mi daju veru i nadu u bolje sutra, je upravo baš ta...imati decu. Danas - sutra, za pet godina, ko zna. Kada budem imala nekoga pored sebe, ko bude kvalitetan čovek, zreo i blage naravi. Svetle duše i pažljivog srca. Iako nisam roditelj još uvek, mislim da je to jedna fantastična stvar i divna pojava. Imati delić sebe i nekoga u nečemu...odgajati ga, paziti, maziti, učiti ga...bodriti...voleti..i kada stasa sam, sa svojim malenim krilima, pustiti ga u svet, da živi svoj život. Biti mu i tada oslonac i vetar u leđa. Podrška.

Mislim da ću biti sjajna u tome. Jer sma jaka ličnost i kvalitetna sam kao čovek. Imam dobre gene i roditelje koji su me puno toga naučili, što ću poreneti i svojoj deci, kada se u toj ulozi ostvarim. Blaga sam po prirodi ali i čelična ledi, kada bi zatrebalo. Biću autoritet, ali će u meni znati uvek, da ima puno ljubavi i da biću za njih tu, šta god. Srčana sam, pametna, cenim porodične vrednosti i toplom porodičnom domu težim, sa danas sutra nekim voljenim bićem i decom, naravno, kao krunom lepe i istinske, nesalomive ljubavi.

Imaću strpljenja za sve. Život me je strašno mučio, očeličio, imam živce kao konopce. Snagu i izdržljivost lavića, iako sam krhe građe.

Motiv...jednostavno želim da imam dete. Da ga učim. Da ga volim. Da mu udahnem , sve ono što delom jesam i ja. Da imam delić sebe u nekome. Da ga podržavam, volim, usmeravam. I usrećujem. Da jednog dana gledam...kako sam vaspitala odgovorno, pametno i osećajno dete. "


Ako to po Vama kolega nije izneti dete na pravi put, ja onda zaista ne znam, šta jeste.

 

[Ribar]

Vadite mi reči iz konteksta. Niste pažljivo pročitali moj post.

Jesam pročitao. Izvinjavam se ako je utisak da nisam. Jedino nisam tako razumeo jer sam ga povezivao sa ostalim tekstovima u ovoj raspravi.