Pravi/ Prava

[Antigon@]

U startu treba iskljuciti ekstremne slucajeve. Kao sto su ljudi koji ne mogu biti ni milisekund sami i uvek u nekoj varijanti, i sa druge strane oni koji godinama, decenijama bas ni sa kim ne mogu da ostvare sklad.

U onom ostatku (proseku) razlika je samo u tome sta ko bira. Neko bira "male" ljubavi, neko bira da ceka velike. Sustina je ista, ako nisi sa pravom osobom za sebe, svejedno je da li si to vreme proveo u neobaveznim semama ili sam. Podjednako nisi ispunjen i srecan. A ko je u pravu i koji je pristup bolji to niko ne moze da kaze jer to odredjuje samo krajnji rezultat.

Kao sto kada su delili drzavne stanove, neko je pristao na privremeni smestaj jer je racunao bolje bilo sta sigurno nego komfor a neizvesnost. Na kraju je uglavnom bio slucaj da je to privrevemeno resenje postalo trajno a neko ko nije pristajao na to nego cekao drugu turu podele, je dobio mnogo bolji stan dok se ovaj prvi racunao kada da vec ima reseno stambeno pitanje. U ovom slucaju, onaj prvi je ispao glup sto se zadovoljio a ovaj drugi pametan sto se nije zadovoljio malim. Ali, moglo je biti i drugacije, da ovaj prvi ispadne pametan sto je bilo sta ucario a ovaj drugi glup jer se moglo desiti da nikada ne dobije bolji stan, pa izgubi sve. Mislim, ko to zna? Nema tu univerzalnog recepta, ali svako neka radi onako kako misli i oseca a ponekada i treba biti malo hrabar pa i ne zadovoljiti se onim sto ti se trenutno nudi. Mozda te bas iza ugla ceka ono pravo za tebe.

Ova sintagma "prava osoba za tebe" mi vuče na ideju o jednoj osobi za ceo život.
Sa nekim osobama možemo ostvariti intelektualni sklad, sa nekima emotivni, sa nekima erotski, sa drugima sklonost ka zajedničkim putovanjama, druženjima na žurkama, sa nekima možemo deliti isti hobi, i sve te osobe mogu biti voljene "malim" ljubavima. To ne znači da ćemo se pored njih osećati emotivno neispunjenima jednostavno zato što su nam neke ljubavi, baš takve kakve jesu u tom trenutku potrebne i u skladu sa takvim trenutkom te osobe su prave.
Pošto si navela primer čekanja dodele stana, pozivajući se na one koji su se zadovoljili malim stanom, treba uzeti u obzir činjenicu da su takvim stanom u tom trenutku bili zadovoljni, bili su srećni. Možda im veći stan nije ni bio potreban.

Tako je i sa ljubavima, ako ti nešto nije potrebno, nećeš se u to ni upuštati. Ako nam je potrebna samoća, nećemo želeti nikoga pored sebe, ako nam treba umerena osećajnost, tražićemo takvu osobu kojoj ćemo takva osećanja i dati. Ako osećamo potrebu za velikom emotivnošću, najverovatnije ćemo pronaći nekog ko će tu emotivnost izazvati.

Suština je u sledećem : u zavisnosti od emotivne gladi, imaćemo malu, osrednju ili veliku ljubav, ali sve su one prave i sve dolaze baš kad smo spremni na njih.

 

[vanilin šećer]

Šta je loše u malim ljubavima?
Ako se velike ljubavi mere po količini osećanja koje daješ ili primaš, ne daješ ili ne primaš, imaš, ali ne daješ, i slične varijacije sa prisustvom jakih emocija, onda su male ljubavi nešto što je poželjno da sledi nakon velikih ljubavi. Velike ljubavi znaju da iscrpe energiju, kao što su znale da podare čoveku energiju. Male ljubavi, bazirane na zabavi, avanturizmu, drugarskim odnosima, jesu osveženje nakon velikih ljubavi. One mogu biti intremeco između velikih ljubavi. Uz to, ko garantuje da velike ljubavi ne mogu vremenom da pređu u male ljubavi. Previše si kategorična i nefleksibilna prema sebi i drugima.

Uf . Pa eto, ja sam imala sreće da ne moram ljubav razmatrati gradaciono, a ako budem počela, znaću da tu nešto ne štima. Svoditi je na trenutne parcijalne sklonosti, interese i merenja je potpuna banalizacija iste. To nije ljubav. Kad si sa odgovarajućom/pravom osobom, onda ti je sintagma “mala ljubav” nepoznata. Ja sebi biram odgovarajuće, ako sam zbog toga nefleksibilna, i neka sam, meni lepo. A kategoričnost je deliti ljubav na malu, osrednju i veliku. Ali ako takvima ne fali ništa, super, ionako svako živi kako je u mogućnosti.

 

[sinnke]

Često ovde pročitam romantične izjave tipa ..... našla sam( našao) pravog(u). nevjerovatno mi je da je neko u to uvjeren. to izgleda ko dobitak na lotu. kako moš bit siguran da nema boljeg(lje) među 3 milijarde ostalih jedinki? ja sam za cijeloživotno traganje

Prava ti je ona koju mozes trpiti. Tako je vecini samo ne znaju.

 

[sokvisnja]

Ova sintagma "prava osoba za tebe" mi vuče na ideju o jednoj osobi za ceo život.
Sa nekim osobama možemo ostvariti intelektualni sklad, sa nekima emotivni, sa nekima erotski, sa drugima sklonost ka zajedničkim putovanjama, druženjima na žurkama, sa nekima možemo deliti isti hobi, i sve te osobe mogu biti voljene "malim" ljubavima. To ne znači da ćemo se pored njih osećati emotivno neispunjenima jednostavno zato što su nam neke ljubavi, baš takve kakve jesu u tom trenutku potrebne i u skladu sa takvim trenutkom te osobe su prave.
Pošto si navela primer čekanja dodele stana, pozivajući se na one koji su se zadovoljili malim stanom, treba uzeti u obzir činjenicu da su takvim stanom u tom trenutku bili zadovoljni, bili su srećni. Možda im veći stan nije ni bio potreban.

Tako je i sa ljubavima, ako ti nešto nije potrebno, nećeš se u to ni upuštati. Ako nam je potrebna samoća, nećemo želeti nikoga pored sebe, ako nam treba umerena osećajnost, tražićemo takvu osobu kojoj ćemo takva osećanja i dati. Ako osećamo potrebu za velikom emotivnošću, najverovatnije ćemo pronaći nekog ko će tu emotivnost izazvati.

Suština je u sledećem : u zavisnosti od emotivne gladi, imaćemo malu, osrednju ili veliku ljubav, ali sve su one prave i sve dolaze baš kad smo spremni na njih.

Ne, zasto bi prava bila samo jedna? Moze ih biti vise, ali najcesce u zivotu ih nije mnogo. Ali samo one donose osecaj ispunjenosti.

Ovo drugo sto si navela je nista drugo nego stvar izbora. Upoznas nekoga i odgovara ti za putovanje, zurke, seks ali sve je to da lakse prodje vreme. Nisi srecan, niti zadovoljan, nisi ispunjen. Iz nekog razloga ti je neko dobar samo za jedno, a neko ti u kompletu odgovara. Ne zato sto je savrsen, nego zato sto ima idealnu kombinaciju vrlina i mana za tebe. Ja ne kazem da male ljubavi i avanture nisu dobre, samo kazem da se svode na isto. Da li ce se neko posvetiti poslu, hobiju a biti sam ili ici iz avanture u avanturu ili pak biti u vezi a praviti kompromis, je stvar izbora i zelje. Sustina je ista. Nisi emotivno ispunjen.