Prave namere Draže Mihailovića

Blues rock

Blues rock

Primećen član
Poruka
584
osim što se radi o čobansko-pijanoj bandi koja zaista nije predstavljala nikakvu vojnu silu osim u borbama sa civilima, imali su vrlo zločinačke i nerealne ciljeve. niko u svetu ne bi prihvatio proterivanje 8000000 ljudi iz te srbije, čak ni zapad koji je u prvom mahu podržavao četnike. ne bi ih podržao ni sovjetski savez jer se ipak radilo o antimarksističkom pokretu.

fašizam bradatih "antifašista":

Draža Mihailović je 20. decembra 1941. godine poslao posebnu instrukciju komandantima četničkih odreda Đorđiju Lašiću i Pavlu Đurišiću na čijim područjima (Crna Gora, BiH, Sandžak) se nalazio velik broj muslimana. U tom dokumentu, između ostalog, naglašavaju se i ovi zadaci četničkog pokreta:

Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije-Crne-Gore-Bosne i Hercegovine-Srema-Banata i Bačke.
Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst-Gorica-Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.
Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke, čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa, a Bosne od muslimanskog i katoličkog življa
U krajevima očišćenim od narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata, naseliti Crnogorce (u obzir dolaze siromašne i nacionalno ispravne i poštene porodice)

U januaru i februaru 1943. Jugoslovenska vojska u otadžbini je sprovela opsežne operacije etničkog čišćenja u istočnoj Bosni i Sandžaku. Nakon operacije Đurišić je u izveštaju Mihailoviću napisao:

Izveštaj Pavla Đurišića načelniku štaba Vrhovne komande od 13. februara 1943.
"Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je. Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti. Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece."
Kliknite za proširenje...
420px-Djurisic_report.jpg


Ubrzo su međutim, krajem marta i tokom aprila, snage NOVJ proterale JVUO sa ovog područja. U kasnijoj fazi je nemačka komanda kojoj je bilo stalo podjednako do saradnje i sa JVUO i sa muslimanskim kvislinzima, izdejstvovala obustavljanje ovakvih operacija. Ravnogorski planeri i ideolozi odložili su ih za kraj rata. Dragiša Vasić o toj mogućnosti pisao je u svom pismu Mihailoviću iz aprila 1942. sledeće:


U pogledu tačke pod II b), gde se govori o tome da je potrebno zaposednuti teritoriju odmah, i pre nego se iko pribere iščistiti od stranog elementa, mislim da nam ovo pitanje ne mora zadavati mnogo brige. Pamtim vrlo dobro stanje u kome se Evropa nalazila posle prošlog rata. Ratujuće države bile su toliko zauzete svojim brigama, da ni jedna, tako reći, nije mogla voditi računa šta druge u svojim granicama rade i preduzimaju. U prvoj godini posle prošlog rata mogao se prosto istrebiti jedan dobar deo svega neželjenog stanovništva, da niko radi toga i ne okrene glavu. Dakle, ako budemo pametni, ovo pitanje čišćenja odnosno preseljavanja i izmene stanovništva, neće nam biti naročito teško.
:bye:
 
proizvoljan zaključak na osnovu raporta Pavla Djurišića,koji je usledio nakon odmazde srpskih četnika Crne Gore i sandžaka zbog upada ustaških jedinica i handžar divizija iz BiH(tačnije NDH) krajem 1942-ge godine....i pokušaja da se istrebi srpsko stanovništvo...al mućak....nije d+aba narod tamo spevao pesmu "Ne verijemo u Tita,no u Vuka Klaita..." i "Tri hiljade lica mlada prekrila ih gusta brada..." a kako su lojanlni i srpski orijentisani Srbi muslimanske vere postupali,zna se na osniovu lika i dela kapetana Rovčanina i Komaranskog četničkog odreda pod Djurišićevom komandom....:rtfm::ok:
:ok::ok:
 
Sabirnjem broja žrtava muslimana civila u jugoistočnoj Bosni i Raškoj oblasti po komunističkoj propagandi,dobije se broj koji prevazilazi ukupan broj muslimana koji je živeo u tim krajevima pre Drugog svetskog rata.U stvarnosti,ni u jedmom mestu u tim krajevima nije došlo do promene etničke strukture na štetu muslimana.
 
Program etničkog čišćenja i stvaranja Velike Srbije

Već u rujnu 1941. g. Mihailović je dostavio izbjegličkoj vladi u Londonu program četničkog pokreta tijekom i po završetku Drugog svjetskog rata. U njemu, između ostalog stoji:

"b) omeđiti ‘defakto’ srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj."

"d) u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi..."

"g) izraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice."

"v) posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjenje svežim srpskim elementom."[1]


Nakon toga, 20. prosinca 1941. g. Draža Mihailović je podređenim zapovjednicima dao tzv. "Instrukcije" u kojima jasno iznosi plan stvaranja Velike Srbije zasnovane na ubijanju i protjerivanju nesrpskog stanovništva, naročito Hrvata i Muslimana. U Instrukcijama nalaže:

“... Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu i u granicama predratne Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srema, Banata i Bačke...”

“... Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nacionalnih elemenata...”

“... Stvoriti neposredno zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i između Srbije i Slovenačke, čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa, a Bosne i Hercegovine od muslimanskog i katoličkog življa...”

Dalje se kao cilj navodi kažnjavanje svih ustaša i muslimana koji su krivci za "srpsku aprilsku katastrofu" (misli se na osnivanje NDH) te naseljavanje Crnogoraca na očišćene teritorije.[2]

Točan broj Muslimana, Hrvata i drugih nesrpskih žrtava koje su tijekom rata pogubili četnici nikad nije službeno utvrđen. Bosanskohercegovački povjesničar Šemso Tucaković je u svojoj knjizi Crimes Against Bosnian Muslims 1941-1945 procjenio da je od ukupnih oko 150 000 Muslimana pogubljenih tijekom rata, oko 100 000 ubijeno od strane četnika, pri čemu navodi imena oko 50 000 Muslimana za koje se pouzdano zna da su žrtve četnika.

Ugledni Vladimir Žerjavić je 1998. g. iznio približnu brojku od oko 29 000 muslumanskih i oko 15 000 hrvatskih žrtava,[3] odnosno 32 000 Hrvata i 33 000 Muslimana.[4] Zdravko Dizdar na temelju novih podataka, ali i uračunavajući još neistražene žrtve, navodi čak 200 000 Hrvata te 100 000 Muslimana koje su ubili četnici.[5]

Neki od najtežih četničkih zločina u provođenju genocida nad Hrvatima i Muslimanima tijekom Drugog svjetskog rata su:[6][7][8][9][10]

srpanj 1941., Bileća i Stolac - oko 1150 Hrvata i Muslimana
pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941. - 568 poimenice imenovanih žrtava i neodređen broj neidentificiranih Hrvata
pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941. - 62 hrvatske žrtve
Pokolj u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941. g. - oko 240 pobijenih Hrvata
kolovoz 1941. g., Brkovci (istočna Hercegovina) - oko 300 Muslimana
kolovoz i rujan 1941. g., Boričevac (Lika) i Kulen Vakuf (Zapadna Bosna) - oko 2500 Hrvata i Muslimana
studeni 1941. g., kraj Donjeg Lapca - 44 Hrvata
prosinac 1941. i siječanj 1942. g., istočna Bosna: Foča i Goražde - oko 2050 odnosno 5000 uglavnom Muslimana, Srebrenica oko 1000, Vlasenica 2000 - 3000, Rogatica i Višegrad po oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (uglavnom oko Foče) - oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna (Ustikolina, Jahorina) - oko 2500 uglavnom Muslimana
rujan 1942. g., Foča - oko 2200 Muslimana
rujan 1942. g., Zabiokovlje - oko 160 Hrvata
listopad 1942. g., Mostar - oko 200 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Hercegovina (Prozor-Rama) - oko 1250 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Dalmatinska zagora - oko 240 Hrvata
veljača 1943. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (Foča, Čajniče, Pljevlja) - oko 9200 Muslimana
siječanj i veljača 1943. g., Dalmatinska zagora (Kijevo, Vrlika, Otavice, Imotski) - 140 Hrvata
lipanj 1943. g., središnja Bosna - 42 Muslimana
veljača 1944. g., Dalmatinska zagora - 67 Hrvata
svibanj 1944. g., Goražde - oko 50 Muslimana
do lipnja 1944. g., u okolici Rogatice - 4635 uglavnom Muslimana
listopad 1944. g., sjeveroistočna Bosna - 25 Hrvata
prosinac 1944. g., Vinodol (Bribir, Grižane, Tribalj) - 32 Hrvata
siječanj 1945. g., Bosna (Kladari, Carevac) - 27 Hrvatica


link..
http://hr.wikipedia.org/wiki/Dragoljub_(Draža)_Mihailović
 
Poslednja izmena od moderatora:
Neki od najtežih četničkih zločina u provođenju genocida nad Hrvatima i Muslimanima tijekom Drugog svjetskog rata su:[6][7][8][9][10]

srpanj 1941., Bileća i Stolac - oko 1150 Hrvata i Muslimana
pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941. - 568 poimenice imenovanih žrtava i neodređen broj neidentificiranih Hrvata
pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941. - 62 hrvatske žrtve
Pokolj u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941. g. - oko 240 pobijenih Hrvata
kolovoz 1941. g., Brkovci (istočna Hercegovina) - oko 300 Muslimana
kolovoz i rujan 1941. g., Boričevac (Lika) i Kulen Vakuf (Zapadna Bosna) - oko 2500 Hrvata i Muslimana
studeni 1941. g., kraj Donjeg Lapca - 44 Hrvata
prosinac 1941. i siječanj 1942. g., istočna Bosna: Foča i Goražde - oko 2050 odnosno 5000 uglavnom Muslimana, Srebrenica oko 1000, Vlasenica 2000 - 3000, Rogatica i Višegrad po oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (uglavnom oko Foče) - oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna (Ustikolina, Jahorina) - oko 2500 uglavnom Muslimana
rujan 1942. g., Foča - oko 2200 Muslimana
rujan 1942. g., Zabiokovlje - oko 160 Hrvata
listopad 1942. g., Mostar - oko 200 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Hercegovina (Prozor-Rama) - oko 1250 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Dalmatinska zagora - oko 240 Hrvata
veljača 1943. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (Foča, Čajniče, Pljevlja) - oko 9200 Muslimana
siječanj i veljača 1943. g., Dalmatinska zagora (Kijevo, Vrlika, Otavice, Imotski) - 140 Hrvata
lipanj 1943. g., središnja Bosna - 42 Muslimana
veljača 1944. g., Dalmatinska zagora - 67 Hrvata
svibanj 1944. g., Goražde - oko 50 Muslimana
do lipnja 1944. g., u okolici Rogatice - 4635 uglavnom Muslimana
listopad 1944. g., sjeveroistočna Bosna - 25 Hrvata
prosinac 1944. g., Vinodol (Bribir, Grižane, Tribalj) - 32 Hrvata
siječanj 1945. g., Bosna (Kladari, Carevac) - 27 Hrvatica


link..
http://hr.wikipedia.org/wiki/Dragoljub_(Draža)_Mihailović[/QUOTE]

Браво за момке...:ok:


Ни партизани нису били лоши...

bleiburg_1.jpg
 
Poslednja izmena:
Gruban:
Vidiš Vlajko,u kakvom si ti društvu.Nema bitne razlike između komunista i ustaša.
Kliknite za proširenje...



Nema bitne razlike između četnika i ustaša bar što se ideologije tiče (što se pak zločina tiče, tu su ustaše ipak neprevaziđene), jedino što vas deli jeste nacionalnost pa su stoga i ciljevi nešto drugačiji. Ali nacionalizam, ideologija bolesne mržnje, klerikalizam itd...sve su to stvari koje vas spajaju.
 
Tomica Španović:
Nema bitne razlike između četnika i ustaša bar što se ideologije tiče (što se pak zločina tiče, tu su ustaše ipak neprevaziđene), jedino što vas deli jeste nacionalnost pa su stoga i ciljevi nešto drugačiji. Ali nacionalizam, ideologija bolesne mržnje, klerikalizam itd...sve su to stvari koje vas spajaju.
Kliknite za proširenje...

verovatno si imao keca iz matiša....uzjednačuješ srpske i hrvatske žrtve.....
 
Tomica Španović:
Nema bitne razlike između četnika i ustaša bar što se ideologije tiče (što se pak zločina tiče, tu su ustaše ipak neprevaziđene), jedino što vas deli jeste nacionalnost pa su stoga i ciljevi nešto drugačiji. Ali nacionalizam, ideologija bolesne mržnje, klerikalizam itd...sve su to stvari koje vas spajaju.
Kliknite za proširenje...
Зар још увек одговараш на Грубанове дубокоумне постове?
 
daxt:
koliko je pobijeno ustasa na blajburgu?
Kliknite za proširenje...

По њима...


Хрватске процене броја жртава



Спомен убијеним у Блајбургу
Срећко Пшеничник, зет Анте Павелића на комеморацији блајбуршким жртвама 29. априла 1990. године говорио је о 10.000 жртава.[2] Жерјавић сматра да је број жртва укупно око 50.000. По њему је на Блајбургу побијено 36.000 Хрвата, Словенаца 8-10.000, Муслимана 5000, те четника (србијанских и црногорских) 2.000. Та процена је извршена 1990[3]. Година процене је изузетно битна јер су се током деведесетих блајбурше жртве увећавале невероватном брзином. Већ средином деведесетих говори се о 80.000 жртава које ће се убрзо заокружити на 100.000. Ускоро су и те бројке постале застареле јер се приликом годишњица чешће говорило о 200.000 [4]

Највећу бројку до сад је дала је Саборска комисија. По њој је страдало равно 600.000 људи. Истовремено са множењем блајбуршких жртава, мењала се и структура жртава. Док се у почетку говорило о убијеним војницима, ускоро се чуло да је било и цивила, а затим и да су више од половине жртава заправо били цивили. У исто време и истим интензитетом се смањивао број јасеновачких жртава.

[уреди]


Колико год су их побили мало је...требало их је све до једног истребити.....
 
Мислим да тему треба затворити, јер ми није јасан циљ исте, а и зато што је заснована на документима за које је утврђено да су фалсификована.

1. Доказ за документ 1.

написали су да се Дража поред осталих савезника позива и на Кину, што он никада није учинио, јер Кина није ни била члан антиосовинске коалиције< документ је наводно писан 20. децембра 1941, када се Дража са свега петорицом људи скривао од немачких потера у области Рудника и када није ни могао да пошаље писмо некоме у Црној Гори< Дража 20. децембра 1941. није имао везу са црногорским одредима, па ни са Ђуришићем, коме тек 21. априла 1942. пише да је ''чуо за његов рад''< Дража наводно пише о Копаоничким четничким одредима, који нису постојали< Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни< о офанзивним дејствима четника према Дубровнику у то доба нема говора< најзад, Дражу су потписали као ''ђенералштабног ђенерала'', а он се до краја јануара 1942. потписивао као пуковник, да би се потом, до јуна исте године, потписивао као дивизијски ђенерал.
Д. Михаиловић, Рат и мир ђенерала, друга књига, 359-363.

2. Доказ за документ 2.
Прво, док је Ђуришић користио црногорске локализме, попут ''на страну муслимана'', уместо ''на страни муслимана'', или ''из раније'', уместо ''од раније'', у овом тексту има доста кроатизама: ''Да би се спречио сваки повраћај'', ''на веома високом ступњу'', ''доказали видног изражаја'', ''од опасности услеђења нашега напада''... Ово говори да је фалсификатор био хрватске националности.
Друго, у Ђуришићевим текстовима никада нема толико кратких пасуса, односно нових редова, и уопште његове реченице су дуже.
Треће, Ђуришић не би написао ''7. овог месеца'', јер се тада по правопису иза редног броја није писала тачка. У четничким документима обично стоји ''7-ог о м'', ''7 фебруара'', ''7 - ИИ'', и сл. Међутим, тачку иза редних бројева видимо у документима ''Независне Државе Хрватске'', што указује да је фалсификатор током рата припадао њеним формацијама.
Четврто, тога дана, 13. фебруара 1943. године, Ђуришић се налазио код Драже, у његовом штабу у село Горње Липово код Колашина, а не ''на положају'', како је овде наведено. Не само што није писао извештаје о убиствима муслимана, већ је Дража мајору Захарију Остојићу 13. фебруара пренео следећу његову поруку: ''Павле наређује својима да муслимане тамо не дирају''.199
Пето, линија командовања није била таква да је Ђуришић наређивао Лукачевићу. Лукачевићу је наређивао Остојић, а наредио му је да хита према Неретви, што је он и учинио. Остојић је известио Дражу 16. фебруара да је Лукачевић стигао до његовог штаба, који се налазио у Калиновику.200
Шесто, Ђуришић не би погрешно навео Лукачевићево име, јер је знао да се он зове Војислав, а не Војин. Лукачевићев чин и име никада није наводио овако формално, већ би написао само ''Воја''.
Седмо, Ђуришић није користио термине ''командант зоне'' и ''ослобођена територија'', који су иначе уобичајени код комуниста. Такође, рекао би ''јуначки'', а не ''херојски''< управо су комунисти јунаке заменили херојима, што због опонашања сличне руске речи (герој), што због избегавања термина из српске војничке традиције (јунак, јунаци).
Осмо, наређења и заповести на која се овај извештај позива, а на која се упућује у фусноти, нису гласила да се приступи ''потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости'', већ је, као што смо видели, Ђуришић нагласио: ''?ене и децу не убијати''.
Девето, у списковима жртава у Пљеваљском, Чајничком и Фочанском срезу, и поред њихових увећавања, за цели рат наведено је знатно мање од 8.000 цивила. И иначе не би било могуће да се у планинској области, завејаној снегом, у тако кратком року убије 1.200 бораца и 8.000 цивила и притом да се запале све куће у три среза.
У овом нападу на усташе, који је трајао од 4. до 7. фебруара 1943. године, учествовало је 4.900 четника, из састава Оперативних јединица Лимско-санџачких четничких одреда, 1. и 2. милешевског, Дурмиторског и Дринског корпуса.201
Комунистима су, дакле, недостајала четничка документа усташког карактера - ''За време операција се приступило потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости'' - и они су то покушали да реше ангажујући неког бившег усташу да начини овај фалсификат.

197 Зборник докумената, том 14, књига 2, 182-185.
198 АХН, Фонд НОБ, фасцикла 12, док. 25.
199 Зборник докумената, том 14, књига 2, 212.
200 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
201 Зборник докумената, том 14, књига 2, 141, 121-127

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15914


Ето толико од мене везано за ову тему.
 
srpanj 1941., Bileća i Stolac - oko 1150 Hrvata i Muslimana
pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941. - 568 poimenice imenovanih žrtava i neodređen broj neidentificiranih Hrvata
pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941. - 62 hrvatske žrtve
Pokolj u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941. g. - oko 240 pobijenih Hrvata
kolovoz 1941. g., Brkovci (istočna Hercegovina) - oko 300 Muslimana
kolovoz i rujan 1941. g., Boričevac (Lika) i Kulen Vakuf (Zapadna Bosna) - oko 2500 Hrvata i Muslimana
studeni 1941. g., kraj Donjeg Lapca - 44 Hrvata
prosinac 1941. i siječanj 1942. g., istočna Bosna: Foča i Goražde - oko 2050 odnosno 5000 uglavnom Muslimana, Srebrenica oko 1000, Vlasenica 2000 - 3000, Rogatica i Višegrad po oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (uglavnom oko Foče) - oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna (Ustikolina, Jahorina) - oko 2500 uglavnom Muslimana
rujan 1942. g., Foča - oko 2200 Muslimana
rujan 1942. g., Zabiokovlje - oko 160 Hrvata
listopad 1942. g., Mostar - oko 200 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Hercegovina (Prozor-Rama) - oko 1250 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Dalmatinska zagora - oko 240 Hrvata
veljača 1943. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (Foča, Čajniče, Pljevlja) - oko 9200 Muslimana
siječanj i veljača 1943. g., Dalmatinska zagora (Kijevo, Vrlika, Otavice, Imotski) - 140 Hrvata
lipanj 1943. g., središnja Bosna - 42 Muslimana
veljača 1944. g., Dalmatinska zagora - 67 Hrvata
svibanj 1944. g., Goražde - oko 50 Muslimana
do lipnja 1944. g., u okolici Rogatice - 4635 uglavnom Muslimana
listopad 1944. g., sjeveroistočna Bosna - 25 Hrvata
prosinac 1944. g., Vinodol (Bribir, Grižane, Tribalj) - 32 Hrvata
siječanj 1945. g., Bosna (Kladari, Carevac) - 27 Hrvatica
Kliknite za proširenje...

Koji bolesnici, kompleksaši i lažovi ovi Kroasani, sad sabrah i izađe min. 33.682 žrtve :eek: - pa ispadoše četnici gori od ustaša...
 
Dragon~Reborn:
Koji bolesnici, kompleksaši i lažovi ovi Kroasani, sad sabrah i izađe min. 33.682 žrtve :eek: - pa ispadoše četnici gori od ustaša...
Kliknite za proširenje...

Ствар је у томе да сви превенствено наглашавају српске злочине, док их се сопствени не тичу нимало. Они се увек бране тиме да су њихови злочини наводно освета за четничке иако су управо Хрвати, муслимани и Албанци били ти који су подржали окупацију и донели расне законе потив Срба. Погледај само методе којима се служе да би доказали да су Срби највећи злочинци Другог светског рата:
1. Фалсификовање докумената, као она два горе за која је већ доказано.
2. Искривљавање Мољевићевог списа о Хомогеној Србији. Шта каже Мољевић:
Пресељавање и измена житељства, нарочито Хрвата са српског и Срба са хрватског подручја, једини је пут да се изврши разграничење и створе бољи односи између њих, а тиме отклони могућност да се понове страшни злочини који су се дешавали и у прошлом рату, а нарочито у овом садањем, на свему подручју на коме су Срби и Хрвати били измешани, и где су Хрвати и Муслимани с планом ишли за истребљење Срба
Ове речи се злоупотребљавају. Пресељење није геноцид, поготово што се ради и о пресељењу Срба из хрватске у српску федералну јединицу. Ако пођемо да јесте онда су Грци и Турци у 20.веку извршили геноцид једни над другима у међусобном договору. Уз то не објашњавају како су обични четници и команданти могли да знају за исту када је она кружила само у Дражином најужем руководству.
3. Уписивање припадника својих формација као погинуле цивиле, што рецимо раде Дедијер и Милетић у књизи Геноцид над муслиманима где нпр. за исту особу(Алија Гогалија) у једном списку уписују као невину жртву, а у другом као усташког логорника. Осим тога у тој књизи велики број наводних жртава су људи година првог позива.
4. Манипулисање бројкама. Час говоре о 30 000, па о 70 000, па о 100, па 150, па 300, па 500 000 муслиманских жртава. Тако рецимо Дедијер и Милетић кажу да је страдало 916 људи у прозорском срезу, а онда дају усташки документ у којем је наводно страдало 2000 цивила октобра 1942. Они говоре да су сви цивили били муслимани иако четнички документи и комунистички историчар Саво Скоко говоре да ту уопште муслимани нису страдали, већ Хрвати, а да су се муслимани лојално држали. Тако исто се не објашњава нпр. како су четници за само 3 дана убили 9000 цивила и војника, уз мизерне своје губитке и спалили 3 среза са само 5000 војника. Потпуно нереално.
5. Приписивање туђих злочина четницима. Тако рецимо говоре о 196 жртава четника априла 1942. у Горњем Борчу иако тада исти нису напали четници већ партизани(четници су освојили Доњи Борач јануара 1942).
Итд.
 
Iwo-Osijek:
Program etničkog čišćenja i stvaranja Velike Srbije

Već u rujnu 1941. g. Mihailović je dostavio izbjegličkoj vladi u Londonu program četničkog pokreta tijekom i po završetku Drugog svjetskog rata. U njemu, između ostalog stoji:

"b) omeđiti ‘defakto’ srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj."

"d) u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi..."

"g) izraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice."

"v) posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjenje svežim srpskim elementom."[1]


Nakon toga, 20. prosinca 1941. g. Draža Mihailović je podređenim zapovjednicima dao tzv. "Instrukcije" u kojima jasno iznosi plan stvaranja Velike Srbije zasnovane na ubijanju i protjerivanju nesrpskog stanovništva, naročito Hrvata i Muslimana. U Instrukcijama nalaže:

“... Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu i u granicama predratne Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srema, Banata i Bačke...”

“... Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nacionalnih elemenata...”

“... Stvoriti neposredno zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i između Srbije i Slovenačke, čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa, a Bosne i Hercegovine od muslimanskog i katoličkog življa...”

Dalje se kao cilj navodi kažnjavanje svih ustaša i muslimana koji su krivci za "srpsku aprilsku katastrofu" (misli se na osnivanje NDH) te naseljavanje Crnogoraca na očišćene teritorije.[2]

Točan broj Muslimana, Hrvata i drugih nesrpskih žrtava koje su tijekom rata pogubili četnici nikad nije službeno utvrđen. Bosanskohercegovački povjesničar Šemso Tucaković je u svojoj knjizi Crimes Against Bosnian Muslims 1941-1945 procjenio da je od ukupnih oko 150 000 Muslimana pogubljenih tijekom rata, oko 100 000 ubijeno od strane četnika, pri čemu navodi imena oko 50 000 Muslimana za koje se pouzdano zna da su žrtve četnika.

Ugledni Vladimir Žerjavić je 1998. g. iznio približnu brojku od oko 29 000 muslumanskih i oko 15 000 hrvatskih žrtava,[3] odnosno 32 000 Hrvata i 33 000 Muslimana.[4] Zdravko Dizdar na temelju novih podataka, ali i uračunavajući još neistražene žrtve, navodi čak 200 000 Hrvata te 100 000 Muslimana koje su ubili četnici.[5]

Neki od najtežih četničkih zločina u provođenju genocida nad Hrvatima i Muslimanima tijekom Drugog svjetskog rata su:[6][7][8][9][10]

srpanj 1941., Bileća i Stolac - oko 1150 Hrvata i Muslimana
pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941. - 568 poimenice imenovanih žrtava i neodređen broj neidentificiranih Hrvata
pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941. - 62 hrvatske žrtve
Pokolj u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941. g. - oko 240 pobijenih Hrvata
kolovoz 1941. g., Brkovci (istočna Hercegovina) - oko 300 Muslimana
kolovoz i rujan 1941. g., Boričevac (Lika) i Kulen Vakuf (Zapadna Bosna) - oko 2500 Hrvata i Muslimana
studeni 1941. g., kraj Donjeg Lapca - 44 Hrvata
prosinac 1941. i siječanj 1942. g., istočna Bosna: Foča i Goražde - oko 2050 odnosno 5000 uglavnom Muslimana, Srebrenica oko 1000, Vlasenica 2000 - 3000, Rogatica i Višegrad po oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (uglavnom oko Foče) - oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna (Ustikolina, Jahorina) - oko 2500 uglavnom Muslimana
rujan 1942. g., Foča - oko 2200 Muslimana
rujan 1942. g., Zabiokovlje - oko 160 Hrvata
listopad 1942. g., Mostar - oko 200 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Hercegovina (Prozor-Rama) - oko 1250 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Dalmatinska zagora - oko 240 Hrvata
veljača 1943. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (Foča, Čajniče, Pljevlja) - oko 9200 Muslimana
siječanj i veljača 1943. g., Dalmatinska zagora (Kijevo, Vrlika, Otavice, Imotski) - 140 Hrvata
lipanj 1943. g., središnja Bosna - 42 Muslimana
veljača 1944. g., Dalmatinska zagora - 67 Hrvata
svibanj 1944. g., Goražde - oko 50 Muslimana
do lipnja 1944. g., u okolici Rogatice - 4635 uglavnom Muslimana
listopad 1944. g., sjeveroistočna Bosna - 25 Hrvata
prosinac 1944. g., Vinodol (Bribir, Grižane, Tribalj) - 32 Hrvata
siječanj 1945. g., Bosna (Kladari, Carevac) - 27 Hrvatica


link..
http://hr.wikipedia.org/wiki/Dragoljub_(Draža)_Mihailović
Kliknite za proširenje...

Hrvatska vikipedija je izvor ne pitaj,ovi sto tamo pisu ove gluposti ni sami ne veruju u ovo ali bitno je da to stoji tamo mozda se upeca neka budala.

Postavljacu teme da obrazlozi ovaj falsifikovani izvestaj koji je postovao ili tema pod kljuc kao provokacija.
 
Pazi ti ko je nasao da komentarise cetnicki pokret.....tamo neki IVO....pa jos iz OSIJEKA.....pa onda neki miks hrvata i jugoslovena Tomisa Spanovic.....pa neki folksdojceri.......sacuvaj Boze!!! Zasto ja nikad ne polemisem sa hrvatima i muslimanima o istoriji......zato sto znam da je to uzaludan posao. Valjda bi i oni trebali da to isto shvate. Neka se drze svoje nakazne "istorije" a ne da vrsljaju po srpskoj.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.836
pilatovic
P

Back
Top