- Poruka
- 3.607
Даме чине више од две трећине судија у Србији. – Асоцијација жена судија залаже се и за родну равноправност и за ефикасност судства
Више од две трећине судија у Србији су жене: од укупно 2.800 судија нема ни хиљаду мушкараца. Највећи основни суд у Србији – Први основни суд у Београду има 133 судије, од којих је 111 жена и 22 мушкарца, док постоји и неколико мањих судова без иједног мушкарца.
Недавно је основана Асоцијација жена судија Србије, а због чега је лепшем полу потребно удружење када има потпуну „превласт” у српском судству, питали смо Ању Зрелец, судију Другог основног суда у Београду, председницу асоцијације.
– То је прво питање и прва помисао свих који чују за нашу асоцијацију, јер је уврежено мишљење да родна неравноправност у судству погађа мушкарце. Међутим, управо је обрнуто и то није лако објаснити, зато што је много више жена на судијским функцијама – каже Ања Зрелец.
Асоцијација се залаже и за родну равноправност мушкараца, као и за стручне циљеве који су од интереса за све грађане – ефикаснији рад правосуђа и заштита независности судства. Жене судије траже и равнотежу између њихових људских, грађанских и „женских” права и потребе за ефикасним и независним судством.
– Иако су жене у правосуђу у већини, систем није прилагођен женама. Судије добијају оцене за свој рад и од тога зависи и њихово напредовање, па жене судије често желе да се врате на посао убрзо после рођења детета, да не би трпела њихова каријера. У целом правосуђу имамо само један пример мушкарца, заменика тужиоца, који је уместо своје супруге, користио одсуство ради неге детета, такозвано породиљско одсуство. Супруга се вратила на посао, који је био боље плаћен од тужилачког. Ми се залажемо за то да и жене судије могу да се врате на посао – каже Ања Зрелец.
У тужилаштвима шефују мушкарци, али је такође две трећине жена на функцији заменика тужиоца
Ако увек жена одлази на породиљско одсуство и на боловање због деце, онда ни судство не може да буде ефикасно ако су судије у већини жене, сматра наша саговорница. Када је судија, због дечјих болести, одсутна недељу или две, сва њена заказана суђења се одлажу на месец или два. Када судија оде на трудничко и породиљско боловање, све њене предмете преузимају друге судије, али због промене председника судског већа, суђења морају да почну из почетка. То је и делимичан одговор на питање зашто многа суђења трају годинама.
– Многе судије због каријере одлажу заснивање породице и мајчинство, па један број њих остаје без деце. Са друге стране, у судству има много жена које саме подижу децу. Самим тим, немају исте услове као мушкарци судије, јер се у правосуђу напредује на основу резултата рада и оцена које добијамо на основу правилника о оцењивању рада судија и председника судова – наводи Ања Зрелец, супруга адвоката Владимира Зрелеца, који је у децембру прошле године преминуо после рањавања, а полиција и тужилаштво још немају осумњичене за ово убиство.
Асоцијација жена судија прима у чланство и мушкарце судије, који се залажу за циљеве удружења, а то су бољи приступ правди, едукација и сарадња судија у области људских права, родне равноправности, забране свих врста дискриминације, са нагласком на права жена и деце.
Женско тужилаштво у Палати правде
Друго основно тужилаштво у Београду, у Палати правде, је комплетно женски колектив, осим шефовске позиције. На челу овог тужилаштва је мушкарац, а 23 заменика тужиоца су жене. Како каже портпарол овог тужилаштва Милица Љубичић, сви стручни сарадници и приправници су жене, а међу осталим запосленима може се наћи неколико мушкараца у писарници тужилаштва.
– Жене судије стално балансирају између судијске одговорности и обавеза према деци. Суђење у разумном року и добре оцене подразумевају много одрицања када је о породици реч. Ако узмемо само одвођење детета у школу и довођење из школе, јасно је да жена која има добре резултате рада, која је посвећена послу и суди ефикасно и квалитетно, мора имати помоћ у подизању деце. Највише судија има у основним судовима, где су плате 750 евра у динарској противвредности, што није довољне да се у кући запосли жена која ће бринути о деци – каже Ања Зрелец, која је и члан интернационалне асоцијације жена судија, која броји четири хиљаде судија из целог света.
На функцијама заменика јавног тужиоца у свим тужилаштвима у Србији налази се више од две трећине жена, рекао је за „Политику” Радован Лазић, председник Управног одбора Удружења тужилаца Србије и члан Државног већа тужилаца.
– Сасвим је другачија ситуација са руководећим позицијама. Ту убедљиву већину чине мушке колеге па се може закључити да полна структура руководећих места не одговара саставу јавних тужилаштава. Укратко, могло би се рећи да је данас правосуђе доминантно женска професија са углавном мушким шефовима. Ипак, на челу Републичког јавног тужилаштва је жена, сада већ у дугом мандату, а то је и прва дама у историји на челу тужилаштва Србије – каже Радован Лазић.
Његов је утисак да су колегинице носиоци својих породица, али да посао због тога не трпи, што са каријером није случај. Сматра да њихове каријере не трпе због деце и породице, већ због тога што је наше друштво и даље доминантно патријархално.
http://www.politika.rs/scc/clanak/354239/Pravda-je-u-rukama-zena
Pravosuđe, prosveta i zdravstvo su uglavnom u rukama žena.Kao što vidimo,gospođe sudije ne mogu da preuzmu i završe poslove jedne od drugih a još su osnovale i udruženje koje će da traži veća prava za njih.Da nije smešno, bilo bi žalosno.
Више од две трећине судија у Србији су жене: од укупно 2.800 судија нема ни хиљаду мушкараца. Највећи основни суд у Србији – Први основни суд у Београду има 133 судије, од којих је 111 жена и 22 мушкарца, док постоји и неколико мањих судова без иједног мушкарца.
Недавно је основана Асоцијација жена судија Србије, а због чега је лепшем полу потребно удружење када има потпуну „превласт” у српском судству, питали смо Ању Зрелец, судију Другог основног суда у Београду, председницу асоцијације.
– То је прво питање и прва помисао свих који чују за нашу асоцијацију, јер је уврежено мишљење да родна неравноправност у судству погађа мушкарце. Међутим, управо је обрнуто и то није лако објаснити, зато што је много више жена на судијским функцијама – каже Ања Зрелец.
Асоцијација се залаже и за родну равноправност мушкараца, као и за стручне циљеве који су од интереса за све грађане – ефикаснији рад правосуђа и заштита независности судства. Жене судије траже и равнотежу између њихових људских, грађанских и „женских” права и потребе за ефикасним и независним судством.
– Иако су жене у правосуђу у већини, систем није прилагођен женама. Судије добијају оцене за свој рад и од тога зависи и њихово напредовање, па жене судије често желе да се врате на посао убрзо после рођења детета, да не би трпела њихова каријера. У целом правосуђу имамо само један пример мушкарца, заменика тужиоца, који је уместо своје супруге, користио одсуство ради неге детета, такозвано породиљско одсуство. Супруга се вратила на посао, који је био боље плаћен од тужилачког. Ми се залажемо за то да и жене судије могу да се врате на посао – каже Ања Зрелец.
У тужилаштвима шефују мушкарци, али је такође две трећине жена на функцији заменика тужиоца
Ако увек жена одлази на породиљско одсуство и на боловање због деце, онда ни судство не може да буде ефикасно ако су судије у већини жене, сматра наша саговорница. Када је судија, због дечјих болести, одсутна недељу или две, сва њена заказана суђења се одлажу на месец или два. Када судија оде на трудничко и породиљско боловање, све њене предмете преузимају друге судије, али због промене председника судског већа, суђења морају да почну из почетка. То је и делимичан одговор на питање зашто многа суђења трају годинама.
– Многе судије због каријере одлажу заснивање породице и мајчинство, па један број њих остаје без деце. Са друге стране, у судству има много жена које саме подижу децу. Самим тим, немају исте услове као мушкарци судије, јер се у правосуђу напредује на основу резултата рада и оцена које добијамо на основу правилника о оцењивању рада судија и председника судова – наводи Ања Зрелец, супруга адвоката Владимира Зрелеца, који је у децембру прошле године преминуо после рањавања, а полиција и тужилаштво још немају осумњичене за ово убиство.
Асоцијација жена судија прима у чланство и мушкарце судије, који се залажу за циљеве удружења, а то су бољи приступ правди, едукација и сарадња судија у области људских права, родне равноправности, забране свих врста дискриминације, са нагласком на права жена и деце.
Женско тужилаштво у Палати правде
Друго основно тужилаштво у Београду, у Палати правде, је комплетно женски колектив, осим шефовске позиције. На челу овог тужилаштва је мушкарац, а 23 заменика тужиоца су жене. Како каже портпарол овог тужилаштва Милица Љубичић, сви стручни сарадници и приправници су жене, а међу осталим запосленима може се наћи неколико мушкараца у писарници тужилаштва.
– Жене судије стално балансирају између судијске одговорности и обавеза према деци. Суђење у разумном року и добре оцене подразумевају много одрицања када је о породици реч. Ако узмемо само одвођење детета у школу и довођење из школе, јасно је да жена која има добре резултате рада, која је посвећена послу и суди ефикасно и квалитетно, мора имати помоћ у подизању деце. Највише судија има у основним судовима, где су плате 750 евра у динарској противвредности, што није довољне да се у кући запосли жена која ће бринути о деци – каже Ања Зрелец, која је и члан интернационалне асоцијације жена судија, која броји четири хиљаде судија из целог света.
На функцијама заменика јавног тужиоца у свим тужилаштвима у Србији налази се више од две трећине жена, рекао је за „Политику” Радован Лазић, председник Управног одбора Удружења тужилаца Србије и члан Државног већа тужилаца.
– Сасвим је другачија ситуација са руководећим позицијама. Ту убедљиву већину чине мушке колеге па се може закључити да полна структура руководећих места не одговара саставу јавних тужилаштава. Укратко, могло би се рећи да је данас правосуђе доминантно женска професија са углавном мушким шефовима. Ипак, на челу Републичког јавног тужилаштва је жена, сада већ у дугом мандату, а то је и прва дама у историји на челу тужилаштва Србије – каже Радован Лазић.
Његов је утисак да су колегинице носиоци својих породица, али да посао због тога не трпи, што са каријером није случај. Сматра да њихове каријере не трпе због деце и породице, већ због тога што је наше друштво и даље доминантно патријархално.
http://www.politika.rs/scc/clanak/354239/Pravda-je-u-rukama-zena
Pravosuđe, prosveta i zdravstvo su uglavnom u rukama žena.Kao što vidimo,gospođe sudije ne mogu da preuzmu i završe poslove jedne od drugih a još su osnovale i udruženje koje će da traži veća prava za njih.Da nije smešno, bilo bi žalosno.
Kuku Suagenzi....
