Права принцеза, прави принц, права љубав - десило се код нас

Sensei

Master
Moderator
Poruka
92.169
Из Историје српскога народа од Пантелије Срећковића

Владимир I (999—1015 год.) био је младољетан, кад је отпочео да влада над својом очевином...
...
Док је Самуило рушио и палио племенске српске државице, Владимир је чамио у оковима тавнице преспанске. Кад је мислио да је дошао крај његовом животу, њега избави из тамнице и поврати на престо љубав Самуилове кћери Косаре. По хришћанском милосрђу, са дозволом свога оца, Косара оде с дворкињама да обиђе заточнике, да их измије и ноге им опере и да их утеши. Том приликом примети међу заточницима младића Владимира, „да је леп у лицу, уљудан, питом, скроман и да је пун мудрости и уљудности, а да су му речи слађе од „сота и меда.“ Она се сажали на његову младост и лепоту, па кад још дозна, да је он „краљ' и краљевске крви, заволи га, поздрави га и оде своме оцу и цару, и павши на колена, рече му: — „Мој оче и и господине, знам да ћеш ме удати, као што је то у обичају, па сада ако се допада твојој милости, то нека буде мој муж Владимир, кога држиш у оковима, или знај да ћу пре умрети, него ли другога својим мужем назвати."

Самуило је много волео своју кћер, па кад то чује, развесели се, испуни молбу своје кћери, ослободи Владимира окова, обуче га у краљевско одело, предусретне га и пољуби у присуству велмужа своје царевине и даде му кћер за жену. Свадба се проведе краљевски „и даде му земљу и краљевину његових отаца и читаву земљу драчку."

1700015205964.png
 
Poslednja izmena:
касније Косарин брат од стрица убије њеног брата да преузме власт па пошаље позив Владимиру да му дође у госте.

Како је Владислав заузео место Радомирово, пошље посланике краљу Владимиру да му дође. Косара га задржи говорећи:
— Мој господине, немој ићи, да ти се не би догодило нешто као и моме брату, него пусти мене, да ја одем и видим и чујем, како је он. Ако ме хтедне погубити — нека погуби; само да ми ти не погинеш.“

1700004226550.png
 
Poslednja izmena:
Владимир је пошље њезиноме брату од стрица, који њу с почастима предусретне, али вероломно. За тим пошље изнова посланике Владимиру са златним крстом и тврдом вером говорећи:
А зашто се сумњаш доћи? Ево, твоја је жена код мене и није јој се никакво зло догодило, него је мном и мојима с почастима примљена. Прими веру крста и дођи да те видим, па с почастима и даровима да се вратиш са својом супругом.
 
Владимир на крају пристане а Владислав га заиста убије.

Епископи опоју његово тело и саране у цркви. Његова је супруга непрестано плакала и тужила. На гробу Владимировом почну се јављати чудеса, због чега се поплаши убијца Владислав, и дозволи својој сестри да узме тело Владимирово и да га сарани где она хоће. Она узме тело, па га однесе и сарани у месту Крајини, где је био његов дворац, у цркви св. Марије. Ова је црква код Елбасана, где и дан данашњи леже мошти св. Јована — Владимира. Сваке године долази мноштво света, светом Владимиру 22 маја, — што траје и до данашњега дана . Супруга Владимирова ту се покалуђери, ту је живела, умрла и сарањена код његових ногу.

1700004139549.png
 
Poslednja izmena:
To bi trebalo još u osnovnoj školi da predstave deci.
Naravno, ali kad sam ja bila đak, pričalo se samo o velikosrpskom nacionalizmu i učilo o NOB-u.
Naterali su nas da se stidimo jer smo Srbi i to se i danas radi. Kroz našu istoriju smo prolazili s
kratkim lekcijama bez udubljivanja i objašnjavanja. Kao nacija smo potpuno razjedinjeni. Još
uvek ratuju partizani i četnici uz dodatak novih naših i njihovih. Sve dok je tako sopstvenu istoriju
nećemo znati, ali ćemo učiti detaljno o Henriju VIII, Luju IV, Napoleonu. Ne mislim da ne treba učiti
prošlost drugih naroda, opšta kultura i znanje o drugima je veoma važno, ali naše korene treba
staviti na prvo mesto sa mnogo više podataka i činjenica.
 
Naravno, ali kad sam ja bila đak, pričalo se samo o velikosrpskom nacionalizmu i učilo o NOB-u.
Naterali su nas da se stidimo jer smo Srbi i to se i danas radi. Kroz našu istoriju smo prolazili s
kratkim lekcijama bez udubljivanja i objašnjavanja. Kao nacija smo potpuno razjedinjeni. Još
uvek ratuju partizani i četnici uz dodatak novih naših i njihovih. Sve dok je tako sopstvenu istoriju
nećemo znati, ali ćemo učiti detaljno o Henriju VIII, Luju IV, Napoleonu. Ne mislim da ne treba učiti
prošlost drugih naroda, opšta kultura i znanje o drugima je veoma važno, ali naše korene treba
staviti na prvo mesto sa mnogo više podataka i činjenica.
Trebalo bi da je suprotno - ovlaš spomenuti strane vladare a fokusirati se na sve domaće
 

Back
Top