Права и дужности детета

[Софија]

Cilj svakog dobrog roditelja je da pomogne detetu da izraste u samostalnu, odgovornu i socijalizovanu osobu. Detetova odgovornost prema sebi i drugima nije nekakva sposobnost koja se aktivira u trenutku kada ono puni osamnaestu godinu, već se izgrađuje postepenim procesom koji počinje veoma rano – već u drugoj godini.

Na žalost ne postoji gen za detetove dužnosti. One su rezultat zahteva koje detetu postavljaju roditelji. Ono što zovemo detetovim dužnostima su različite korisne aktivnosti kojima je zajedničko da su detetu neprijatne. A malo dete, kada ga roditelji teraju da radi nešto što mu se ne radi jer mu je to neprijatno, pogrešno misli da ga roditelji ne vole. Zato takvo dete veoma jasno pokazuje roditeljima da se u tim trenucima oseća nevoljeno.

Uspostavljanje detetovih dužnosti je nužno povezano sa konfliktom između deteta i roditelja. To je u stvari konflikt između biološkog principa koji upravlja detetom i društvenog principa kojim se roditelj upravlja. Roditelj koji zna šta radi, u takvim trenucima ne obraća veliku pažnju na prolazna detetova osećanja, već na to da dete treba da svoju volju podredi njegovoj i da počne da radi ono što je korisno. Kada dete to prihvati, ono razvija ono što zovemo navikom – a navike su veoma važne jer u budućim situacijama dete pristupa datoj aktivnosti bez otpora zato što mu ona više nije neprijatna.

Iz dužnosti proizlazi odgovornost – ne može neko da bude odgovoran za nešto za šta nije bio zadužen. A iz odgovornosti proizlazi ili zasluga ili krivica. Da bi decu naučili odgovornosti moramo da im, uprkos njihovom otporu, nametnemo određene dužnosti. Naravno da dečje dužnosti moraju da budu razumne, u skladu sa detetovim sposobnostima, uzrastom i zrelošću. Roditelj treba da reaguje u skladu sa tim kako je dete obavilo svoju dužnost – bilo pohvalom i nagradom bilo kritikom i kaznom. Tako dete uči da usvoji dužnosti i da razvije osećanje odgovornosti.

Mnogo savremenih roditelja je zbunjeno tako da su pogrešno izjednačili ljubav i vaspitanje. Oni pokušavaju da izbegnu neizbežni konflikt sa detetom tako što na kraju popuštaju odustajući od svojih zahteva i postaju „nemoćni roditelji”. Doprinos zbunjenosti je dao i jedan deo struke koji isključivo insistira na dečjim pravima, na ravnopravnom odnosu roditelja i deteta, na tome da detetu sve može da se objasni, da je telesna kazna isto što i nasilje, koji implicitno gleda na decu kao na žrtve vlastitih roditelja.

Odustajanje zbunjenih roditelja od toga da budu autoriteti, ima negativne posledice na detetov odnos prema drugima, školi, kao i na njegove šanse za srećan život. Zato ne iznenađuje da su Španija i Hrvatska u svoje porodične zakone počele da uvode i dečije dužnosti. Istina, bez sankcija za dete, za sada.

Zoran Milivojević
objavljeno: 02.08.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Decje-duznosti.lt.html
----------------------------------------

Са колико година сте укључили своје дете у процесе (наметнули му обавезе) од општег добра за породицу па и друштво?

Сматрате ли да су дужности и одговорност особине које су неминовно повезане?

 

[Alisa u zemlji čuda]

Smatram da mali ljudi treba imaju svoje mesto i u porodici i u društvu. A to podrazumeva i prava i dužnosti i odgovornost. Već sa 3 godine su sposobni da brinu o svojim igračkama, da ih vrate na mesto kada završe sa igranjem. To je sjajan početak da se dete uči odgovornosti i da osim prava ima i obaveze. Takođe da sklone za sobom tanjir, čašu, bilo šta što su pomerili sa svog mesta i nakon korišćenja treba to da vrate. I tako redom... Kada se krene na vreme to postane podrazumevano stanje pa sa godinama rastu i dužnosti i odgovornost.

 

[radyu5]

Tema na kojoj pada većina dece u životu, a roditelji ne budu sankcionisani.
Sa 7 ili 8 godina, mada to dosta zavisi od deteta. Neko teže prihvata, a neko lakše. Najvažnije je biti uporan sa decom koja tvrdoglavo odbijaju da prihvate dužnosti. Ili otkrivanjem uzroka odbijanja, delovati na uzrok, a posledica će biti lakše prihvatanje obaveza za dete.
Ne bih znao da navedem primer gde ne postoji odgovornost ako je neko preuzeo dužnost da uradi nešto. Tako da bi to bio odgovor na drugo pitanje.

Inače, da dodam još da je jako važno da deca steknu radne navike i da nauče da rade nešto što će moći da pokažu budućem poslodavcu, te na osnovu toga svoju budućnost učiniti izvesnijom.

 

[cave man]

koje su to obaveze od opsteg dobra za drustvo koje bi deci trebala biti nametnuta

 

[Regina Mills]

Zorana Milivojevica 100% podrzavam. Jedan od retkih (Svetomir Bojanin je slican njemu po stavovima, ali on je vec mator i nije vise toliko aktivan) koji danasnjim roditeljima govori istinu u oci. Danasnji roditelji kupuju deciju ljubav, a deci na taj nacin stavljaju do znanja da mogu da manipulisu njima. I onda se iznenade kada mali slatki bebac postane nimalo sladak tinejdzer. Shvatam ja da je danasnjim roditeljima tesko jer ne znas da li ces imati posao ne sutra, nego do kraja dana, da je finansijska situacija frustrirajuca i opterecujuca.
Roditelje grize savest da ne provode dovoljno vremena sa decom, pa im ugadjaju. "Nemoj mama ce" je recenica koja se od danasnjih roditelja cesto cuje. Sta bre "mama ce"? Na taj nacin dobijete matorog konja (ili kobilu ako je cerka u pitanju) koji nije sosoban da ode do prodavnice hleb da kupi i to sa tudjim novcem!
Dete od malih nogu treba uciti da postoji nesto sto se zove obaveza. O trogodisenjeg deteta necemo traziti isto sto od deteta od sedam godina, a i od ovog od sedam necemo traziti isto kao od onog od 14-15. Pred svaki uzrast se mogu postaviti "sitni" zadaci koji detetu prvo predstavljaju razonodu, ali takve prirode da mogu nesto kroz nju da nauce - da pospreme sto za sobom ili igracke.
Ima dece koja su tvrdja i komplikovanija po karakteru, ali to se moze odmah prepoznati i tek sa takvom decom treba odmah poceti raditi u smeru sticanja "duznosti". Ako dete odbije (a odbi ce), treba istrajati u svojoj roditeljskoj nameri (pa neka i dobije po dupet jer nije izvrsilo zadatak), a ne uraditi umesto deteta ono sto je bilo njegov posao. Roditelj brze-bolje popusti jer misli da ga dete nece voleti i da ce ga jos vise razbesneti. Ako se plasi sopstvenog deteta dok je malo, sta ce raditi kada ono poraste? Braniti se od njega pistoljem?

 

[електрика]

Zorana Milivojevica 100% podrzavam. Jedan od retkih (Svetomir Bojanin je slican njemu po stavovima, ali on je vec mator i nije vise toliko aktivan) koji danasnjim roditeljima govori istinu u oci. Danasnji rodtelji kupuju deciju ljubav, a deci na taj nacin stavljaju do znanja da mogu da manipulisu njima. I onda se iznenade kada mali slatki bebac postane nimalo sladak tinejdzer. Shvatam ja da je danasnjim roditeljima tesko jer ne znas da li ces imati posao ne dutra, nego do kraja dana, da je finansijska situacija frustrirajuca i opterecujuca.
Roditelje grize savest da ne provode dovoljno vremena sa decom, pa im ugadjaju. "Nemoj mama ce" je recenica koja se od danasnjih roditelja cesto cuje. Sta bre "mama ce"? Na taj nacin dobijete matorog konja (ili kobilu ako je cerka u pitanju) koji nije sosoban da ode do prodavnice hleb da kupi i to sa tudjim novcem!
Dete od malih nogu treba uciti da postoji nesto sto se zove obaveza. O trogodisenjeg deteta necemo traziti isto sto od deteta od sedam godina, a i od ovog od sedam necemo traziti isto kao od onog od 14-15. Pred svaki uzrast se mogu postaviti "sitni" zadaci koji detetu prvo predstavljaju razonodu, ali takve prirode da mogu nesto kroz nju da nauce - da pospreme sto za sobom ili igracke.
Ima dece koja su tvrdja i komplikovanija po karakteru, ali to se moze odmah prepoznati i tek sa takvom decom treba odmah poceti raditi u smeru sticanja "duznosti". Ako dete odbije (a odbi ce), treba istrajati u svojoj roditeljskoj nameri (pa neka i dobije po dupet jer nije izvrsilo zadatak), a ne uraditi umesto deteta ono sto je bilo njegov posao. Roditelj brze-bolje popusti jer misli da ga dete nece voleti i da ce ga jos vise razbesneti. Ako se plasi sopstvenog deteta dok je malo, sta ce raditi kada ono poraste? Braniti se od njega pistoljem?

Одсуство мушке фигуре у кући (рад од јутра до мрака или тотална незаинтересованост) и у просветним установама (мушкарци напуштају професије које су слабо плаћене) доводи до повећане распуштености деце и омладине.

Потпуно се слажем са Зораном Миливојевићем и сматрам да је то једини пут.

 

[Alisa u zemlji čuda]

koje su to obaveze od opsteg dobra za drustvo koje bi deci trebala biti nametnuta

Za društvo je dobro imati odgovorne i organizovane ljude, a to podrazumeva i decu. Za početak da umeju da se ponašaju i ne prave haos u saobraćaju, na ulici, u prodavnici. Dovoljno je da ne ometaju starije i ne prave scene, a time i zastoj u datoj situaciji. Deca baš umeju da budu naporna, uvek sa poštovanjem gledam roditelje čija deca su lepo vaspitana.

 

[radyu5]

Zorana Milivojevica 100% podrzavam. Jedan od retkih (Svetomir Bojanin je slican njemu po stavovima, ali on je vec mator i nije vise toliko aktivan) koji danasnjim roditeljima govori istinu u oci. Danasnji roditelji kupuju deciju ljubav, a deci na taj nacin stavljaju do znanja da mogu da manipulisu njima. I onda se iznenade kada mali slatki bebac postane nimalo sladak tinejdzer. Shvatam ja da je danasnjim roditeljima tesko jer ne znas da li ces imati posao ne sutra, nego do kraja dana, da je finansijska situacija frustrirajuca i opterecujuca.
Roditelje grize savest da ne provode dovoljno vremena sa decom, pa im ugadjaju. "Nemoj mama ce" je recenica koja se od danasnjih roditelja cesto cuje. Sta bre "mama ce"? Na taj nacin dobijete matorog konja (ili kobilu ako je cerka u pitanju) koji nije sosoban da ode do prodavnice hleb da kupi i to sa tudjim novcem!
Dete od malih nogu treba uciti da postoji nesto sto se zove obaveza. O trogodisenjeg deteta necemo traziti isto sto od deteta od sedam godina, a i od ovog od sedam necemo traziti isto kao od onog od 14-15. Pred svaki uzrast se mogu postaviti "sitni" zadaci koji detetu prvo predstavljaju razonodu, ali takve prirode da mogu nesto kroz nju da nauce - da pospreme sto za sobom ili igracke.
Ima dece koja su tvrdja i komplikovanija po karakteru, ali to se moze odmah prepoznati i tek sa takvom decom treba odmah poceti raditi u smeru sticanja "duznosti". Ako dete odbije (a odbi ce), treba istrajati u svojoj roditeljskoj nameri (pa neka i dobije po dupet jer nije izvrsilo zadatak), a ne uraditi umesto deteta ono sto je bilo njegov posao. Roditelj brze-bolje popusti jer misli da ga dete nece voleti i da ce ga jos vise razbesneti. Ako se plasi sopstvenog deteta dok je malo, sta ce raditi kada ono poraste? Braniti se od njega pistoljem?

Pričaš uopšteno o slučajevima koji su vrlo, vrlo pojedinačni.
Navešću ti jedan primer kao potvrdu.
Imaš dva deteta. Jedno dete sa tri godine vezuje sandale, drugo ni sa 5 neće ili ne može (ti to ne znaš!).
Šta ćeš da uradiš?

Ja sam vezivao svakom do tri godine. Ovom drugom sam vezivao dok nije počelo samo da vezuje (sa pet i po). Nisam ga tukao po dupetu zbog toga.
I sada vezuje samo i normalno, malo teže, ali samo to radi.
Naravno da postoji granica kada treba posegnuti za radikalnijim metodama, ali se ta granica ne zna. Jer ako se granica ranije pređe može da dođe do večnog zaključavanja deteta u sebe. Pa se tako onda poteže za poluradikalnim metodama ili ispitivanju šta dete može, a šta ne može.
Jedino je sreća da deca u 80% slučajeva odrađuju sve postavljene zahteve u razumnom roku.

 

[cave man]

Za društvo je dobro imati odgovorne i organizovane ljude, a to podrazumeva i decu. Za početak da umeju da se ponašaju i ne prave haos u saobraćaju, na ulici, u prodavnici. Dovoljno je da ne ometaju starije i ne prave scene, a time i zastoj u datoj situaciji. Deca baš umeju da budu naporna, uvek sa poštovanjem gledam roditelje čija deca su lepo vaspitana.

ja bih rekao ne bacanje otpadaka po ulici,to je prvo i osnovno
medjutim,obaveza deteta dolazi i preko utvrdjenih pravila ponasanja zbog neodgovornosti odraslih
to stvara strasnu konfuziju
recimo pri prelasku ulice na semaforu kaze im se da se ceka upaljeno zeleno svetlo za pesake
ali,posto ima dijabola koje prolaze kroz crveno,deci se mora nametnuti dodatna obaveza mimo utvrdjenih pravila a to je da povrh toga opet pogledaju levo i desno kao kad nema semafora
dodatne mere opreza mimo utvrdjenih normi ponasanja signaliziraju da nesto ne stima u celoj toj koncepciji

 

[Regina Mills]

Pričaš uopšteno o slučajevima koji su vrlo, vrlo pojedinačni.
Navešću ti jedan primer kao potvrdu.
Imaš dva deteta. Jedno dete sa tri godine vezuje sandale, drugo ni sa 5 neće ili ne može (ti to ne znaš!).
Šta ćeš da uradiš?

Ja sam vezivao svakom do tri godine. Ovom drugom sam vezivao dok nije počelo samo da vezuje (sa pet i po). Nisam ga tukao po dupetu zbog toga.
I sada vezuje samo i normalno, malo teže, ali samo to radi.
Naravno da postoji granica kada treba posegnuti za radikalnijim metodama, ali se ta granica ne zna. Jer ako se granica ranije pređe može da dođe do večnog zaključavanja deteta u sebe. Pa se tako onda poteže za poluradikalnim metodama ili ispitivanju šta dete može, a šta ne može.
Jedino je sreća da deca u 80% slučajeva odrađuju sve postavljene zahteve u razumnom roku.

Ni ja nisam umela da vezem pertle do pete godine i nisu me tukli zbog toga. Jer to je pitanje takozvane fine motorike prstiju. Koja se inace moze vezbati vezivanjem pertli.

Ovde pricamo o necemu drugom, a to je da ce rotitelj sve zivo da uradi da bi ga dete "volelo". U sutini tako "naucena" deca manipulisu svojim roditeljima. I ne pricam ja ni o kakvim generalnim i uopstenim slucajevima, vec onima koje vidjam svakodnevno u praksi.

 

[november child]

..vechito podmetanje roditeljskih shtaka detetu na kraju napravi stvarnog invalida od njega..
..a shtake roditelji podmecu iz razlichitih razloga..od prevelike briznosti, preko manjka vremena za detetovo uvezbavanje sposobnosti, do straha od detetovog odrastanja..

 

[Regina Mills]

ja bih rekao ne bacanje otpadaka po ulici,to je prvo i osnovno
medjutim,obaveza deteta dolazi i preko utvrdjenih pravila ponasanja zbog neodgovornosti odraslih
to stvara strasnu konfuziju
recimo pri prelasku ulice na semaforu kaze im se da se ceka upaljeno zeleno svetlo za pesake
ali,posto ima dijabola koje prolaze kroz crveno,deci se mora nametnuti dodatna obaveza mimo utvrdjenih pravila a to je da povrh toga opet pogledaju levo i desno kao kad nema semafora
dodatne mere opreza mimo utvrdjenih normi ponasanja signaliziraju da nesto ne stima u celoj toj koncepciji

Ovo si u pravu. A jako je tesko maloj deci objasniti zasto on mora da ceka, a tamo neki prelazi na crveno. Deca u predskolskom uzrastu uglavnom uce putem imitacije i pokusaja i gresaka. A neka greska ume da bude pogubna. Mada opet bi tu trebao biti roditelj sa cetvoro ociju otvorenih.

 

[radyu5]

Ni ja nisam umela da vezem pertle do pete godine i nisu me tukli zbog toga. Jer to je pitanje takozvane fine motorike prstiju. Koja se inace moze vezbati vezivanjem pertli.

Ovde pricamo o necemu drugom, a to je da ce rotitelj sve zivo da uradi da bi ga dete "volelo". U sutini tako "naucena" deca manipulisu svojim roditeljima. I ne pricam ja ni o kakvim generalnim i uopstenim slucajevima, vec onima koje vidjam svakodnevno u praksi.

Pa da, ali ja pokušavam da ti objasnim da to što viđaš svakodnevno u praksi nije i uopšteno, već pojedinačno. Svako dete je za sebe.
Hoću da kažem, da je doktor sa početka teksta pričao uopšteno i on je to uradio jako dobro. A ti si pokušala da svedeš njegove reči na svaki pojedinačan slučaj uopštavajući ga, što je nemoguće.

 

[Regina Mills]

Pa da, ali ja pokušavam da ti objasnim da to što viđaš svakodnevno u praksi nije i uopšteno, već pojedinačno. Svako dete je za sebe.
Hoću da kažem, da je doktor sa početka teksta pričao uopšteno i on je to uradio jako dobro. A ti si pokušala da svedeš njegove reči na svaki pojedinačan slučaj uopštavajući ga, što je nemoguće.

Ako od 10 slucajeva, 8 njih su mi ovakvi, tesko da je pojedinacno, pa uopsteno.

Svako dete jeste prica za sebe, a sa druge strane sva ta deca imaju i svoju zajednicku pricu.

 

[Софија]

Мени се допадају ставови Миливојевића генерално.
Човек пише о васпитавању онако како јесте, а не онако како се данас пропагира.

Мој став је да дете треба од момента рођења да се васпитава, а обавезе (у складу с узрастом) да му се намећу , лагано, чим прохода и почне да брбља.
Онако како Алиса пише: склони тањир иза себе, поспреми разбацане играчке...за узраст од 2-3 године то је таман.

Наравно, свако дете је прича за себе и родитељи треба да процене за шта дете има капацитет у ком тренутку али ја не бих самосталност изједначавала са развојем одговорности.
То су, ипак, засебни ентитети који некад произилазе један из другог али не произилазе нужно.

 

[tara]

mislim da sa duznostima treba poceti sto ranije i uskadjivati ih sa detetom, npr jakov ima 20 meseci ali ucestvuje u sklanjanju svojih igracaka svako vece, postavlja sto tako sto nosi kasike, plasticne posude, kiselo mleko itd, dodaje mi stipaljke kada prostiremo ves, kada razbaca cipele iz cipelarnika i igra se njima posle toga mora da ih skloni ,pomognem mu ja, sklonimo ih zajedno, ali on mora da ucestvuje,kada dodjemo kuci odmah seda na tepih, sam se izuje, nekada uz moju pomoc i sam stavlja svoju obucu u cipelarnik

i mnogo je srecan kada obavi neki zadatak, bude sav ponosan i vazan

ako npr nece da saradjuje sledeci put mu ne dozvolim da se igra sa npr cipelama

mislim ovo su sve sitnice, ali mislim da su za njegov uzrast ok, imaon svoji momenata i dana kada se buni i nece itd

i samo da kazem da je zoran milivojevic sjajan, stvarno svaka preporuka, meni je mngo pomogao kada sam bila bas zbunjena sta i kako ali je superobjasnio koliko su zahtevi/pohvale/kazne u kompletu bitne za detete, posebno je bilo super meni koja sam imala tendenciju da skliznem u ono najgore "neka mama ce"

 

[Софија]

Tema na kojoj pada većina dece u životu, a roditelji ne budu sankcionisani.
Sa 7 ili 8 godina, mada to dosta zavisi od deteta. Neko teže prihvata, a neko lakše. Najvažnije je biti uporan sa decom koja tvrdoglavo odbijaju da prihvate dužnosti. Ili otkrivanjem uzroka odbijanja, delovati na uzrok, a posledica će biti lakše prihvatanje obaveza za dete.
Ne bih znao da navedem primer gde ne postoji odgovornost ako je neko preuzeo dužnost da uradi nešto. Tako da bi to bio odgovor na drugo pitanje.

Inače, da dodam još da je jako važno da deca steknu radne navike i da nauče da rade nešto što će moći da pokažu budućem poslodavcu, te na osnovu toga svoju budućnost učiniti izvesnijom.

Да није 7-8 година мало касно?

 

[radyu5]

Да није 7-8 година мало касно?

Opciono sam naveo 7-8 godina, pošto si pitala. Jer je nemoguće uopštavati broj godina, odnosno, pitanje je postavljeno pogrešno, čime se dobijaju odgovori koji nekima mogu biti tačni, a nekima netačni.
Inače, nema pravog broja godina. Za neko dete je potrebno da prođe i 10 godina. Sve zavisi kada se kome svet otvara. Ali je istina da ono dete koje ranije krene da ispunjava obaveze i preuzima odgovornost, da će i kasnije u životu biti odgovornije od onog deteta koje nije počelo tako rano sve to da radi.

 

[radyu5]

Ni ja nisam umela da vezem pertle do pete godine i nisu me tukli zbog toga. Jer to je pitanje takozvane fine motorike prstiju. Koja se inace moze vezbati vezivanjem pertli.

Ovde pricamo o necemu drugom, a to je da ce rotitelj sve zivo da uradi da bi ga dete "volelo". U sutini tako "naucena" deca manipulisu svojim roditeljima. I ne pricam ja ni o kakvim generalnim i uopstenim slucajevima, vec onima koje vidjam svakodnevno u praksi.

Nisi pozvana da pričaš o tuđoj deci, čak iako si moderator na nekom forumu.
Moraš da znaš red.

Ili drugačije rečeno nisi Zoran Milivojević. To moraš da zaslužiš. A ako jesi, predstavi se CV-jem i dokazima da ti verujem.

 

[Софија]

Opciono sam naveo 7-8 godina, pošto si pitala. Jer je nemoguće uopštavati broj godina, odnosno, pitanje je postavljeno pogrešno, čime se dobijaju odgovori koji nekima mogu biti tačni, a nekima netačni.
Inače, nema pravog broja godina. Za neko dete je potrebno da prođe i 10 godina. Sve zavisi kada se kome svet otvara. Ali je istina da ono dete koje ranije krene da ispunjava obaveze i preuzima odgovornost, da će i kasnije u životu biti odgovornije od onog deteta koje nije počelo tako rano sve to da radi.

А које здраво, психички и физички, дете не може са нпр. 2,5 год. да покупи играчку с пода и врати је одакле је и узело?

Стварно не мислим да је свако дете, до те мере, прича за себе.

 

[Regina Mills]

Nisi pozvana da pričaš o tuđoj deci, čak iako si moderator na nekom forumu.
Moraš da znaš red.

Ili drugačije rečeno nisi Zoran Milivojević. To moraš da zaslužiš. A ako jesi, predstavi se CV-jem i dokazima da ti verujem.

Ako cemo pravo nisi ni ti.

Nisam Zoran Milivojevic, niti nastojim da budem on. Ja sam ja, a nastojim biti sto bolja u svom poslu, kako bi slucajeva o kojima pricamo bilo sve manje.

S obzirom da sam moderator, mozda bi trebalo da povedes racuna o recniku koji koristis u svojim obracanjima. Mada sreca tvoja da sam dosta tolerantna, jer svi smo ljudi i imamo pravo na svoja misljenja dok ne ugrozavamo druge.

- - - - - - - - - -

А које здраво, психички и физички, дете не може са нпр. 2,5 год. да покупи играчку с пода и врати је одакле је и узело?

Стварно не мислим да је свако дете, до те мере, прича за себе.

Naravno da nije. Cak i mladja dece od ovog uzrasta sto si ga nevela imaju dovoljno razvijenu motoriku da mogu da uzmu predmet i da ga pomere.

 

[tara]

ma deca jako brzo uce,dobro kapiraju i samo je stvar pricanja,rada, pokazivanja i ukopcaju caskom
mislim da sto su manji lakse ih je nauciti, plus sto ce nekako spontano prihvatati sve veci br obaveza koje im se namecu, nego npr dete od 7 god koje nije imalo nikakvu obavezu dotada, pa se odjednom nesto od njega ocekuje

negde sam citala,ne znam da li je tacno, da je do pete godine najbitniji rad sa decom, tj da do tada najvise nauce, najvise navika steknu itd, posle je samo modifikovanje

 

[radyu5]

А које здраво, психички и физички, дете не може са нпр. 2,5 год. да покупи играчку с пода и врати је одакле је и узело?

Стварно не мислим да је свако дете, до те мере, прича за себе.

Pa eto moje jedno dete je moglo, a svi ostali nisu mogli i udaranje po dupetima nije davalo rezultate.
A i ja nisam baš pokazivao znake odgovornosti dok nisam pubertet prošao. Tako da je ipak svako dete za sebe.

Hteo bih jednu dimenziju da dodam ovoj temi. A to je uticaj okoline. Mnogi roditelji okolinu zaboravljaju ili zanemaruju, ali ona može itekako pozitivno da utiče na decu.
Daću primer sebe. Odrastao sam u kraju gde su deca sa svojih 12 godina počinjala da se bave kriminalom (mnogi su već pokojni). Lepo su živeli, bili žestoki momci, imali sve što bi se reklo. Ali su meni oni dali motiv da budem drugačiji od njih, da ih na neki način pobedim i nikakvi saveti roditelja nisu mogli da me demotivišu ili okrenu od onoga što sam naumio.

- - - - - - - - - -

ma deca jako brzo uce,dobro kapiraju i samo je stvar pricanja,rada, pokazivanja i ukopcaju caskom
mislim da sto su manji lakse ih je nauciti, plus sto ce nekako spontano prihvatati sve veci br obaveza koje im se namecu, nego npr dete od 7 god koje nije imalo nikakvu obavezu dotada, pa se odjednom nesto od njega ocekuje

negde sam citala,ne znam da li je tacno, da je do pete godine najbitniji rad sa decom, tj da do tada najvise nauce, najvise navika steknu itd, posle je samo modifikovanje

Grešiš. Mogu deca i da "pregore" u kasnijem dobu od silnih obaveza.

 

[radyu5]

Ako cemo pravo nisi ni ti.

Nisam Zoran Milivojevic, niti nastojim da budem on. Ja sam ja, a nastojim biti sto bolja u svom poslu, kako bi slucajeva o kojima pricamo bilo sve manje.

S obzirom da sam moderator, mozda bi trebalo da povedes racuna o recniku koji koristis u svojim obracanjima. Mada sreca tvoja da sam dosta tolerantna, jer svi smo ljudi i imamo pravo na svoja misljenja dok ne ugrozavamo druge.

Molim te da navedeš kakav rečnik koristim i gde u mojim odgovorima na ovu temu, te me kazni shodno tome.
Sve ostalo su prazne i priče i odbacujem u startu.

I nisam ni ja Zoran Milivojevic, ali ne pričam na primerima tuđe dece, nego svoje.

I lepo ti kažem. To ko si ti ja ne znam ovde. Predstavi se, dokaži referencama da si ti baš ta osoba koja je pozvana da priča o problemima dece u Srbiji ili ne znam gde i ja ću odmah da ti verujem sve što si rekla.
Zvanje moderatora ti daje pravo da vodiš temu, ali ono ne dokazuje ništa drugo, pogotovo što nisi potpisana da si nekakav stručnjak.

 

[tara]

Pa eto moje jedno dete je moglo, a svi ostali nisu mogli i udaranje po dupetima nije davalo rezultate.
A i ja nisam baš pokazivao znake odgovornosti dok nisam pubertet prošao. Tako da je ipak svako dete za sebe.

Hteo bih jednu dimenziju da dodam ovoj temi. A to je uticaj okoline. Mnogi roditelji okolinu zaboravljaju ili zanemaruju, ali ona može itekako pozitivno da utiče na decu.
Daću primer sebe. Odrastao sam u kraju gde su deca sa svojih 12 godina počinjala da se bave kriminalom (mnogi su već pokojni). Lepo su živeli, bili žestoki momci, imali sve što bi se reklo. Ali su meni oni dali motiv da budem drugačiji od njih, da ih na neki način pobedim i nikakvi saveti roditelja nisu mogli da me demotivišu ili okrenu od onoga što sam naumio.

- - - - - - - - - -



Grešiš. Mogu deca i da "pregore" u kasnijem dobu od silnih obaveza.

naravno damogu i to je druga krajnost,podjednako losa
ali nece pregoreti ako te obaveze imaju meru i prilagodjene su uzrastu
naravno da deca na prvom mestu treba da budu deca, da se igraju itd, ali od sklanjanja igracaka za sobom i nekih osnvnih pomoci u kuci ni jedno dete sagorelo nije, ako su stvari dobro postavljene, ako rodtelji nisu ili bolesno ambiciozni ili u stilu" ja cu sine ljubi te mama"