sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PRAH ŠEĆER
Vreme teče.
Dan, noć, dan, noć, dan, noć......sve postaje isto, izmešano....vreme je isto iako trči.
Čudno je to. Pogledaš trkača obuzetog tim brzim pokretima......i šta vidiš? Suštinu Trkača....šta god da radi, suština (čitaj karakter i sve ostalo) ide kroz vreme.....ista, u nepromenljivosti stabilna....bilo da hoda, stoji ili trči...opet
dođoh do one moje praktično-i samim tim žensko-folozofske teme "plastična operacija suštine" hahahaa
Napokon je vreme za odlazak kućiiiiii. Opominje me dubok muški glas sa mobilnog, onako nestrogo, nezahtevno a brižno. Volim to....baš volim.
„Maco, jel’ si živa? Samo da te podsetim, sutra radimo dnevnu smenu“.
„Jel? Uuuuf, evo završavam, pa te zovem da dođeš po mene. Da li su deca kući, da li skitaju ili ostaju na večeri?
„Kući su i tu su za večeru“
„Da li si stavio pile i krompir?“
„Nisam, potpuno sam zaboravio“
„hahaha ma nema veze, sad ću ja kad dođem“
Ulećemo nas troje, Mara, Mrki i ja u letnju kuhinju da sredimo to pile hahaha Pristavljam kafu ali plin skroz utulim da sačeka da očistim krompir.
Ostali troje gledaju Slagalicu dok ja sa dva vagona tutnjim od one kuhinje u kući do ove letnje hahaha. Mara vrti bezrepim dupencetom velikim brojem obrtaja veselo poskakujući kraj mene, dok Mrkiša mlati onim repom kao velikom pajalicom sa stampedom u najavi. „Izvinite što prekidamo vaš.....nerad hahahaahaha Ovde kao u bioskopu, sva mesta popunjena hahahaa“
„Maki, samo ti radi, ne daj da te ometamo dok se rehabilituješ i produktivno džogiraš“ šeretski dobacuje sa ozbiljnim licem zavaljen u fotelju........tako liči na oca kad se zeza.....stra’ da te uvati hahahaahaha
„Maco, evo sad ću ja da ti pravim društvo....evo...krećem.......krećem....a i dalje sedi i gleda u tv hahahahaaha
„Ma opušteno, razumem ja zavisnost hahahahaahahah“.....polete smeh kroz sobu sa kauča, fotelja....sa svih bioskopskih mesta.
Setih se......u nedelju sam bila kući (jedan od retkih dana kada sam tu i zato tako dragocen). Maki je radio. Zovem ga na mobilni da mi kupi oljušten nepečen suncokret i susam za neke slane keksiće koje svi volimo, i pre nego što sam išta rekla, začu se
„Pa dobro Ljiljka, da li sam ti rekao da to više ne kupuješ? Ama ženo drogiraj se kao sav normalan svet ili bar pi nešto žestoko. Ne mogu više da te snabdevam, izgubiću posao.“
Hahahahaahah gromoglasni muški smehovi njegovih kolega i šefa se čuju kroz slušalicu. Smejem se i ja naglas ovom našem spadalu, a dve krznene glave se iskriviše u stranu posmatrajući me...baš kao i sada što svaki moj pokret prate.
Časkom, pile leži u baštici od krompira, sa kolutovima crnog luka i tankim trakama crvene kisele paprike. Folija preko i u vruću rernu. Maca vrati džezvu na plin i zakuva kafu.....priča, dogovori, dan se prepričava i po malo ćuti, telefoni, doskočice i nasmajano prepucavanje....već kako mu dođe.
Poaro.....dve čaše vina za nas dvoje.....sa obrisanim šapama, ljubavi spavaju ....Mara u fotelji a Mrki.....pa, on jedino može da stane na kauč, ali mu nije dozvoljeno. I on razume šta je čuvanje teritorije hahahaah
Izlazimo da zaključamo. Sneg pleše zaustavljajući se na Mrkijevom crnom plaštu. Gledam ga......gleda me....moj Blenta. Par malenih gutljaja leži na dnu čaše i čeka vreme da se malo smrznem napolju pa da se sliju niz nepce. Ispijam ih u letnjoj kuhinji uz cigaretu. Psi me pogledaše. Čekaju komandu.....“ Mesto, spavanje...sad ču doći“. Mara odskakuta, a nemac lagano za njom na sprat....msm, nema on potrebu da žuri hahaha Par minuta samoće da složim sebe......volim to.
Klekla sam kraj dve pospane glave.....uši se načuljiše na tren, a onda se spustiše pod rukama koje maze. Dva krznena obraza legoše u dva dlana.
Uvlačim se u ruke....leva obuhvata moje desnu dojku....dubok uzdah....dah se poigrava vlatima kose na mom temenu......udovi upleteni...leđa oslonjena a pogled slobodan......mir.....dan........noć......dan.......noć.....bor sa belim pufnama osta u prozoru i vremenu...volim to....baš volim.
Noć......a dan......4,45.
Maca prvi ustaje da ih nahrani i skuva kafu, a ja.....lagano još par minuta. Posle jela, brzo se vraćaju na „mesto“ na sprat, na svoje jastuke čekajući da se pojavim. Čim se oglasi moj mobilni, Mrkiša mi daje cirka dva minuta da se pojavim na vratima....ako me nema, počinje zavijanje, cviljenje, lajanje ....moj dlakavi budilnik koji nema šanse da isključiš hahahaah
Pada sneeeeg.......sve je čisto i neočišćeno, ali je lepo, bar ovako rano kad nikog nema. Posle se....isprlja....od ljudi u vremenu.
A sneg sitan, suv.....dvorište, ulice, automobili su kao usnuli kolači koje neko odozgore posipa prah šećerom i to kroz cediljku za čaj kašičicom mešajući beli prah da ravnomerno i smireno svud jednako pada. Beli ples pod uličnim lampama u 5,30. Volim te tragove koje ostavljaju moji koraci u netaknutoj belini što sama čeka u svojoj tišini....eto, prosto volim to
PS Dobro vam jutroooo......
pa u dan 
......dobro, bude i vako 
