(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
POZVONI
Kao i uvek kada bi izašla iz kuće Andju je pratila neka nervoza u stomaku. Kako je stasavala ta se nervoza pojačavala. Zna da je lepa....milijardu puta joj je to rečeno od svih....roditelji, rodbina, komšiluk, prijatelji. U školi je uvek bila najlepša devojka, na fakultetu takodje.....smučila joj se njena lepota. Kao da je ona to tražila da dobije. Nije. Svi su videli samo spoljnu lepotu....niko nije smatrao da Andja ima i nešto da kaže, pita, popriča. Njene misli kao da nisu postojale. Zaneseni pogledi muškaraca kada hoda ulicom....prelazila je na drugu stranu kad bi ugledala grupu muških. Strašno je šta lepota može da učini od života.....kako može mladost da nagrdi. Izbegavala je skupove i muške i ženske. Žene......žene su je gledale sa jednakim divljenjem. Nije bilo mesta ljubomori jer su svi znali koliko je povučena. Znale su da su njihovi momci bezbedni jer Andja je takva....nepristupačna. Nisu bile sigurne u njih....ali u Andju jesu....tako su mislele lepe i manje lepe žene koje su imale svoje druge polovine da razmenjuju reči, osmehe, svadjice, poljupce, rastanci, sastanci......a ona.... žudela je da sretne nekoga ko neće zablentavljeno stati pred prelepim telom. I kada bi neki momak prišao odmah je počinjao sa komplimentima, udvaranjem.......Bože, zar ni jedan ne ume da kaže ništa normalno, da pričamo o nečem drugom a ne samo o mojoj lepoti.....ma kad bih srela nekog ko zatvori usta kad me vidi i iz čijeg oka ne vrca požuda i pre nego izgovori svoje ime. Kada bi video prvo mene a kasnije telo....Razumela je ona muške nastupe, ali zar niko nije mogao bar malo da sakrije taj pogled i te reči koje su je prosto vredjale jer su je celu pretvarali samo u zgodno meso ......to telo jeste njeno ali ono nije cela ona. Ono malo drugarica koje je imala nisu je razumele....govorile su da je luda što ne voli svoju lepotu....ih, gde bi njima bio kraj da su takve. Jako retko su izlazile sa njom jer su se osećale nevidljivim pored nje.....smetala im je kada su u javnosti. Mnogo samoće u Andjinom životu.....mnogo tuge za tako mlado biće. Čak se i oblačila nakaradno. Prvo što dohvati iz ormana ,ma nije bitno da li ide jedno sa drugim. Majka i otac su je kritikovali jer skriva ono što joj je od Boga dato a Andja je odgovarala da joj je dao ali i oduzeo. Činilo joj se da je priroda stavila visoku kapiju pred nju i na kapiji zvono. Svi su se trudili da kapiju preskoče, verali se uz ograde i padali........zar je moguće da nikome ne padne na pamet da pozvoni. Čitala je, čitala, gutala slova koja su opet gutala njenu samotnost......počela je da piše u jednoj svesci. Na koricama najobičnije sveske je napisala „Pozvoni“ kao naslov. Jednostavno je morala da nekome kaže svoje misli......čovek nije stvoren da živi sam...u nedostatku drugih počinje da živi sam sa sobom.
Već je ta sveščica bila skoro puna njenih misli, pesama, reči ispisanih suzom, pitanjima i odgovorima. Bilo je tu nadanja, razočarenja, analiza knjiga koje je pročitala, zapažanja.....Andjin svet.....Svuda je nosila sa sobom.....tako se u gomili ljudi osećala manje usamljenom, manje su je boleli pogledi, tihi komentari i nabacivanje muškaraca od kojih je bila već jako umorna.
Predavanje je bilo u toku kada se zamrači učionica.....natuštilo se. Profesor prekida nastavu i kaže da su svi slobodni da stignu pre nevremena kući. Vraćala se sa fakulteta i odjednom se takav pljusak stuštio nad gradom......vetar......tama koja je prekrila sunčane ulice. Upravo je izlazila iz autobusa i trčeći krenula prema zgradi u kojoj je stanovala. Onako mokra uleće u kuću pa u kupatilo. Roditelji su joj na poslu......sama je. Bosim nogama gazi po tepisima, uključuje muziku.....kuva sebi kafu.....udobno se smešta u veliku kožnu fotelju nogu savijenih pod sebe. Poseže za torbom da izvadi svoju svesku i da kao i uvek napiše svoje utiske....sada o toj iznenadnoj oluji......da li je i u životu tako? Da li su preokreti mogući ili će joj ovako biti celoga veka?.....Sveske nema....u šoku pretura po torbi, po pisaćem stolu.....možda je i nije ponela toga dana......nema je nigde. Mora da je ostala na stolu jer se seća da je izvadila zajedno sa notesom u kome je hvatala belečke sa tog predmeta. U onoj žurbi je sigurno ostala tamo. Naći će je čistačice.
Sutradan joj je objašnjeno da svesku ni jedna čistačica a ni profesori nisu našli. Očajna.....sve njeno je tu....ona je tu, u toj svesci.....prava Andja živi na tim listovima. Ko zna kome je dopala u ruke? Nadala se samo da taj neko neće imati volje i živaca da čita brzim pokretima ispisano mnoštvo strana....ma, sve je to studentarija......imaju oni preča posla nego da čitaju nečiji švrakopis. Uteši sama sebe prelepa Andja i uze drugu svesku.
Posle dva dana, pridje joj u hodniku fakulteta mladić. Podigoše se kapci sa knjige koju je čitala na zvuk tog glasa......dubok glas i pružena ruka u kojoj je njena sveska. Ruka jaka, mišići se lepo ocrtavaju......vene se vide. To je sve što je zapamtila......tu ruku koja joj vraća deo nje i glas. Nema pojma ni kako izgleda taj momak. Do u najsitnije detalje može da opiše glas i ruku ali lik nikako. Takodje nema pojma kako su došli u kafić na kafu ali se seća svake reči koju je taj muževan glas izgovorio.....i tema o kojima su pričali......i smeha dok su ogovarali profesore....i kako su te ruke vrtele šolju za kafu i palile cigaretu dok su se mišići pomerali....i sigurna je da ni jedne jedine reči nije bilo o njenoj lepoti.....ni jednog komplimenta kako izgleda očaravajuće.....mnoštvo reči u kojima nije njena lepota već ona.
Bila je presretna i smirena i nervozna i uplašena, ma sva smušena......sve u isto vreme....Vraćajući se kući pitala se kako on izgleda. Što ti je mozak čudo.....ne može njegov lik da prizove. Bože sveti, ako ga sutra sretne opet na faksu kako će ga prepoznati. Ispašće glupača najveća ....ko zna šta će on pomisliti.....sigurno da je ludača....jedino ako on njoj pridje i ako progovori znaće da je on. Sa tim prestravljenim mislima leže da spava.
Sutradan opet taj glas i ista ruka pružena za rukovanje. Podiže pogled i u oka dva stade visok mladić sa širokim osmehom.....Nastaviše druženje, priču.....Kaže da nije pročitao njenu svesku jer je to njeno.....ako želi sama će mu reći kad za to bude imala snage. U dva smedja, širom otvorena, oka je bila ona.......iza njenog lika, strpljivo čekajući u redu stajale su večito se gurkajući i kikoćući ljubav i strast ....zvrrrrrrrr
OJHAAAAA
PS svaka čast....stigli ste do kraja priče
i niko ne gleda te serije naravno
