Pozoriste "Slavija" - repertoar za decembar 2020

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Tekst:
A. Humbert
V. Lučanin


Igraju: Ivona Momirović, Arnaud Humbert

Kostim: Valentina Feher

Spontani francuz Matije dolazi u Srbiju vođen emocijama prema svojoj devojci, srpkinji Ani. Rešen da je iznenadi, odlučuje da za svega mesec dana nauči srpski jezik kako bi je zaprosio na njenom maternjem jeziku. U toj nameri pronalazi najbolju profesorku srpskog jezika, Brankicu Branković, koja počinje da mu drži privatne časove u svom domu. Među njima nastaju brojni, gledaocima komični, problemi u komunikaciji zbog sudara dve potpuno različite ličnosti sa drugačijim motivacijama i pogledima na život, kao i zbog same teškoće učenja komplikovane gramatike srpskog jezika. Vremenom oni uspevaju da nađu zajednički jezik, sve se više zbližavaju, te se na kraju i zaljubljuju jedno u drugo, uprkos brojnim razlikama, kako kulturološkim tako i razlikama temperamenta i ličnosti, koje u svrhu ljubavi ovoga puta lakše prebrođuju.

Glavna i osnovna tema komada jeste srpski jezik sa svim svojim lepotama i poteškoćama. Pokazati gledaocima kako to izgleda učiti ni malo lak srpski jezik kada se nema nikakvo predznanje o njemu, na koje sve probleme nailaze stranci koji dođu u Srbiju, koje sve jezičke i kulturološke barijere prevazilaze, ali i koje prednosti i bogatstva donosi upoznavanje novog, najpre sprskog, a onda i bilo kog drugog jezika. Nakon ove, obrađuje se još jedna jako važna tema sigurne zone i života ljudi koji se ne usuđuju da iz nje izađu, da rizikuju i probaju nešto novo, kao i kako prebroditi tu ušuškanost i ohrabriti sebe za nove izazove. Mathieu je iz Francuske i on u Srbiji nikako nije u sigurnoj zoni, ali se sa tim nosi s lakoćom i baš zbog te spontanosti, sigurnosti u sebe i hrabrsti da rizikuje, pobeđuje sve izazove koji mu se nađu na putu. Dok je Brankica sva u oklopu, ogrezla u samoći i strahu od novog i nepoznatog, nesvesna da je baš to što ona smatra komforom i sigurnošću, njen najveći neprijatelj na putu ka uspehu i sreći. (Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs)

 

[Lada]

DR FELER
Režija: Dragan Marjanović
U predstavi igra: Dragan Marjanović

Iz poznate pozorišne kuhinje glumca Dragana Bože Marjanovića stiže još jedna duhovita monodrama o našim naravima i mentalitetu.

Kroz prizmu dr Felera, pratimo svojevrsnu vivisekciju društva na šaljiv i satiričan način. Osvrćući se na razne društvene pojave i anomalije koje otvaraju mnoga pitanja, dr Feler pokušava ne samo da jednostrano daje odgovore već i da prisutnu publiku uključi u rešavanje problema.

Uz nezaobilazan i krajnje simpatičan dijalekt juga Srbije i ovoga puta možemo očekivati predstavu u kojoj je publika sastavni deo nje i koja će vas sigurno nasmejati do suza.

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
PERVERZIJE U ČIKAGU
Tekst: Dejvid Memet, Režija: Dragan Marjanović


Tekst: Dejvid Memet, Režija: Dragan Marjanović
Uloge: Dragan Marjanović, Igor Damnjanović, Sofija Jurican i Biljana Mitrović

Ova savremena urbana američka komedija, pored niza urnebesnih situacija kroz koje prolaze njeni junaci, pred gledaoca postavlja i univerzalna pitanja potrebe za ljubavlju i (ne)mogućnosti njenog ostvarenja. Radnju ovog komada, smeštenog u „lude sedamdesete“, nose mladi ljudi koji odrastaju u jednom „novom“ emancipovanom svetu, u kome, zapravo, i dalje važi vanvremena potreba za toplinom, razumevanjem i ljubavlju.

Dramu Dejvida Memeta, čiji je originalni naslov „Seksualne perverzije u Čikagu“, glumačka ekipa uzdiže na nivo urnebesne komedije…



(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
po V. Hola
V. Mitrović

Igraju: Daniel Kovačević, Janko Cekić, Snežana Jeremić, Milica Majkić

ŠVALERČINE

Šta je recept za skrivanje bračnog neverstva? Laž u kojoj, kako sam veruje, uspešno pliva Nenad Crnković, ili istina, lišena po nekog važnog detalja, u čiju se spasonosnost uzda Petar Beljić? Stara priča o lažovu i istinoljupcu, poslužila je tvorcima ove komedije kao okvir za niz ludih situacija, začinjenih duhovitim replikama, za stvaranje predstave koja se, bez preterivanja može nazvati – supervodvilj! I to u najčistijem žanrovskom obliku komedije situacije.
Preciznost mehaničkog sata i tempo koji ne dozvoljava predah ni glumcima ni publici recept je za sat i po neprvaziđene zabave koju još niste doživeli!

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
RUŽNA I OPASNA
Tekst: Božidar Knežević
Režija: B. Puletić / V. Mitrović

Božidar Knežević
“Ružna i opasna”, reč pisca
U svakom pozorištu negde je sakriven sat koji ume da otkuca sve drame na svetu. Dobri glumci uvek znaju koliko je sati na tom satu, oni malo bolji – i koliko je minuta. A oni najbolji, oni to tačno vreme umeju da saopšte i publici. Kako im uspeva da taj veličanstveni trenutak u kojem se drama odigrava prebace iz sebe u gledaoca – najveća je pozorišna tajna. I nama, neglumcima, nije dato da je znamo.
Da li tu tajnu glumci znaju, ali je kriju od nas, ili je ni oni ne znaju – i to je tajna. A tajna je neodoljiva.

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Tekst i režija: Milorad Milinković
Igraju:
Jelena Đukić
Daniel Kovačević
Mariana Aranđelović
Mihailo Laptošević

Bračni par u srednjim tridesetim ima probleme u braku. Dolaze na ideju da ih reše svingerajem. Daju oglas u novine, na koji se javlja sličan bračni par. Ali, ispostaviće se da su skriveni motivi svo četvoro učesnika prilično daleko od prostog čulnog zadovoljstva. U ovoj večeri isplivaće sve loše strane svakoga od njih, i otkriće se mnoge tajne. Zapravo, bez obzira na seks, posle ove večeri ništa neće ostati isto.

REČ REDITELJA
Svingeri su komad o svemu sem o svingeraju. O ljudskim tajnama, manama, karakterima, odnosima, težnjama, neostvarenim snovima i nadama. O vremenu opšteg raspada porodice, o vremenu sebičluka, karijerizma, o nesposobnosti da se junaci suoče sa svojim manama. Reći ćete: o kom vremenu se ovo radi, o današnjem? Da, ali i o svakom drugom, jer se ljudi nisu promenili kroz vekove, a teško da će se promeniti i u budućnosti.
Svingeri su tako neka vrsta ogledala, te nas teraju da razmislimo, dok žalimo junake ili im se smejemo: a kako bi se mi ponašali u ovakvim okolnostima?

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs)

 

[Lada]

ZAVEDI NAS!
Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
KOŠTANIN TVIST
po L. Hibner / A. Šepetkovski
Glume: Dragana Dabović i Andrej Šepetkovski

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
UJEŽ
Tekst: Branislav Nušić
Režija: Velimir Mitrović

UJEŽ
Tekst: Branislav Nušić
Režija: Velimir Mitrović

Igraju:
Milan Caci Mihajlović, Lepomir Ivković, Snežana Jeremić-Nešković, Dobrila Ilić, Nina Linta, Vesna Paštrović, Miljan Prljeta, Jovana Filipović, Jelisaveta Karadžić

UJEŽ je retko izvođena komedija Branislava Nušića koja na satiričan način predstavlja tadašnje malograđansko društvo Beograda.Kroz niz komičnih situacija i klasičnih karakteristika komedije zabune ova predstava govori o onome o čemu je Nušić voleo da piše i ističe u svim svojim komadima ,a to je “Šta će svet reći?”

Zanemarivanje onoga što se dešava u kući i porodici samo da bi pred svetom sve izgledalo savršeno.



POVODOM „UJEŽ-a“
Nušić:

„Komediji nije zadaća da precizno, fotografski prikaže nosioce ljudskih slabosti onakve kakvi su, već na protiv, da njihove slabosti jače osvetli, da pojača i podvuče crte njihove fizionomije, da svoje junake stavi pod konveksno ogledalo u kome će se videti njihova izobličena figura. Samo na taj način može komedija i satira postići krajnji svoj cilj, izobličenje ljudskih slabosti…“



NUŠIĆ I ŽENE

U periodu svog najintenzivnijeg i najuspešnijeg komediografskog stvaranja, Branislav Nušić je napisao “Ožalošćenu porodicu” (1934) i “Dr” (1936). Između njih je smestio komediju “Ujež” (1935). Ovaj komad je u njegovo vreme, a bogami i danas, izazivao otpore i kritike upravo onih o kojima je pisao. Ženama je, naravno zavisno od ugla gledanja, smetao Nušićev konzervativan stav o njihovoj ulozi u “životu i društvu”. Eto, dešavalo se da i poznati ljubitelj “nežnijeg pola” doživi da ga popreko gledaju zagrižene predstavnice ženskih udruženja i organizacija…

Zato je adaptacija išla linijom da istakne one posledice koje proizilaze iz tog “društvenog angažmana”, one nedoumice i sukobe koji svoj pečat uvek najviše ostave na deci. Sažimala se povremena raspričana literarnost i prazan hod koga je u ovoj komediji bilo, a isticali elementi koji uzrokuju nove zaplete kojih kod Nušića uvek ima u izobilju.

Režija je, shodno tome, želela da individualizuje likove i da razvija one situacije koje akcentuju Nušićeve najbolje komediografske osobine. Velike simpatije koje je on gajio za svoje likove čine da njegove komedije danas zvuče isto onoliko aktuelno kao i u vreme kada su nastajale. “Ujež” zato, danas može da se igra i kao klasika i kao savremeni tekst, mada smo se mi opredelili za vreme kada je komedija nastala. Aktuelnost koja izvire iz Nušićevog dela dokazuje nepromenljivost ljudske prirode i živopisnost našeg, domaćeg mentaliteta.
Velimir Mitrović



Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
KIRIJA
Tekst po motivima ,,KIRIJE” BRANISLAVA NUŠIĆA: Radoslav Zlatan Dorić
Režija: Radoslav Zlatan Dorić


Igraju:
Ljiljana Blagojević, Branko Đurić, Bora Nenić, Staša Radulović, Milica Janketić, Stefan Trifunović, Nikola Ilić, Predrag Jovanović

UMESTO PREDGOVORA
Nušić je “Kiriju” nazvao i “Šala u jednom činu”.
Da li je to danas šala, da li je to ikad bila šala?
Kad sam se, ponovo, po ko zna koji put našao pred “Kirijom”, upitao sam se; kako bi čitava Nušićeva igra izgledala danas?
Šta bi bilo sa porodicom, koja živi, tako kako živi i kod Nušića i u ovoj adaptaciji?
Ima li danas ljudi, koji, radeći pošteno i čestito, (ako imaju posao), ne mogu da sastave kraj s krajem, da prežive, da kao Nušićevi junaci, ne mogu da plate kiriju?
Šta oni treba da rade?
Kako da sačuvaju svoju porodicu, ako je imaju? Ako se već nije raspala?
Treba li da se bune, štrajkuju, kradu, ubijaju…? Da seku sopstvene prste?
I tako, razmišljajući o svemu tome i o Nušićevoj “Šali” – nastao je ovaj rukopis.
Od Nušića sam, logično, zadržao sve što sam mogao.
Ipak, možda se malo otelo, možda je sve više nego šala.
Jer Nušić je uvek Nušić!
Radoslav Zlatan Dorić

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Vida Ognjenović
MAJ NEJM IZ MITAR
Režija: Ljiljana Blagojević

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
KOŠTANA
Bora Stanković
Reditelj: Velimir Mitrović

U predstavi igraju:
Igraju: Vesna Paštrović, Boško Puletić, Lepomir Ivković, Žarko Stepanov

O adaptaciji:

Znam da je puno puta upravo tako postavljen, ali nisam nikada poverovao da je Koštana komad sa pevanjem i pucanjem.

Pokušao sam prvi put da značajnije u predstavu uklopim ono što je Bora rekao u naslovu i karakterizaciji lika ,da je Koštana ciganka IGRAČICA i pevačica.Sve pesme koje Koštana peva su zapisane i one su izrazito lirske, ali među njima nema ni jedne koja opravdava haos i pomamu za njom o kojoj govori Arsa u komadu.

Šta je Kostana igrala nije tačno zapisano (sem sigurno čoček)a ja sam poverovao da je pre svega erotičnost njene igre ,razlog tolike njene popularnosti. Tadašnje Vranje bilo je granica dve države i tromeđa tri naroda Turskog,Albanskog i Srpskog. Zato su u muzičkoj podlozi zastupljena sva tri etno melosa.

Koštani se nudi povlašćen i situiran život u najbogatijoj kući u gradu,ali u suštini -zlatni kavez.Između Hadži Tomine kuće-zlatnog kaveza …i čerge, koštana bira čergu ,jer time bira ….Slobodu.I na kraju, nisam nikada poverovao da je Koštana melodrama sa depresivnim krajem. Mislim da je to priča o izboru.Kostana nije samo udata na silu,-ona ima izbor. Zaljubljen je i voli je mnogo ,sin najvećeg gazde u tadašnjem Vranju. I zove je da pobegnu zajedno.Šta bi se dalje desilo da je bilo tako. Hadži Toma bi se ljutio ali bi popustio pogotovu kad bi se pojavilo…….unuče.Pošto se u tekstu kaže da su se pobili sa Arnautima i doveli je iz Turske u igračkim numerama ima turskog i arapskog melosa i pokreta.

I zato je za mene oduvek priča o Koštani bila priča,……….. o ljudskoj potrebi za ….slobodom.

BOŠKO PULETIĆ

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
PRVA PARNICA
Branislav Nušić
– šala u tri čina –

Lica i uloge:

Mladen Obradović, trgovac – MARKO BAĆOVIĆ
Dragomir, njegov sin – MIHAILO LAPTOŠEVIĆ
Marija, njegova kći VASILIJA KOKOTOVIĆ
Perišić, poručnik DANIEL KOVAČEVIĆ
Sreten Ljotić, advokatski pisar VLADIMIR TEŠOVIĆ
Jelka, kći udove Simićke JELENA ĐUKIĆ
Mihajlović ANDREJ PIPOVIĆ

Godine 1896. napisao sam „Prvu parnicu“, šalu u tri čina, koja je 1897. godine četiri puta prikazivana na beogradskoj pozornici, no koji komad, po mišljenju i mome i tadanje kritike, nije uspeo. (…) ali je on prilikom propasti pozorišne arhive, 1915. godine, propao negde i nije više nađen. Možda je to i dobro, a možda i nije, jer, koliko ga se sećam, osnova na kojoj je zamišljen i razvijen bila je dosta dobra, te ne bi bio uzaludan trud oko njegove prerade.

Branislav Nušić
(Iz Monografije „Branislav Đ. Nušić – Život i delo“ dr Raška V. Jovanovića, Službeni glasnik, Beograd, 2014)

Postavljanje na scenu komada „Prva parnica“ predstavlja poseban kuriozitet i izazov za kompletnu autorsku i glumačku ekipu kada se zna da je svoje prvo i do danas jedino izvođenje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, ova „šala u tri čina“ imala krajem pretprošlog veka i da je od njene praizvedbe prošlo gotovo 120 godina. Dodatni izazov bila nam je činjenica da je komad pred nas stigao bez završenog trećeg čina (kraj se očigledno, u rekonstrukciji komada nakon Drugog svetskog rata, zagubio). Kako i sam Nušić pominje u svojim zapisima o ovom komadu, osnova na kojoj je komad zamišljen i razvijen je dobra i ima čvrste osnove, te smo se u adaptaciji komada, njegovom „dovršavanju“, zaokruženju i prilagođavanju ovovremenoj publici, trudili da postignemo konciznost primerenu savremenom pozorišnom izrazu (originalni komad ima 16 lica, dok naša adaptacija ima 7) i da izoštrimo tipične „nušićevske“ komične elemente i likove jer se u ovoj ranoj Nušićevoj komediji, pažljivim iščitavanjem prepoznaju skice za likove i motivi koje je u svojim kasnijim čuvenim komedijama Nušić raskošno razvijao.

Sistem vrednosti i moralni postulati vezani za vreme u kome je komad nastao i koje Nušić propagira danas su do te mere urušeni, da naivno i gotovo tragikomično deluje ogromna briga i griža savesti glavnog junaka, trgovca Mladena, što je načinio jedno malo „zlodelo“ iz najboljih, roditeljskih namera. Mislim da dragocenost postavljanja ovog komada leži baš u tome što ćemo se kao publika gorko nasmejati sami sebi kada vidimo koliko nam je nekada bila važna iskrena i čista ljubav, spremnost na žrtvu i ostali motivi koji nagone mlađe likove u ovom komadu da delaju onako kako delaju. Na drugoj strani, generacijski sukob u komadu (otac koji želi sve „najbolje“ za svoju decu i deca koja ne žele da idu roditeljskim stopama već hoće sami sebi da kroje sudbinu) je nešto što u raznim varijantama i dan-danas postoji i u čemu će se mnogi prepoznati.

Marko Misirača

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs; Facebook: @Pozoriste.Slavija)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
KUM NIJE DUGME
TEKST: I. Panić
REŽIJA: T. Puharić

Igraju: Janko Cekić, Uroš Milojević

KUM NIJE DUGME
TEKST: I. Panić
REŽIJA: T. Puharić

Igraju: Janko Cekić, Uroš Milojević

Predstava Kum nije dugme je tragikomična priča o kumovima, o onom kumovskom odnosu što se kod nas prožima vekovima. Priča je smeštena u današnje vreme i samim tim mnogi će se prepoznati u situacijama i odnosu glavnih junaka. A postavlja pitanje šta je preče kumstvo ili… Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
KARAMAZOVI / SABLASNI EROS
Režija: Vladimir Lazić
Dramatizacija: Milisav Milenković

U predstavi igraju: Miljan Prljeta, Žarko Stepanov, Nebojša Đordević, Sanja Radišić i Ivana Kovačević.
Muziku je odabrao Vladimir Lazić.
Prepoznati zlo u čoveku! Uočiti ga u njegovom začetku, u samom zametanju, pre listanja i cvetanja, a možda još i ranije naslutiti, nazreti samu klicu njegovog pupljenja, eto upozorenja koje emituje Fjodor Mihajlovič Dostojevski i u KARAMAZOVIMA.
Strast koja bukne plamenom i traje požarnim mahnitanjem, čak podivljalom stihijom, pleni i njegovog imenjaka Fjodora Karamazova, kao i, naoko, one čedne, a poroka željne. Isti je taj plamen koji ozaruje Dmitrija, Ivana i Aljošu. Njegove vreline podjednako su zapljusnule Grušenjku i Katarinu.
Ako je ljubav najsrodnija sa muzikom, onda se i ova „ ruska ljubav“, sa svim ponornim tamama i uzletelim svetlosnim visinama, i u dramskom tekstu i u predstavi „Sablasni eros“, Vladimira Lazića, samo jedna od mogućih interpretacija nesvedenih i neobuzdanih Karamazova, Grušenjke i Katarine i kad jesu i kad nisu u medusobnim zagrljajima.
To jeste ljubav kojoj se teži kao poistovecivanju sa njom samom. A kad se ta čežnja izjalovi, kao kompenzacija , rađa se zlo, moć koja uništava.
A smrt i nagovoštena i ostvarena, kao i patnja, postaju neponovljiva kreacija svake uskraćene ljubavi!
Milisav Milenković

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Tekst & Režija: M. Laptošević

Igraju: Janko Cekić, Daniel Kovačević, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Evgenija Eskina Kovačević, Anđela Vugdragović

KREVET ZA ŠESTORO
Tekst & Režija: M. Laptošević

Igraju:
Janko Cekić, Daniel Kovačević, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Evgenija Eskina Kovačević, Anđela Vugdragović



“ KREVET ZA ŠESTORO “ je komedije zabune, čiji je originalan tekst toliko puta adaptiran i prilagođavan da su te adaptacije često udaljavale od onoga što ova komedije u suštini I jeste, žanrovski jasno određen vodvilj.

U ovom vodvilju pokretač zabune je strasna želja glavnog lika da, iako oženjen, ima ljubavnu vezu sa drugom ženom. Ova želja nas uvodi u niz komičnih situacija u kojima se podsmehu izvrgavaju mane i nastranosti likova.

Komedija, samim tim i vodvilj,predstavlja možda i najveći izazov za glumce i reditelja. Ne može se reći:

“ Publika nije shvatila “.Stvar je jednostavna-smeju se ili ne.Ubeđeni smo da će ovu komediju dugi niz godina gledati pune sale nasmejane publike.



Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Mihajlo Vitezović
Adaptacija i režija: Mirjana Karanović

Igraju: Nina Grahovac, Jovana Petronijević, Vesna Paštrović

Mihajlo Vitezović
Adaptacija i režija: Mirjana Karanović

Igraju: Nina Grahovac, Jovana Petronijević, Vesna Paštrović

«Tri žene. Same. Niko ih nije terao. Otišle u rat. Da se bore za srpski narod.»
Tri priče iz prošlosti. O Flori Sends, Milunki Savić i Nadeždi Petrović. I tri glumice koje žele da ožive te priče i ostave trag u sadašnjosti. (Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs/)

 

[Lada]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
OPASNA IGRA
Tekst: Branislav Nušić
Režija: Velimir Mitrović


Igraju:

Branko Đurić, Radovan Miljanić, Milan Caci Mihailović, Miljan Prljeta, Vasilija Kokotović, Iskra Brajović

PRVO IZVOĐENjE “OPASNE IGRE” BRANISLAVA NUŠIĆA

Prvo izvođenje, “praizvedba” jednog pozorišnog komada na sceni uvek je praznik za teatar, izazov za reditelja i glumce. Nemogućnost poređenja,ugledanja ili otklona od predhodnih ostvarenja, stvara onu prijatnu strepnju pred premijeru nikad izvođenog dela. Kada je to još delo našeg najvećeg komediografa Branislava Nušića, odgovornost se višestruko povećava. Pogotovo što je on “Opasnu igru” napisao pre 85 godina!

Kada se sve ove činjenice spoje dobijaju se ozbiljni zadaci koji se postavljaju pred aktere. Veliki vremenski raspon od nastanka do naše premijere, velike istorijske i društvene promene, iziskivale su vrlo pažljiv pristup dramskom materijalu. Okolnost nastanka, mentalitet i ukus publike se menjao, pa su predpostavke prijema današnjeg gledališta bile glavno polazište kod pripreme teksta za izvođenje. Adaptacijom se vodilo računa da se postigne konciznost primerena savremenom životu, da se likovi približe današnjim shvatanjima i izoštre komički elementi kojima je Nušić uvek suvereno vladao. Sve se ovo postiglo bez ikakvih dopisivanja teksta, već je iskorišćena opširnost dela da bi se požljivim kraćenjem dobila dinamika i podvukli elementi komada koji su atraktivni današnjem pozorištu. Teza na kojoj je zasnovan zaplet “Opasne igre” obojena je humornim elementima, pa je postala moguća i dala osnov za razvijanje igre u zanimljivom komičnom maniru.

Rad na ovoj predstavi ekipi okupljenoj oko nje predstvaljao je istinsko stvaralačko zadovoljstvo. Kako je samo takva atmosfera garant uspešnosti predstave, odluka Pozorišta “Slavija” da 150 godina od rođenja Branislava Nušića obeleži i praizvođenjem njegove “Opasne igre”, predstavlja pravi potez! Velika je čast da na ovakav način učinimo omaž našem velikanu.

Velimir Mitrović​

 

[Sensei]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
Vida Ognjenović
MAJ NEJM IZ MITAR
Režija: Ljiljana Blagojević

ovo mi zvuči jako interesantno!

 

[Sensei]

a ko traži, taj i nadje...
za sve one koji ne mogu u pozorište iz ovog ili onog razloga ,

 

[prsho]

Pozorište "SLAVIJA", scena Slavija
Svetog Save 16-18, 11000 Beograd
RUŽNA I OPASNA
Tekst: Božidar Knežević
Režija: B. Puletić / V. Mitrović

Božidar Knežević
“Ružna i opasna”, reč pisca
U svakom pozorištu negde je sakriven sat koji ume da otkuca sve drame na svetu. Dobri glumci uvek znaju koliko je sati na tom satu, oni malo bolji – i koliko je minuta. A oni najbolji, oni to tačno vreme umeju da saopšte i publici. Kako im uspeva da taj veličanstveni trenutak u kojem se drama odigrava prebace iz sebe u gledaoca – najveća je pozorišna tajna. I nama, neglumcima, nije dato da je znamo.
Da li tu tajnu glumci znaju, ali je kriju od nas, ili je ni oni ne znaju – i to je tajna. A tajna je neodoljiva.

(Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs)

ovu sam gledo u novembar bila karta 300 kinti

 

[Lada]

ovu sam gledo u novembar bila karta 300 kinti

Ti si svestrano srce