Pozoriste, bioskop, izlozbe, koncerti...

Bioskopa što se tiče dobili smo set besplatnih karti za bioskop u centru grada i mesecima sam ja čekala projekciju koju bih bila voljna da odgledam i nisam je dočekala. Prošlo je od tad dve-tri godine. Sve sam se bojala da ću dobiti napad panike zatočena u zaključanoj, mračnoj prostoriji gledajući neki film nalik Avataru.
Sa pozorišnim predstavama sam manje oprezna, kupim povremeno kartu tek tako, izaberemo bez razmišljanja bilo koju predstavu, pa se posle ispostavi da to i nije baš mnogo pametno. Naletim na predstavu koja kritikuje društvo kroz apsurd, kroz nepovezan tekst, uz prenaglašenu glumu kao pokušaj da bude duhovito, maštovito, drugačije. Bude nekad ovako, nekad onako, ali još nisam izgubila entuzijazam.
Slikarstvo mi je stvarno beskrajno zanimljivo koliko sam potpuno netalentovana da shvatim srž i genijalnost umetika i pravaca. Još uvek mi je zanimljivo da čitam o tome mada to činim sad već sve ređe, i fali mi dobra literatura. Sporadično svratim u galeriju ako mi je usput, mada odavno već ne nalazim vremena da izguglam o slikaru da znam šta sam gledala.
Što se muzike tiče pregazilo me vreme, retko šta se pojavi da mi se svidi.
Knjige volim, ali slabo eksperimentišem, srećom kratko pamćenje imam pa mogu čitati ista dela više puta.
Sve u svemu, kad je o umetnosti reč, osećam se kao Lane Gutović u Otvorenim vratima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top