Naša poznata i divna glumica, Ljiljana Blagojević, je pre neku godinu izjavila da je gluma
najlepši posao na svetu... I da je pozorište najveća ljubav svakog glumca...
Na pitanje koji je rad glumcu najugodniji, ovako je odgovorila:
"Rad u pozorištu je dragocen i neophodan da bi ste bili dobri i na filmu...
Zastupljenost na filmu i televiziji garamtuje punu salu u pozorištu...
Iako u filmu iza glumca ostaje slika kao trag našeg rada, ipak je pozorište najveća ljubav
svakog glumca...Ta živa materija igranja predstave, taj fluid glumca na sceni i publike u sali,
ta klackalica scene i gledališta, taj muk ili frenetični aplauz, to je ono o čemu piše Aristotel.
I to je ono što ni jedan film ne može da dovede u pitanje."
Dobitnica najprestižnijeg priznanja za glumu, Nagrade "Žanka Stokić", na ceremoniji
uručenja Nagrade, Ljiljana Blagojević je svoje obraćanje usmerila ka imaginarnom
mladom kolegi pokušavajući da ga osokoli, obodri, okuraži...Okuraži u vremenu kada
se sve urotilo protiv mladosti, kada su bez posla, zbunjeni, uplašeni, ne znajući šta da
rade sa teškim vremenom koje im je pripalo:
"Dame i gospodo, kolege i prijatelji,
Običaj je da posle uručenja nagrade laureat kaže nekoliko reči.
Neću zahvaljivati ni mami što me je rodila, ni mužu što me je trpeo sve ove
godine, ni ćerki što je zbog mene bezbroj puta bila lišavana prava na svoj
život. Imam duboku potrebu da se obratim imaginarnom mladom kolegi koji
ulazi u svet glume. Živimo u vremenu velikih lomova, brzih promena. U vremenu
kada se emocija smatra slabošću i privilegijom nižih. Živimo u vremenu kada je
melodija zaboravljena, a ritam uzvišen. Kako se onda u tom vremenu, koje prepozna-
je samo profit, gde se sve meri zaradom, gde je novac religija, kako se u tom
vremenu baviti umetnošću? Kako stajati na sceni i govoriti Sofokla, Euripida,
Getea? Kome govoriti te prelepe uzvišene misli kada se sistematski neguje
površnost, senzacija, skandal, laž, kada se sve čini da se umetnost svodi na nivo
zabave, relaksacije jer, bože moj, to narod traži. Jer narod je uplašen, zbunjen,
gladan, narod je bez posla i osmeha, dajmo mu razonode, a ništa pogodnije za to
od pozorišta, filma, televizije. Živimo teško, a neuzvišeno vreme... Profit, profit,
profit je bitan. Kako stajati na sceni i boriti se protiv meksičkih veleposednika,
indijskih nevesta, turskih sultana? Kako, mladi kolega, da posle odigranih
Ofelija, Julija, Hamleta, Nina, Trepljeva sada zakoračiš u svet Guzonja, Papaka,
u svet u kome se jeftinim vicevima narod rasterećuje, razgaljuje, anestrezira?
Da li je to ono o čemu si maštao kada si izabran da se baviš najlepšim poslom na
svetu? Ubeđen da ćes menjati svet. I sebe u njemu. I svaki put kad ti je teško,
seti se Žanke. Nepismene petnaestogodišnje pobegulje iz ranog braka, pralje
glumačkih gaća i čarapa, potrčkuše i tacnonoše. I seti se da je zahvaljujići daru
i radu, ljubavi i posvešenju samo nekoliko decenija kasnije sedela u knjižari kod
Gece Kona i diskutovala sa Nušićem, Skerlićem, Popovišem... O svemu. Litera-
turi, filozofiji, umetnosti, o pozorištu. Ravnopravna. A ovde, pod ovim krovom
obasipana ovacijama, ljubavlju i zahvalnošću svoje publike. A pozorište može
bez mnogo stvari. Samo ne može bez publike. Ono bez publike umire. Kao roni-
lac. Ronilac ne umire od nedostatka vazduha, on prestaje da živi zbog nedostat-
ka vode. Zato, mladi kolega, ne odustaj. Imaš se na koga ugledati.
Svih ovih godina hodajući po ovoj sceni, moleći gospoda da se moje stope
poklope sa Žankinim, dozvolite mi da iskoristim tu beneficiju koju mi daje
današnji dan i da nam oktet Nokturno otpeva onu pesmu koju je Žanka želela
da joj se otpeva na poslednjem ispraćaju, a koja joj je bila voljom moćnika
oduzeta. Ko se danas seša tih nesrećnika. A ona je tu. Duboko sam ube|ena da
će je pored nas i ona čuti, i da se onda sa tim stihovima i melodijom u mislima i
srcu raziđemo. Još jednom od srca hvala što ste mi ulepšali i obogatili ovaj divni
današnji dan. Bog vas blagoslovio."
Istovremeno, sa svih svetskih medija brujale su reči američkog glumca Džona
Malkoviča povodom Svetskog dana pozorišta:
