- Poruka
- 94.585
Gotovo trideset godina unazad u Somboru se održava vrlo značajan festival „Pozorišni maraton“ kom je osnovni motiv danonoćno igranje predstava. Festival obeležava kraj pozorišne sezone Narodnog pozorišta Sombor.
-
- Popularno:
- Srđan Valjarević - stihovi, pesme...
- Vojska je uz studente!
- Zasto ne dolaze Putin i Xi na paradu?
- Две Србије или два различита света!
- Jeste li za nabavku francuskih ili...
- Šta znači biti arogantan?
- Ljubav prema nekom ko nas nikada nije...
- Žene više vole blokadere! 😲
- Vučić kritikovao premijera Macuta:...
- Велика војна парада “Снага јединства” у...
Pozorišni maraton - Sombor
- Začetnik teme Sensei
- Datum pokretanja
Gotovo trideset godina unazad u Somboru se održava vrlo značajan festival „Pozorišni maraton“ kom je osnovni motiv danonoćno igranje predstava. Festival obeležava kraj pozorišne sezone Narodnog pozorišta Sombor.
- Poruka
- 94.585
Nakon svečanog otvaranja odigrale su se dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta, „Kišne kapi na vrelom kamenju“ urežiji Juga Đorđevića i „Plastelin“, u režiji Marka Torlakovića.
Drugog dana ovogodišnjeg, dvostrukog izdanja „Pozorišnog maratona” u Somboru, odigrale su se dve predstave - „Usamljeni zapad“, predstava domaćinskog pozorišta u režiji Stefana Gajića, kao i predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Važno je zvati se Ernest“, u režiji Nikole Zavišića.
Trećeg dana odigrane su tri predstave, „Bela griva“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda; „Gidionov čvor“ Gradskog pozorišta Bečej i „Kus petlić“ Narodnog pozorišta iz Subotice.
Drugog dana ovogodišnjeg, dvostrukog izdanja „Pozorišnog maratona” u Somboru, odigrale su se dve predstave - „Usamljeni zapad“, predstava domaćinskog pozorišta u režiji Stefana Gajića, kao i predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Važno je zvati se Ernest“, u režiji Nikole Zavišića.
Trećeg dana odigrane su tri predstave, „Bela griva“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda; „Gidionov čvor“ Gradskog pozorišta Bečej i „Kus petlić“ Narodnog pozorišta iz Subotice.
Odlicno,znamo sta je u okruzenju
- Poruka
- 94.585
... u tem Soboru, svašta na broju
...svega ima to istina ...pa i zene piju vina...
Slavom pozorišta završen Pozorišni maraton
Katarina Đoković28. i 29. Pozorišni maraton
Odigrane su predstave: „Avanture Pipi Duge Čarape“ Pozorišta „Hajde obraduj dan“ iz Beograda, „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Omladinske prestonice Evrope Novi Sad OPENS, kao i predstava Narodnog pozorišta Sombor, „Tramvaj zvani želja“, prema tekstu Tenesija Vilijamsa. Između poslednje dve predstave, Lee Jevtić i Branimira Zeleničića su na Studiju 99 održali koncert pod nazivom „Breht nije klasičan pop“.
Pozorište „Hajde obraduj dan“ je sa predstavom „Avanturama Pipi Duge Čarape“, čak u dva termina, nepogrešivo osvojio najmlađu publiku, koja je pristajala da sa njima krene u potragu za skrivenim blagom, ali i da sa istim žarom spreči kradljivcima da ukradu ono što im nije namenjeno.
Nakon njih, na Veliku scenu stupila je niko drugi do Dženis Džoplin! Sa njom smo se preselili u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog Lendmark hotela, gde je ona sa samo 27 godina umrla. Neverovatnom igrom mladih novosadskih glumaca, prepunoj muzičkih deonica, upoznajemo se sa životom same Dženis, divlje i svoje još od najranijeg doba. Kroz teme porodice, prijatelja, vršnjaka, škole, ljubavi, propalih ljubavi, automobila, alkohola, droga, odgovornosti, muzike i same želje za životom, na sceni vidimo jednu veliku, a tako običnu Dženis Džoplin koja samo traži da postoji pravo na izbor. Tako nemoguća stvar, čiju je promenu ona incirala, može se reći i platila svojim životom, jer ko je zaista ubio Dženis Džoplin? Kako su na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju osvojili nekoliko nagrada, između ostalog i nagradu publike za najbolju predstavu, tako su i na Pozorišnom maratonu potpuno osvojili publiku, gde su se aplauzi nizali između scena, pratili su ritmove pesama, a na kraju predstave ozvaničena je slava pozorišta – gromoglasne desetominutne ovacije i aplauzi, koji se ni na tren nisu utišali. Nakon poslednje predstave, „Tramvaj zvani želja“, upravnica Bojana Kovačević i ansambl Narodnog pozorišta Sombor izašli su na binu, gde su proglašeni najbolji glumci za prošlogodišnju i ovogodišnju sezonu, nakon čega je usledio Cvetni udar.
Nakon njih, na Veliku scenu stupila je niko drugi do Dženis Džoplin! Sa njom smo se preselili u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog Lendmark hotela, gde je ona sa samo 27 godina umrla. Neverovatnom igrom mladih novosadskih glumaca, prepunoj muzičkih deonica, upoznajemo se sa životom same Dženis, divlje i svoje još od najranijeg doba. Kroz teme porodice, prijatelja, vršnjaka, škole, ljubavi, propalih ljubavi, automobila, alkohola, droga, odgovornosti, muzike i same želje za životom, na sceni vidimo jednu veliku, a tako običnu Dženis Džoplin koja samo traži da postoji pravo na izbor. Tako nemoguća stvar, čiju je promenu ona incirala, može se reći i platila svojim životom, jer ko je zaista ubio Dženis Džoplin? Kako su na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju osvojili nekoliko nagrada, između ostalog i nagradu publike za najbolju predstavu, tako su i na Pozorišnom maratonu potpuno osvojili publiku, gde su se aplauzi nizali između scena, pratili su ritmove pesama, a na kraju predstave ozvaničena je slava pozorišta – gromoglasne desetominutne ovacije i aplauzi, koji se ni na tren nisu utišali. Nakon poslednje predstave, „Tramvaj zvani želja“, upravnica Bojana Kovačević i ansambl Narodnog pozorišta Sombor izašli su na binu, gde su proglašeni najbolji glumci za prošlogodišnju i ovogodišnju sezonu, nakon čega je usledio Cvetni udar.
Za najbolju glumicu Narodnog pozorišta Sombor za sezonu 2019/2020. izabrana je Ivana Jovanović, dok je najbolji glumac Marko Marković. Nagradu za najbolju glumicu ovog pozorišta u prethodnoj sezoni 2020/2021. osvojila je Milijana Makević, a titulu najboljeg glumca poneo je mladi glumac Aleksandar Ristoski.
Kad se sve objedini, Pozorišni maraton je prošao veoma uspešno! Tema samog festivala bila je Solidarnost, koja je i dodata u prethodno, dobro poznat slogan festivala: „Liberté, égalité, fraternité“. Gledajući sve predstave na repertoaru, stičem utisak da je ona zapravo ipak i najvažnija, čak i van pandemijskih okvira. Dok su se scenama nizale socijalne teme, porodični odnosi, vršnjačko nasilje, ljubav i mržnja, pokušaj produžetka vrste, ali i suicidi i usamljenost, među publikom se osetila snažna potreba za pozorištem. Onim istinskim draguljem, koji kao da je bio u zimskom snu više od godinu dana. Koliko ljudima fali pozorište, pozorišna sala, atmosfera, pa čak i dragi ljudi sa kojima se sretnu ili zagrle u pozorištu, ogledalo se kroz vrvu i razgovore između predstava, kao i smeh i suze tokom predstava. Dobra energija i snažni aplauzi su se smenjivali tokom izvođenja, dok su se završni aplauzi uvek ispraćeni sa po najmanje trostrukim povratkom glumaca na scenu, a neke predstave su doživele i dugominutne stojeće ovacije vredne svakog pomena. Nadamo se da, kao što je to istakla i upravnica Bojana Kovačević kada se obratila publici na dodeli nagrada, nećemo više praviti pauzu u tradiciji i da ćemo se viđati svake godine na istom mestu, u isto vreme.
Kad se sve objedini, Pozorišni maraton je prošao veoma uspešno! Tema samog festivala bila je Solidarnost, koja je i dodata u prethodno, dobro poznat slogan festivala: „Liberté, égalité, fraternité“. Gledajući sve predstave na repertoaru, stičem utisak da je ona zapravo ipak i najvažnija, čak i van pandemijskih okvira. Dok su se scenama nizale socijalne teme, porodični odnosi, vršnjačko nasilje, ljubav i mržnja, pokušaj produžetka vrste, ali i suicidi i usamljenost, među publikom se osetila snažna potreba za pozorištem. Onim istinskim draguljem, koji kao da je bio u zimskom snu više od godinu dana. Koliko ljudima fali pozorište, pozorišna sala, atmosfera, pa čak i dragi ljudi sa kojima se sretnu ili zagrle u pozorištu, ogledalo se kroz vrvu i razgovore između predstava, kao i smeh i suze tokom predstava. Dobra energija i snažni aplauzi su se smenjivali tokom izvođenja, dok su se završni aplauzi uvek ispraćeni sa po najmanje trostrukim povratkom glumaca na scenu, a neke predstave su doživele i dugominutne stojeće ovacije vredne svakog pomena. Nadamo se da, kao što je to istakla i upravnica Bojana Kovačević kada se obratila publici na dodeli nagrada, nećemo više praviti pauzu u tradiciji i da ćemo se viđati svake godine na istom mestu, u isto vreme.
