PLAN ETIKE. DA BI BILO SVIMA DOBRO U POZORIŠTU, TREBA:
1. Podržavati, a ne rušiti autoritet uprave, administracije,
reditelja, njihovih pomoćnika. Čim su oni slabiji, tim više
treba podrške.
2. Od svakog iskusnog pozorišnog čoveka učenik ili mlađi glumac
može se mnogo čemu naučiti. Treba umeti uzimati korisno;
nedostatke je lako primiti, a korisno teško.
3. U kolektivnom radu se ne sme zakašnjavati, kako na
predstave tako i na probe i samim tim narušavati zajednički
poredak.
4. Radi kolektivnog rada treba ispravljati svoj karakter,
prilagođavati ga zajedničkom radu. Treba stvarati korporativni
karakter.
5. Histerija, glupost i samouverenost, samozaljubljenost nije
dobra u pozorištu jer ima samo sebe na umu.
6. Važnost kućnog reda. Na probama određivati šta da se radi
kod kuće.
7. Glumac ne sme da prati, sluša i zapisuje primedbe samo o
svojoj ulozi već o celom komadu.
8. Neizostavno zapisivati primedbe. Kao, prvo,dobija se tok cele
uloge,prema kojoj je lakše probati ili obnavljati komad. Kao
drugo, nije dovoljno zapisivati, treba kod kuće razmisliti i
zapisane primedbe radom usvojiti.
9. Neznanje opštih principa svoje umetnosti prinuđava robu da se
pretvori u časove-gubljenje vremena.
10. Proba sa narodom (čitaj masovne scene)-bojna gotovost,
pošto je reditelj jedan, a saradnika stotinu. Pri bojnoj gotovosti
svako narušavanje reda kažnjava se strožije, 92 ne čekaju.
11. Reditelj mora razumevati položaj učesnika u masi i takođe
glumaca, a glumci reditelja.
12. Nedopustivo je tražiti dozvolu za odlazak sa probe pre njenog
završetka.
13. Nedopustivo je da se reditelj iživljava muštrajući glumce.
Nedopustivo je da se glumac iživljava iscrpljujući rediteljeve
nerve.
14. Administracija (čitaj uprava) ne može zahtevati da komad
izađe u predviđenom roku ako on nije uistinu s umetničke
tačke gotov.
15. Glumac je u obavezi radi drugih da igra punim tokom. Ipak
partneri moraju shvatiti,da ako glumac bude cedio ulogu da bi
povukao za sobom lenjog,tupog glumca koji slabo radi to
takođe nije posao.
16. Učiti i raditi ulogu na probama je podstrek za sve.
17. Intrige i samoljublje su strane pravom pozorištu. Treba znati
da se kako dobri, čisti odnosi tako i rđavi odnosi vide na sceni
i prenose gledaocima. Glumačka slava je prolazna.
18. Treba izbegavati zanatsko igranje predstava jer je takav
pristup kvari.
19. Ma koliko štampa bila važna ne treba joj se ulizivati.
20. Glumac i u životu nosi poruke svojih predstava,ne treba ih u
privatnom životu rušiti.
21. Glumac i u životu nosi ime svog pozorišta i stvara mu dobro
ime. I u životu treba čuvati pozorište.
22. Glumac ima obavezu prema piscu i reditelju.
23. Potera za ulogama nije rđava stvar. Čovek hoće da radi u
omiljenom delu. Loše je kad glumac hoće da radi ono što ne
može ili što drugi u trupi bolje rade od njega. Potrebno je
pravilno samoprocenjivanje.
24. Glumac mora vežbati, vežbati i vežbati. Tako će bolje igrati.
25. Borba sa uobraženošću. Ne davati podstreka da samoljublje
raste. Vaspitati svoju taštinu i samoljublje. Vežbati se i
naročito prinuđavati sebe trpljenju uboda povređenog
samoljublja i izražavati ih muški i razborito. Pravilna
samoprocena.
26. Potištenost neka ostane u kući a u pozorištu se osmehivati. Oni
čvršći neka pomažu onima koji nisu čvrsti da to urade.
27. Vredi radi zajedničkog posla i cilja žrtvovati i samoljublje i
razmaženost i tvrdoglavost i uvredljivost i malograđansku
pravičnost i raspuštenost.
“Pozorišna etika”, K.S. Stanislavski, Medijska knjižara KRUG, Beograd 2005.
Odlicna zapazanja kojih se trebmo pridrzavati! Mislite li i vi tako?
1. Podržavati, a ne rušiti autoritet uprave, administracije,
reditelja, njihovih pomoćnika. Čim su oni slabiji, tim više
treba podrške.
2. Od svakog iskusnog pozorišnog čoveka učenik ili mlađi glumac
može se mnogo čemu naučiti. Treba umeti uzimati korisno;
nedostatke je lako primiti, a korisno teško.
3. U kolektivnom radu se ne sme zakašnjavati, kako na
predstave tako i na probe i samim tim narušavati zajednički
poredak.
4. Radi kolektivnog rada treba ispravljati svoj karakter,
prilagođavati ga zajedničkom radu. Treba stvarati korporativni
karakter.
5. Histerija, glupost i samouverenost, samozaljubljenost nije
dobra u pozorištu jer ima samo sebe na umu.
6. Važnost kućnog reda. Na probama određivati šta da se radi
kod kuće.
7. Glumac ne sme da prati, sluša i zapisuje primedbe samo o
svojoj ulozi već o celom komadu.
8. Neizostavno zapisivati primedbe. Kao, prvo,dobija se tok cele
uloge,prema kojoj je lakše probati ili obnavljati komad. Kao
drugo, nije dovoljno zapisivati, treba kod kuće razmisliti i
zapisane primedbe radom usvojiti.
9. Neznanje opštih principa svoje umetnosti prinuđava robu da se
pretvori u časove-gubljenje vremena.
10. Proba sa narodom (čitaj masovne scene)-bojna gotovost,
pošto je reditelj jedan, a saradnika stotinu. Pri bojnoj gotovosti
svako narušavanje reda kažnjava se strožije, 92 ne čekaju.
11. Reditelj mora razumevati položaj učesnika u masi i takođe
glumaca, a glumci reditelja.
12. Nedopustivo je tražiti dozvolu za odlazak sa probe pre njenog
završetka.
13. Nedopustivo je da se reditelj iživljava muštrajući glumce.
Nedopustivo je da se glumac iživljava iscrpljujući rediteljeve
nerve.
14. Administracija (čitaj uprava) ne može zahtevati da komad
izađe u predviđenom roku ako on nije uistinu s umetničke
tačke gotov.
15. Glumac je u obavezi radi drugih da igra punim tokom. Ipak
partneri moraju shvatiti,da ako glumac bude cedio ulogu da bi
povukao za sobom lenjog,tupog glumca koji slabo radi to
takođe nije posao.
16. Učiti i raditi ulogu na probama je podstrek za sve.
17. Intrige i samoljublje su strane pravom pozorištu. Treba znati
da se kako dobri, čisti odnosi tako i rđavi odnosi vide na sceni
i prenose gledaocima. Glumačka slava je prolazna.
18. Treba izbegavati zanatsko igranje predstava jer je takav
pristup kvari.
19. Ma koliko štampa bila važna ne treba joj se ulizivati.
20. Glumac i u životu nosi poruke svojih predstava,ne treba ih u
privatnom životu rušiti.
21. Glumac i u životu nosi ime svog pozorišta i stvara mu dobro
ime. I u životu treba čuvati pozorište.
22. Glumac ima obavezu prema piscu i reditelju.
23. Potera za ulogama nije rđava stvar. Čovek hoće da radi u
omiljenom delu. Loše je kad glumac hoće da radi ono što ne
može ili što drugi u trupi bolje rade od njega. Potrebno je
pravilno samoprocenjivanje.
24. Glumac mora vežbati, vežbati i vežbati. Tako će bolje igrati.
25. Borba sa uobraženošću. Ne davati podstreka da samoljublje
raste. Vaspitati svoju taštinu i samoljublje. Vežbati se i
naročito prinuđavati sebe trpljenju uboda povređenog
samoljublja i izražavati ih muški i razborito. Pravilna
samoprocena.
26. Potištenost neka ostane u kući a u pozorištu se osmehivati. Oni
čvršći neka pomažu onima koji nisu čvrsti da to urade.
27. Vredi radi zajedničkog posla i cilja žrtvovati i samoljublje i
razmaženost i tvrdoglavost i uvredljivost i malograđansku
pravičnost i raspuštenost.
“Pozorišna etika”, K.S. Stanislavski, Medijska knjižara KRUG, Beograd 2005.
Odlicna zapazanja kojih se trebmo pridrzavati! Mislite li i vi tako?
Poslednja izmena:
