Pozorišna predstava i publika

[Young_blood]

Šta se dešava u pozorišnoj predstavi u kojoj publika postaje deo predstave?

 

[Borac za prava zivotinja]

Trebalo bi da publika uvek bude deo predstave.
Bez publike i nema predstave. Interakcija.

 

[skura58]

Pogledaj Radovan Treći
Imaš snimljenu (DVD) predstavu.

Ima još predstava gle se publika "uključuje"
i to je uvek malo drugačija predstava.

 

[Vrela Cica]

Odlicna tema. Ja sam je spomenula, jer sam jednom recju teatroloskinja, da ne bih navodila da sam cuvena glumica, scenaristkinja i rediteljka. Ispada da se hvalim. Dobra predstava ce uspeti da prebaci gledaoca u samu sebe. U njen svet. Gledalac ce se osetiti kao deo nje. Nazalost u Srbiji ima mnogo losih glumaca precenjenih, koji su tu preko veze, za razliku od nas talentovanih, koji ne mozemo da dodjemo do izrazaja. Ranije sam analizirala 5d projekcije u bioskopima i ta kritika bi mogla da se primeni i na pozoriste i gledaocev dozivljaj.

 

[gost 88651]

Ništa, to se zove život.... “Sredstvo protiv ljubavi – U vecini slucajeva,protiv ljubavi jos uvek pomaze ono staro radikalno sredstvo : obostrana ljubav.” Nietzsche…. I tako se ja zanimam za neku devojku, a što je ona više nezainteresovana, ja sve dosadniji… I tako mi prolazi dan…. Ja sam, ono, čovek sa retkim zubima, a za takve ljude kažu da su dosadni… možda ipak imam elemenata pr.dež ličnosti…. Mogu ovako da trućam danima, danima…. Umerenost u svemu, pa I u umerenosti…. Istraživanje je pokazalo da su najgledaniji pornići na internetu oni u kojima se žena nećka… šta nam to govori…. Neka duboka syebanost ljudi, ego ne prihvata ne kao odgovor…. Koje s.ranje, a ja to sve znam, I nastavljam dalje…. A uopšte ni ne verujem u mž ljubav, msm – ne verujem, ne ne verujem nego mi to nekako …. Šta ja znam… truć truć…. Živim život preko veze, postalo je sve bezveze… landara pišore, svaki čas ponavljaju tu konstrukciju na farmi…. Ima tako mnogo ljudi koji su nalik jedni drugima…… nađu pristojnu ženu, skrase se, vode neki krasan, normalan život….. posećuju se, pričaju o vremenu…… ma nije ni čudo što je onaj iz brejkin beda podivljao…. Gde je tu život yebote…. Nešto nedostaje, neki element…. Ne znam tačno šta, al nešto fali, svima… pa si ti misli… neko uzbuđenje, radost otkrivanja, začuđenost pred nepoznatim…. Nepredvidivost…. Neki opičeni dadaizam, šta god to bilo…. Ali sam sam izabrao onu pilulu predvidivog života, određenog sudbinom…. Nisam mogao više da izdržim divlju stranu koja se sastojala od šašavluka I čitanja forbidden booksa…. Ludilo nepredviđenih vrsta, iskušavanje sebe, “do what scares you” igra…. Zanimljivo je to da je uglavnom kad bi mi se neka žena pokazala dostupnom u životu, ja bih se povukao…. A nisam jedini, kolko vidim…. Duboka je to syebanost, rođaci…. msm to se dešava kod mene...

 

[Grof Vronski]

Šta se dešava u pozorišnoj predstavi u kojoj publika postaje deo predstave?

Publika improvizuje, a glumci se smeju ...!

 

[bangg]

Šta se dešava u pozorišnoj predstavi u kojoj publika postaje deo predstave?

Publika je oduvek bila deo nase predstave i oni su tu ,posmatraju nas i sada...
S vremena na vreme dodje i do interakcije,pa se zapitamo,cemu pripadamo...
Ali svi zaboravljamo na reditelja i scenaristu koji posmatra i nas i njih...

- - - - - - - - - -

Odlicna tema. Ja sam je spomenula, jer sam jednom recju teatroloskinja, da ne bih navodila da sam cuvena glumica, scenaristkinja i rediteljka. Ispada da se hvalim. Dobra predstava ce uspeti da prebaci gledaoca u samu sebe. U njen svet. Gledalac ce se osetiti kao deo nje. Nazalost u Srbiji ima mnogo losih glumaca precenjenih, koji su tu preko veze, za razliku od nas talentovanih, koji ne mozemo da dodjemo do izrazaja. Ranije sam analizirala 5d projekcije u bioskopima i ta kritika bi mogla da se primeni i na pozoriste i gledaocev dozivljaj.

Nema sta,prizemno...
Obozavam ljude koji sebe isticu a druge nipodostavaju...

 

[SUPERKULER]

Odlicna tema. Ja sam je spomenula, jer sam jednom recju teatroloskinja, da ne bih navodila da sam cuvena glumica, scenaristkinja i rediteljka. Ispada da se hvalim. Dobra predstava ce uspeti da prebaci gledaoca u samu sebe. U njen svet. Gledalac ce se osetiti kao deo nje. Nazalost u Srbiji ima mnogo losih glumaca precenjenih, koji su tu preko veze, za razliku od nas talentovanih, koji ne mozemo da dodjemo do izrazaja. Ranije sam analizirala 5d projekcije u bioskopima i ta kritika bi mogla da se primeni i na pozoriste i gledaocev dozivljaj.

Cico lezi jedan...

 

[SUPERKULER]

Zoran Radmilović I Seka Sabljić su bili I su majstori interakcije...
Dok ,recimo,vrhu glumišta kao što je ,recimo Piter o Tul( u pozorištu!) ili
naši Šerbeđija I Ljuba Tadić,ta interakcija smeta za virtuozno prevazilaženje lika kom time ulivaju delić večnosti-
božiju česticu šte li ili koji kerec...
Na pitanje da li ga neki povik ili prevremeni aplauz iz publike može dekoncentrisati I izbaciti iz uloge je odgovorio
da naravno I on nije od drugog materijala već od krvi I mesa(ali u tom momentu očigledno žednog gemišta)...
A sećam se da je pok.Ljuba imao kao Lir taj jedan ispad na Lovrencu...Stao je zagledao se u publiku,nasmejao I onda produžio...
Imao je kontrolu glasa čak bolju od Radeta...
Meni bi ,kao učesniku u predstavi,ako bih učestvovao,smetalo učešće neprofesionalne publike s naših prostora...Radije bih bečku publiku,
veoma obrazovanu,pametnu I kulturnu...Na Novogodišnjem koncertu pokažu te svoje vrline I to učešće publike je umesno...
Mićko,indeksovac bi imao o neumesnim ispadima publike mnogo toga reči...

 

[Don Hose Fuentas]

Sa pojavom ekspresionizma ukida se jaz između glumaca i publike.
Kako gledalac, gledajući predstavu, gubi svoje Ja jer je pažnja potpuno usredsređena na scenu, silaskom glumca u publiku, ili uključenjem publike u radnju, taj jaz između njih se gubi.

 

[Snagator Kometa]

Dobro, ali često to nije najpoželjniji pristup. Svakako efektivan, ali treba imati na umu nešto kao cilj takve interakcije. Ne samo interakcija zbog novitetnosti ili većeg užara. Jeftino mu onda dodje. Publiku treba potpaliti nekim drugim elementima, prevashodno.

Osim toga, publika, ne baš svako iz, dodje u teatar ne da bude pozorišno pomagalo bukvalno, već želi učestvovati na jednosmerno interagujuć način. U ulozi suca, degustatora, perverta. Ne obavezno ofingera, zavese, doboša. Ali da, slažem se, za one koji znaju uživati u živoj predstavi, medju kojima sam i ja sam, zna biti veoma zadovoljavajuće, kušati takvu medjuigru.
Svakako nešto što ne možete dobiti sa filmova recimo. Taj živ element.

Najbolje se apsorbuje materijal kroz saučesništvo. Ali nije baš sav materijal, i svaki glumac, i nije baš svaka predstava dostojna takvog nivoa aktivacije participanata predstave. Niti svaka treba da bude. Ako je predstava dobra, neće morati da pritiska svoje posmatrače u preterano preskriptivnom smeru - već će biti dovoljno prostora da se sama, sa svojim akterima, vešto i potpuno podredi već postojećem raspoloženju.

Recimo, daću vam primer. Pre nekih 10+ godina, bio sam sa ortakom do pozorišta u Nišu, davala se neka tragedija. Vrlo depresivno štivo, smešteno u prvi svetski rat, ili tako nešto. Glumci su bili deprimirani, jer su izvodili istu stvar već mesec dana, i bili su na kraju snaga, a i poseta nije bila nešto izraženija. Jednostavno, tada je otpočinjao period kada su ljudi počeli zaboravljati na pozorišnu predstavu, lokalno, i masovno se bacili na kupovinu DVD-a od ciga sa pijace, ili, oni sa moćnijim protokom u to vreme - sami skidali filmove i slično.
Elem, desio se gaf, usred predstave. Scena koja je trebala ispasti tužna, poučna, fatalna - je zbog inertnosti glumaca, otupelih od monotonije, zadobila na tren i jednu neobično komičnu crtu. I zabavilo ih je to. Zastali su na tren da vide je li iko primetio. Samo ja i ortak, ostali su mogli i da spavaju, toliko su pažnje obraćali na bilo šta. Primetili smo to kroz smeh. Neočekivan, nekulturan reklo bi se, uzimajući u obzir tematiku. Ali osmeh koji je ulio dah života izvedbi i izvedbenicima. Odobravanje, osvežavajućeg tog nestašluka. I vidi ti te magije.

Jedan gaf vodio je u drugi, sitan isto vez, i malo po malo, tragedija je postala tragikomedija. Na licima im se moglo videti da ponovo uživaju. Ali ostali iz publike, nisu mnogo marili. Kao da su poslom bili tu. Te je predstava, bila se cela svela, samo na taj kvartet, kvintet glumaca, i mene i ortaka. Naša mala zavera.
Dok smo izlazili, ortak pustio namig u pravcu glumitelja. Dobismo i odgovor.
Rekao bih, kako smo to kasnije preveli medju sobom, da nam beoše zahvalni, na znacima života. Kao i na odobravanju smelosti u nj, da tako što se usudjuju da gaje medju sobom. Tako javno.

 

[SUPERKULER]

Parodije I burleske su mi omiljene,makar I lose jer se nađe uvek neko od glumaca da izburgija neki štos samo za njih na
sceni,a nekad I za šaptača ili onog kretena koji skakuće s desne strane I samo što ne uleti ko idijot na scenu da objasni kako
to treba...
Ma jasno-glumci među sobom komuniciraju u podtekstu predstave-često pratim tu drugu predstavu u predstavi...