Ivan Nastović
Naučite da pamtite svoje snove
Neki ljudi ne pamte svoje snove, bilo zato što se plaše njihovih poruka i pouka, bilo zato što ne obraćaju pažnju na njih. Ali, i jedni i drugi time ruše most između svesnog i nesvesnog dela svoje ličnosti
Izdavačka kuća „Prometej” iz Novog Sada objavila je knjigu „127 protumačenih snova”, novo delo uglednog psihologa i psihoterapeuta dr Ivana Nastovića, jednog od naših najboljih tumača snova. Ova se knjiga može čitati i kao nastavak prethodne,
„Psihologija snova i njihovo tumačenje” koja je doživela već četiri izdanja. Nastović je, može se reći ekskluzivni, autor „Prometeja” čije se knjige stalno traže; nije čudo, jer snovi su tema o kojoj se često govori, koja bez obzira na godine interesuje svakog čoveka.
Knjiga „127 protumačenih snova” jeste delo koje će držati vašu pažnju: iza uvoda, opširnog i vrlo analitičnog, pisanog nepretenciozno i jasno, sledi tumačenje određenih snova, među kojima se nalaze i snovi poznatih ljudi – Tomislava Karađorđevića, kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, Hitlera…).
Nastović je, inače, i pisac poznatih knjiga „Arhetipski svet Desanke Maksimović, „Anima Laze Kostića”, „Zapisi o nesanici Ive Andrića u svetlu dubinske psihologije” i „Seobe Miloša Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakoviča”.
Kažete da „nemamo boljih prijatelja od svojih snova”. Koje su glavne osobine tog prijateljstva?
Jung ističe „da nesvesno zna i više i bolje od svesti”, a budući da su snovi specifičan izraz nesvesnog, sasvim je shvatljivo i prihvatljivo da oni predstavljaju naše najbolje prijatelje. Jer, snovi nemaju samo funkciju lečenja, već nas i podučavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspirišu, ukazuju nam gde grešimo i gde smo neprilagođeni i, konačno, daju nam odgovore na pitanja i rešenja za probleme sa kojima svesni deo naše ličnosti ne može da izađe nakraj. Eto, to su glavne osobine tog prijateljstva.
A da li to važi i za košmarne snove? Njih se ljudi baš plaše?
Svakako. Jer, košmarni snovi su, kao što ističe Jungova učenica Mari Luize fon Franc, od vitalnog značaja, pošto nas kao elektrošokovi bude da bismo videli ono što ne želimo i ne smemo da vidimo, a što je od egzistencijalne važnosti. Dobar primer je košmarni san kralja Aleksandra Obrenovića, koji mu se nekoliko godina ponavljao i upozoravao ga na mogući tragičan kraj njegov i kraljice Drage a koji, nažalost, on nije ni hteo, ni smeo da shvati. Jer, ono što nam poručuje san može biti veoma neugodno, ali je uvek korisno, uključujući i košmarne snove, koji nam govore da nešto u nama ili izvan nas nije u redu, a što treba da menjamo.
Zašto se nekih snova ne sećamo? Da li je tačno da baš svi ljudi sanjaju?
Neurofiziološka istraživanja spavanja i sna su pokazala, i eksperimentalno dokazala, da svaki čovek svake noći sanja oko dva sata, tako da imamo oko 1000 snova godišnje. Međutim, neki ljudi ne pamte svoje snove, bilo zato što se plaše njihovih poruka i pouka, bilo zato što ne obraćaju pažnju na njih. Ali, i jedni i drugi time ruše most između svesnog i nesvesnog dela svoje ličnosti, most koji je neophodan za celovito funkcionisanje čoveka.
Tajne snova oduvek interesuju ljude. Mnogima je pri ruci sanovnik…
Sve do pojave naučnog tumačenja snova, čiji su utemeljivači Frojd, Jung i Sondi, sanovnici su imali funkciju pomoćnog, ali ne i pouzdanog sredstva u tumačenju snova. Jer, oni daju jednoobrazne interpretacije, ne vodeći računa o mnogoznačnosti simbola sna, koji uvek imaju individualno značenje pa, shodno tome, svako tumačenje sna mora biti prilagođeno individualnom slučaju. A to se putem sanovnika nikada ne postiže.
Da li snovi mogu da predvide buduće događaje?
Svakako. Ovo je uslovljeno činjenicom da u nesvesnom, kao što ističe Jung, postoje apriorna znanja koja se ne mogu kauzalno dokazati. Za to postoje mnogobrojni primeri, a pomenuću samo primer majke koja je daleko pre nego što joj se sin razboleo sanjala ne samo bolest od koje će on umreti, već i dan, i sat kada će se to dogoditi. Međutim, da ne bi bilo nesporazuma – snovi ne predviđaju samo negativne, već i pozitivne događaje, i to čak češće od negativnih.
Ko, onda, može da se bavi tumačenjem snova?
Onaj ko je i obučen, i nadaren za tumačenje snova, odnosno ko poseduje izraženu intuiciju i empatiju. Jer, tumačenje snova – kojim ulazimo u najdublje tajne snevača – predstavlja, prema rečima Junga, težak i odgovoran posao koji iziskuje specijalnu obuku i specijalnu nadarenost, to jest umeće profesionalca. Zato se u rukama tumača snova nalazi instrument od neprocenjive važnosti, koji može biti od velike koristi, ali isto tako i od velike štete, ako se nađe u rukama neobučene osobe.
Uostalom, kao što kaže Vuk Karadžić: jedna je stvar o nečemu lepo pričati, a druga je znati to valjano raditi. Tako ima ne mali broj onih koji će održati sjajno predavanje o snovima, ali ako im date sasvim običan san neće znati da ga protumače.
Vama su snovi značajni i za razumevanje književnog dela i njegovog autora?
U mojoj knjizi „Seobe Miloša Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakoviča” pokušao sam da zavirim u dubinsku psihologiju ne samo „Seoba”, već i samog Miloša Crnjanskog, koristeći se arhetipski mudrim snovima Vuka Isakoviča o beskrajnom plavom krugu sa zvezdom. Jer, arhetipska simbolika tih snova nalazi se u veoma prisnoj vezi sa glavnom temom romana, ali i sa stvaralaštvom i psihološkim funkcionisanjem njihovog autora. Naime, i Crnjanski je, poput aktera „Seoba”, a posebno dva glavna junaka, Vuka i Pavla Isakoviča, duboko u sebi, kao i izvan sebe, živeo te zagonetno lepe i čudesne, arhetipske snove koje sam u mojoj knjizi analizirao putem Jungove metode tumačenja snova.
Otuda treba istaći da se ova knjiga ne bavi literarnim ili filozofskim, odnosno metafizičkim, već dubinsko-psihološkim pristupom „Seobama”, i to u svetlu snova Vuka Isakoviča, koji su ujedno i snovi Miloša Crnjanskog, ali i svih onih koji tragaju za svojim beskrajnim plavim krugom sa zvezdom, jer je u njemu sadržan arhetip smisla, koji je neophodan da bi se opstalo.
Zato se ni ova monografija, kao ni prethodne – o Desanki Maksimović, Lazi Kostiću i Ivi Andriću – ne može razumeti bez poznavanja dubinske psihologije. Otuda sam u svim svojim knjigama, a posebno u poslednjoj, podrobno izložio šta je dubinska psihologija i ukazao na njen značaj za razumevanje onoga što je arhetipsko u književnom delu i njegovom stvaraocu, a što predstavlja suštinu književnog dela i njegovog autora.
To su odlično shvatili profesor Nikola Milošević i profesor Miroslav Egerić, koji su putem ovih monografija ušli u svet dubinske psihologije, pa su ih ne samo sa razumevanjem čitali, već su o njima sa razumevanjem i pisali.
