Pozajmljenice

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167

Ove reči koje više niko ne koristi u Srbiji, a mnogo su lepše i korisnije od onih kojima su zamenjene.​

To su pozajmljenice, ponajviše turcizmi, koji su odavno izašli iz upotrebe iako nisu ništa manje korisne ili "lepe" reči od drugih – savremenijih tuđica u našem jeziku.Ako kažete da večeras idete "do čaršije" neko će vas verovatno i razumeti, ali kuda ste se uputili ako ​

idete "na čair"? I ko vas to prati kada sa vama ide i "dost"? Još kažite da ćete usput svratiti do "džambasina" i nikome najverovatnije neće biti ništa jasno!​

Za veliki broj ovih reči verovatno nikad niste čuli. To su pozajmljenice, ponajviše turcizmi, koji su odavno izašli iz upotrebe iako nisu ništa manje korisne ili "lepe" reči od drugih – savremenijih tuđica u našem jeziku. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 30 srpskih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
 
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj
DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na "švrljanje i švalerisanje"
ZULUM – nasilje, nepravda
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč "LIPSAO", sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno "poput makova zrna"
NEKNJA – prekjuče
 
NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
REZILAK – sramota, stid, a odatle "REZILITI" – brukati se, sramotiti se
SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem
TEFERIČ – izlet, veselje
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
FUKARA – sirotinja, beskućnici
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i "RŠUM")
CUBOK – iznutrica
ČAIR – polje, livada
DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i "DŽAMBAS")
ŠERETLUK – budalaština, šala.
 
Lada:
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj
DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na "švrljanje i švalerisanje"
ZULUM – nasilje, nepravda
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč "LIPSAO", sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno "poput makova zrna"
NEKNJA – prekjuče
Kliknite za proširenje...

Ја или мени блиски људи користимо "вајкати" "гекнути" "некња".
 
Ne znam na koju teritoriju mislite kad kazete 'Srbija', ali te reci koje ste naveli se koriste u jugozapadnom delu Srbije (najvise Zlatiborski okrug). Znate verovatno sta je sam Vuk rekao za Uzice i gradove u blizini Uzica.
Zlatiborski govor (takođe zvan uzicki govor) je dijalekat srpskog jezika koji se govori na Zlatiboru i u okolini.
Zlatiborski govor ima novostokavsku akcentuaciju, te je jedan od retkih dijalekata koji po merilima standardnog jezika pravilno akcentuju reci.
Ali jugozapadni deo Srbije je mnogo vredniji od onoga sto misle Beogradjani.
 
Defitivino reč koja ima najvecu tezinu je: izrod.
Rec sa jakim znacenjem. Neko ko se po politickom,seksualnom opredeljenju i raznim moralnim nacelima razlikuje od svoje porodice zatim i drustva. Inace,ova rec je u narodu rado upotrebljavana, veoma mi je drago zbog toga.
 
Ja živim na Zlatiboru. Od svih ovih reči, jedino je možda u upotebi makanja, i vajkanje.
Ove ostale su mi mahom nepoznate, iako imam pedeset leta iza sebe. Neke sam čuo
u govoru, ali više kao sprdnja.
 
Starije osobe iz Uzica znaju bar 50% ovih reci, ali verovatno u Priboju, Prijepolju, Novoj Varosi, Sjenici i dalje koriste ove reci ponekad . Posebno su gradovi kroz koje proticee reka Lim (Polimlje) jezicki bogato. Kelti koji su prosli kroz Srbiju pre Slovena opisuju da se u predelu reke Lima (kojoj su oni dali ime, sto znaci 'voda') nalaze ljudi crne kose i ciste koze. Koji su naseljeni na brdima i govore 'grubim' jezikom. Sto naravno moze biti pocetak jednog jezika, koji danas nazivamo srpskim jezikom.
 
Zgibnjev:
Ne znam na koju teritoriju mislite kad kazete 'Srbija', ali te reci koje ste naveli se koriste u jugozapadnom delu Srbije (najvise Zlatiborski okrug). Znate verovatno sta je sam Vuk rekao za Uzice i gradove u blizini Uzica.
Zlatiborski govor (takođe zvan uzicki govor) je dijalekat srpskog jezika koji se govori na Zlatiboru i u okolini.
Zlatiborski govor ima novostokavsku akcentuaciju, te je jedan od retkih dijalekata koji po merilima standardnog jezika pravilno akcentuju reci.
Ali jugozapadni deo Srbije je mnogo vredniji od onoga sto misle Beogradjani.
Kliknite za proširenje...
dobra pouka ali ne delim nasu zemlju na bilo koji okrug Srbija je za mene Srbija
 
Lada:
dobra pouka ali ne delim nasu zemlju na bilo koji okrug Srbija je za mene Srbija
Kliknite za proširenje...

Slazem se, ali kad se govori o srpskom jeziku treba podeliti Srbiju.
Nervira Me cinjenica da knjizevni srpski jezik nestaje. Nazalost, na televiziji se moze cuti samo beogradski naglasak, koji je sve, samo ne pravilan. Taj izvestaceni i nepravilni „dijalekat" (preciznije, poddijalekat) se uporno forsira. Do pre 20-40 godina, to je bilo nezamislivo. Pogledajte dokumentarne filmove iz 80-ih, te poslušajte kako spikeri govore, a potom poslusajte neku npr. danasnju emisiju ili dokumentarac... Uocicete razliku. Najpravilnije se govori u jugozapadnom delu Srbije, sto je i Vuk svojevremeno smatrao. Zlatiborski govor za njega je bio najcistiji srpski govor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top