ПОВРАТАК СРПСКОХРВАТСКОГ У УЏБЕНИКЕ

[jelizaveta]

[
српски, хрватски и бошњачки. Око постојања тих језика никако не може да буде дилеме због тога што је наша држава потписала документ о националним мањинама, где се набраја који су језици националних мањина у Србији.

auuuuuuuu
pa jes vala kad potpise drzava i udari pecat, nema dileme
dobro je za moje mentalno zdravlje da ovu osobu nikad nisam videla, ne daj boze ispit kod nje polagala! kuku majko i ko je postavi na fakultet!

 

[Mrkalj]

Da l' ste normalni, pitam se...
Да л'сте нормални, питам се...

U čemu je problem?

 

[ccaterpillar]

evo malog eksperimenta na temu:

izvor, npr. Politika, kad smo vec kod politike:
Желим да вам представим другачију Африку. Континент нових нада и могућности – људских, индустријских, рудних, пољопривредних. Африку спремну за нови почетак”, објавио је лидер Малавија и...

izvor, npr. BIH dani
Banjalučanin Dinko Gruhonjić od 1990. ima novosadsku adresu jer se "udao u Vojvodinu". Profesionalno se novinarstvom bavi od 1995. U vrijeme Slobodana Miloševića radio je za "nezavisne medije kako su se tada zvali", zatim za Deutsche Welle, Reuters, France-Presse, agenciju Beta, bio je i glavni urednik vojvođanskog političkog magazina Nezavisni.

izvor npr. Jutarnji list
Odluka predsjednika Srbije Borisa Tadića da u zadnji čas pristane na kompromis s Europskom Unijom i promijeni prijedlog Srbije za Rezoluciju o Kosovu, koja je usvojena na Općoj skupštini UN-a, u Bruxellesu je primljena kao “povijesni zaokret” Srbije. Beograd i Priština pristali su na dijalog o rješavanju “praktičnih pitanja”, a Europska Unija će posredovati u tom dijalogu.

izvor npr. Dan
Zaboravljeni od Vlade Crne Gore, saobraćajno izolovani i ekološki zatrovani ne možemo ni očekivati ništa bolje, kaže Stanić


Različiti jezici?
Svaki komentar je suvišan.

А ево мог малог додатка:

Утрински весник:
Разбојникот, според МВР, успеал да украде над три илјади евра и околу 500 илјади денари, по што побегнал во непознат правец.

 

[diklic_jelena]

Чуди ме да још увек нико није изнео идеју да је проф. Кликовац део неке завере! Ја сам полагала код ње, сигурна сам да познаје језик боље од свих нас заједно, пре свега је дивна особа, а о стручности да и не говорим! То што нападате је резултат упоредних лингвистичких истраживања, а не питање нечијег личног става.Прво научите у чему се разликују књижевни и народни, говорни језик, па онда коментаришите!

 

[Urvan Hroboatos]

Чуди ме да још увек нико није изнео идеју да је проф. Кликовац део неке завере! Ја сам полагала код ње, сигурна сам да познаје језик боље од свих нас заједно, пре свега је дивна особа, а о стручности да и не говорим! То што нападате је резултат упоредних лингвистичких истраживања, а не питање нечијег личног става.Прво научите у чему се разликују књижевни и народни, говорни језик, па онда коментаришите!

Stvar je složenija.
Naime:

1. nije lingvistika ta koja će određivati identitet jezika. Kao što rekoh prije, parafrazirajući Talleyranda (Rat je preozbiljna stvar da bi se prepustio vojnicima)- jezik je preozbiljna stvar da bi se prepustio lingvistima

2. lingvističke klasifikacije nisu neka stroga znanost. Nisu to ni puno "tvrđe" zoološke. Postavljeni su racionalni kriteriji, no nema razloga zašto bi se netko držao tih kriterija, a pogotovo jer te klasifikacije ne odgovaraju Popperovoj shemi o opovrgljivosti/falsifikabilnosti. To je kao marksizam ili psihoanaliza, dvije prototipske pseudoznanosti.

3. no, i po tim genetskim i tipološkim klasifikacijama, identiteti jezika opet izmiču: tipološki, jedan su jezik danski i norveški-bokmal, ili urdski i hindski. Pa se svejedno tretiraju kao zasebni jezici, bez nekog krovnog pojma "nadjezika". Prije je bilo tih stvari (dansko-norveški, hindsko-urdski), ali se od njih odustalo.
Mnijem da će tako biti i s hrvatsko-srpskim/srpsko-hrvatskim.

 

[Mrkalj]

tipološki, jedan su jezik danski i norveški-bokmal, ili urdski i hindski.

Hoćeš da kažeš da su hrvatski i srpski, tipološki, jedan jezik?

 

[Urvan Hroboatos]

Hoćeš da kažeš da su hrvatski i srpski, tipološki, jedan jezik?

Hrvatski i srpski standardni jezici su, po lingvističkoj tipologiji, jedan jezik. Nu, to je bez značaja u normalnim društvenim okolnostima. Nenormalnost se vidi u tom što isti jezici po tipološkoj lingvistici (danski i norveški, indonežanski i malajski, urdski i hindski,..)-međusobno "bliži"- nisu u klasifikacijama raznih službenih tijela (UN, UNESCO,..) tretirani kao jedan jezik, dok hrvatski i srpski jesu.

Uz opasku da se to odnosi na standardni jezik, a ne jezik kao sustav narječja, te da je korisna redukcionistička disciplina, tipološka lingvistika, zlorabljena u političke svrhe, e da bi se strpali u isti koš različiti jezici. Kao da se u zoološkim klasifikacijama zajedno trpaju životinje s istom kralježnicom, a različitim mišićjem ili živčanim sustavom.