cesto u srce srodni zvuci kanu,
pa slušamo da l’ to nas lako ganu
zavicaj naš iz predašnjih vremena.
Tako i srca kucanje nam veže
nit neraskidiva za srce sveta,
što s tokom Sunca, zvezda i planeta
skladno naš san i naše bdenje spreže.
I naših divljih želja plima luda
i naši drski groznicavi snovi
duh iskonskog su duha, vazda budni.
Drevni žar sveta radja nas i hrani,
idemo, buktinjama obasjani,
k suncima okrenutim vecno novim.
