Povezanost pojedinih biljaka s našom istorijom

[Nina]

Povezanost pojedinih biljaka s našom istorijom svedoči i o vezanosti čoveka s ovih prostora za prirodu.
Priroda sa svim manifestacijama biljnoga carstva, raskošnim bojama, diskretnim ili opojnim mirisima, ukusom,
morfologijom latica ili lišća, oblikom plodova, raznovrsnošću drveća, bila je i ostala riznica inspiracije ljudskog stvaralaštva.

Biljke kao statične, mirisne i najvažnije – jestive; a šume kao depo energije predstavljaju blagodeti okoline.
Bilje niti plaši niti preti. Privlači raznolikošću, raznobojnošću, širokom upotrebom…

 

[Nina]

Bor cara Dušana

Pojedine biljke su znamenje našeg naroda, jedan od njih bio je bor cara Dušana, koji se nalazio na desnoj obali reke Nerodimke, u porti Crkve Svetih arhanđela, na groblju u selu Gornje Nerodimlje, u opštini Uroševac, na KiM. Znajući šta simbolizuje našem narodu, Albanci su ga 1999. prvo posekli pa zapalili. Stablo munike visoko 23 metra staro više vekova bilo je dobro očuvano, vitalno i plodonosno pod zaštitom države, spomenik prirode kao izuzetan predstavnik balkanskog subendema. Po predanju zasadio ga je Dušan Silni 1336. godine

 

[Nina]

Purpurni cvet junaka

Kosovski božur je zakonom zaštićena biljna vrsta i može da se bere samo u naučne svrhe. Ovaj purpurni cvet sa znatno manje latica od onih nama poznatih, baštenskih, i s ogromnim žutim prašnicima je autohtona vrsta. Svaki pomen ovog cveta asocira na Kosovski boj i prolivenu krv kosovskih junaka, zbog čega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna. Od tada je za Srbe više od cveta. U svetu je poznato još 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stanište u Srbiji. Na južnim obroncima Kučajskih planina kod Krivog Vira pronađeno je jedno od njegovih najvećih divljih staništa. Legenda kaže da su božure na Južni Kučaj doneli kosovski junaci posle boja. Biolozi tvrde suprotno. Biljka je oduvek na ovim prostorima, raste, cveta i razmnožava se u divljini, u skladnoj zajednici s hrastovom šumom.

.

 

[Nina]

Natalijina ramonda

Natalijina ramonda je još jedno znamenje koje podseća na furiozni proboj naših div-junaka na Kajmakčalanu gde ova biljka raste kao endemska vrsta. Za Dan primirja u Prvom svetskom ratu, na reveru se nosi njen cvet – simbol državnog praznika i pobede.
Biolozi kažu da je biljka preživela ledeno doba i danas naseljava područje centralnog Balkana. Nalazi se na spisku retkih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena vrsta, kao prirodna retkost. Ima je u severnim delovima Grčke, u Severnoj Makedoniji, a jedna od lokacija gde cvet raste u Srbiji je Jelašnička klisura. Ima je i u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu, a najlepša je u proleće, kada cveta.
Ima sposobnost da „vaskrsava” i kada je potpuno osušena. Dovoljna je jedna kap vode da oživi. Zato je zovu i cvet feniks. Otuda i simbolika za srpski narod s obzirom na to da se i on, poput feniksa, uzdigao posle velikih gubitaka u Velikom ratu.

 

[Plant]

Purpurni cvet junaka

Kosovski božur je zakonom zaštićena biljna vrsta i može da se bere samo u naučne svrhe. Ovaj purpurni cvet sa znatno manje latica od onih nama poznatih, baštenskih, i s ogromnim žutim prašnicima je autohtona vrsta. Svaki pomen ovog cveta asocira na Kosovski boj i prolivenu krv kosovskih junaka, zbog čega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna. Od tada je za Srbe više od cveta. U svetu je poznato još 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stanište u Srbiji. Na južnim obroncima Kučajskih planina kod Krivog Vira pronađeno je jedno od njegovih najvećih divljih staništa. Legenda kaže da su božure na Južni Kučaj doneli kosovski junaci posle boja. Biolozi tvrde suprotno. Biljka je oduvek na ovim prostorima, raste, cveta i razmnožava se u divljini, u skladnoj zajednici s hrastovom šumom.
Pogledajte prilog 1736268.Pogledajte prilog 1736269

Neka ostane zabeleženo na ovim stranicama interneta da je (Plant rekao da je -) Kosovski božur Paeonia Peregrina, poreklom iz Rumunije (i do 2022.g je bio njen nacionalni cvet) tako da, istine radi, novi naraštaji ne žive u miljeu "nebeskog naroda" zasnovanog na mitovima i legendama .

izvor: engleska enciklopedija biljaka (i engleska wikipedia)
​

 

[Nina]

Pa šta ako je iz Rumunije..Ovde u tekstu nigde ne piše da je kosovski bpožur poreklom iz Srbije vec piše da je u svetu poznato još 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stanište u Srbiji..Moguce da je božur iz Rumunije ako je uopšte poreklom iz Rumunije neki hodocasnik u 12 veku doneo na Kosovo ..Božur se primio i vezao za legendu i Kosovski boj da je zbog prolivene krvi srpskih junaka taj cvet dobio crvenu boju ..tako da tvoj post osim onog da je poreklom iz Rumunije dalje nema smisla

 

[Nina]

Još malo
U Rumuniji, u Vlaškoj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava – na polju Rovine. U bici koju su tu 17. maja 1395. godine vodili čuveni vlaški vojvoda Mirča Stariji i turska vojska koju je predvodio sultan Bajazit Prvi poginuo je junak srpskih epskih pesama, legendarni Кraljević Marko.

Prema verovanju u Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Кosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju Кosovskih junaka nikli crveni božuri. Osim što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.

 

[Nina]

Božur je retka biljka u Srbiji a u svetu ima samo u južnoj Evropi, pojedinim delovima Amerike i Azije. Najpoznatija vrsta kod nas je običan božur.

Mitologija kaže da je božur nazvan paeonia po grčkom bogu Peonu koji je tom biljkom od epilepsije izlečio Plutona.
Peon je bio grčki travar koji je svojom veštinom isceljivao bogove sa Olimpa, s obzirom da nisu imali moć samoizlečenja. Peon je bio veoma cenjen među svim bogovima, ali je Asklepier, bog lešnika, bio iskren i ljubomoran, pa je zbog toga odlučio da ga ubije. Ipak, Zevs je pretvorio Božur u prelepi cvet koji se zove Božur (božanstveni cvet) ili božur.

Кinesko verovanje opisuje božur kao cvet koji pozitivno utiče na harmoničan brak žene i muškarca. Cvet ljubavi, divljenja i ženstvenosti cveta u kasnoprolećnim i ranim, letnim mesecima. Beli božuri simbolizuju devojčice i smatraju se simbolom njihovih misli, ali i njihove lepote. Zbog gordog držanja, boje života, lepote, bogatstva i sjedinjenja, crveni božur cvet simboliše čast i bogatstvo. Кod nas je božur poznati simbol Кosova. I danas raste kao endemska vrsta na Gazimestanu a cveta u maju i junu.

 

[Nina]

P. peregrina, Curtis's Botanical

https://en.wikipedia.org/wiki/Paeonia_peregrina