Пошто су Римљани освојили целу Италију и савладали Картагињане, премештају бојно
поље крајем првог века пре Христа око реке Саве.
Године 85 пре Хр. потуку
Римљани Скордиске и ови су били принуђени да се
повуку нешто на север и исток од Саве. Управо после пола столећа (год. З6.) дође Октавијан до Сиска (Сисције), који освоји, па том приликом освоји целу Славонију са Сремом. Срем је тада постао делом провинције, коју су Римљани назвали Панонијом и која се на југу простирала нешто и преко Саве, а у прво време по освојењу била је под управом проконзула провинцпје
Далмације. За ово освојење Паноније латински писац Дион Касије вели за императора Октавијана: „Нити је био увређен од Панонаца, нити им могаше какво злочинство пребацити, већ је једино из тога разлога на њих пошао, да своју војску у боју вежба и туђим добром храни, држећи све оно за праведно, што чини јачи над слабијим." Римљани нису имали много обзира према староседеоцима. Отуда се 6-те го- дине по Христу дигла побуна у Панонији,
а Римљани ову буну угуше и населе по Панонији нове колоније, чиме се убрзало
романизовање овога краја.
За време цара Трајана (од 98 — 117. год.) подељепа је Панонија иа два дела:
Источнн део звао се Панонија инфериор (где је спадао и Срем) а западни део зпао се Панонија супериор. Панонија инфериор бнла је дакле источни
део целокупне Паноније. Онаје такође бпла подељена на два дела: Северни део звао
се Панонија Валерија, у којој је било главно место Сопиае(Печуј), а јужни део, који ће од сада нас занимати, звао се Панонија секунда и обухватпо је цео данашњи Срем, имајући за главно место Сирмијим на Сави, код данашње Митровице. По том граду и Папонија друга (секунда) прозове се доцније Панонујом Сремском или просто Сремом.
У 2. столећу по Христу била је римска власт у овом крају у најбољем цвету. Овај је крај (као и околњи) био готово потпуно романизован, а поред тога дошла је у ове крајеве и римска култура. Шума је искрчена и отпочела је живља земљорадња, те се тако од примитивног начина живљења,
какав је био код староседелаца ових крајева, дошло до напреднијег. Тај се напредак
у привредном животу вршио готово за све време римске владе у овим крајевима, која
је трајала до пред крај 4. века, јер је то време овде протекло већином на миру, без ратова. Осим многобројних колонија, које се у овим крајевима основаше, Римљани су подизали и путеве, да би олакшали ратни и привреднп саобраћај. Преко Срема пролазио је један од најпознатнпјих и најдужих римских путева који је везивао Рим преко Аквилеје, Сисције
(дан. Сисак), Мурсе (Осек), Сирмијума (Митротровица), Басиане (Петровац), Таурунума
(Земун), Сингидунума (Београд), Наиса (Ниш) са Цариградом. Од овога главног пута одвајали су се други побочни пут, као од Мурсе преко данашње, Беча у Аугсбург и други. Овим се путем доцније кретала средњевековна трговина, њиме су и Крсташи путовали преко Балканског полуострва у Азију, а каснпје њиме су такође и Турци продирали при својим војним походима на Угарску и Аустрију.
Као што је поменуто главни град Паноније друге или сремске био је Сирмијум. Ко је први основао овај град ни по чему је добио ово име не зна се поуздано. Бонфин, савременик угарског краља Матије, вели у својој историји, да је још у прастаро време неки Сирмус краљ Трибала, положио темељ томе граду и назвао га по своме имену. Исти Сирмус био би, по Бонфину, савременик
македонског цара
Александра и борио се са Трачанима, којих је било у Срему. Он их победи, али се
тиме јако замери Александру Великом, кога ипак ублажи лепим поклонима, те овај спремајући се па рат противу Дарија, краља персијског, остави Сирмуса на миру, и тако Сирмус, да би овековечио славу свога имена, подигне град Сирмиум.
Наравно ово задње је легенда или предање.
