Уопште не мора да значи да деца ЛАЖУ!
Можда су само на другачији начин доживела неку ствар, другачије протумачила...
Можда су несвесно потиснула неке непријатне детаље тог догађаја...
Можда су пала под утицај нечије сугестије...
То су све код деце врло честе појаве и не не значе да су деца лажови...
С друге стране и само дечије лагање није знак да су лоши људи, да не треба имати поверења у њих, да нису добри...
Лажи су честе и код одраслих, а поготово код деце...и најчешће нису злонамерне...
Једна илустрација.
Долазе петорица-шесторица петака у учионицу узбуђени и вичу:''Наставнице, Сабрија (иначе Ромкиња, прим. Х.) је украла Сањи телефон!!!''
''Шта се десило?''
''Имали смо физичко, Сања је оставила ствари у свлачионици, а после часа више није било њеног мобилног у ташни! Сабрија га је украла!''
''Како знате да га је она украла?''
''Јесте, она је остала мало дуже у свлачионици, а она иначе хоће да краде, не би јој то било први пут!'' галами један.
Други додаје:''Све смо претражили и нема га нигде! А онда смо се сетили и назвали Сањин број, и јавио се женски глас - препознали смо га, била је то Сабрија! Својим ушима сам чуо!''
Трећи га виче:''А после кад смо назвали број је био недоступан, Сабрија је сигурно одмах извадила картицу и бацила је...''
Гомила огорчена, пуна беса и жеље за осветом, сви вичу и сви су ''својим ушима чули'' и ''својим очима видели'' како је Сабрија скривала украдени телефон...емоције врцају на све стране...сви су у жару, узбуђени због крађе...
У тај мах долазе насмејане Сања и Сабрија:''Све је ок, телефон ми је све време био у торби, само се нисам сетила да сам га ставила у тај џепић...''
Тишина.
Питам:''Па добро, КО је звао Сањин број и чуо Сабријин глас?''
Дечак који је ''својим ушима чуо'' почиње збуњено да замуцкује:''Па, неко је рекао да је звао, нисам ја, али сам чуо да је неко то рекао...''
Питам Сању колико пропуштених позива има. Сања каже да нема ниједан, телефон је све време био укључен и
нико није звао.
Питам дечака који је рекао да је звао и да је чуо да је корисник недоступан. Он се такође вади на то да није лично звао, али да је неко, не зна тачно ко, рекао да је звато...
Питам онога који је рекао да је Сабрија већ више пута крала ствари када је тачно и шта она украла, а он договара:''Пааа...у другом разреду је Мирку нестала гумица, а била је испод Сабријине клупе...''
Дакле, НИШТА од свега реченог није било истинито! ...СЕМ њихове сасвим аутентичног доживљаја целе ''крађе''... Толико су напумпали једни друге, да су сви
заиста поверовали у оно што су говорили!!!!
...И шта је најгоре, чак и када смо јасно и децидно разјаснили целу ствар...и када су деца отишла кући, неки до њих су родитељима ипак испричали, са истим бурним емоцијама, целу причу о крађи, као да се заиста десила...
Зашто су лагали?
Па нису они хтели да лажу.
Само их је понела цела ситуација...а клинци у тим годинама воле узбудљиве приче и догађаје...и сасвим се уживе у њих....
