ПОУКА

Од свиле и снова,
од чежње пролећних ветрова
и мириса пољских цветова,
нечујног корака,
пришла ко девојка виловита,
од пене морске саздана,
нестварна,
над амбис се нагнула,
ногом поклизнула, упала,
врисак затомила,
ужаснута,
смехом грохотним,
загрљајем свирепим,
бестидним, путеним,
душу своју испустила.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top