Потрошити младост - млади у Србији

[Neozbiljni pesimista]

Лето за младе представља лествицу у одрастању, слично рођендану. Пролазак летњих одмора прилика је да сумирамо где су млади, да ли су се овог лета реконструисали за септембар као српска влада – да други виде да су се добро провели и одрасли, без животне визије и јасних вредности, или су можда врло одлучни и тачно осећају пулс среће. Овог лета ученици, студенти и они који су дипломирали попели су се на лествицу више, али чини ми се да нису имали много избора којим мердевинама да се пењу.

На ово размишљање нагнао ме сплет ствари: несигурност у будућност мојих вршњака и политика маргинализације младих. Одакле год приђете проблему, новац постаје главна тема. Од раних дана школовања до тражења посла или летовања, економија стоји као неминовност наспрам сваке младе особе. Због те свеприсутности рачунџијског, млади преузимају потрошачки начин мишљења којим воде сваки аспект свог живота.

Кренимо од летовања. Чињеница да су школовање и посао досадни и да су средство за долажење до новца или статуса, а не циљ и задовољство сами по себи, значи да се од раних година гради однос према професији као нужном напору, а плажи као бекству. Тај став мора да мења просвета приближавајући радост стварања, откривања и дружења, али она је у расулу. Сам концепт плаћања некоме да бисте се одморили од свог досадног живота (макар уживали у сопственој амбицији) пасивни је однос према сопственом времену.

Отварање „Ејч енд Ем” (H&M) радње у Београду показало је да независно од економске ситуације многи млади желе да конзумирају, што у себи крије искрене и опречне жеље за припадањем и одмеравањем. Када неко нема новца да учествује у томе – тај лако може да се осећа изопштено. Међутим и остали су само привремено решили проблем јер као да сами плутају у несигурно сутра. Не постоји, као код Хајдегера, стална, жива идеја да смо сви део једног Битка у којем учествујемо мислима и делима. Тражи се брзи фикс да се заборави на личну и колективну разједињеност, од чоколаде до алкохола и дрога.

Чак и ако је ово летовање младима било нешто више од мора, „Егзита” и „Гуче”, ако су обилазили градове и културе, често је то сакупљање обиђених тачака на Земљи јер се животно искуство посматра као шопинг-листа где се не преиспитује квалитет сваког искуства, већ број ствари на листи. Најбољи пример су фотографије које сви праве и гомилају на својим „фејсбук” страницама. Тај манир краткотрајног узбуђења које мора да се забележи задржавају кроз живот, па ће тако фотографисати своју новорођену децу да сви на интернету за њу знају. Фотографије су привид да се живот заиста одвија како треба. Збиља, иза тих ствари које имају паролу „живети пуним плућима” крије се нека врста усамљеног егоизма. При томе, чека их родитељство у којем би требало да буду несебични.

Сама идеја туризма је потрошачка – нема тачке на земљи где неки белац није направио хотел и плажу, параглајдинг центар, саградио базен, организовао „фрик шоу”, а све то под изговором да помаже локалну економију. Свет је тако претворен у луна-парк. У међувремену се природа неповратно мења услед климатских промена, а ми седимо на плажи и трепћемо.

Многи млади који живе ван земље искористили су прилику да се врате и посете ближње. Често чујем исту причу о томе да се ломе између посла и приватног, иностранства и куће, зараде и породице, садашњости и будућности. Ту долазимо до заједничког у одрастању овог лета, а то су дружење и интроспекција.За разлику од интроспекције која се вежба, дружење јесте веома живо међу вршњацима, мада отуђење због технологије и географије постаје невидљиви уљез у односима. Диктирани распоред времена и комуникационе технологије претварају дружење у повремену конвергенцију интереса када пријатељи имају исту потребу да побегну од усамљености. То је рачунџијски. Као што се троши новац, троши се и време, троши енергија, троши другарство, троши љубав и онда се потроши.

Тако је и овај мој текст потрошна роба за читање уз кафу. Међутим, ако ту кафу пијете с неким до кога вам је искрено стало без икаквог рачунџијског интереса, сам чин испијања кафе је вид револта себичном духу овог времена. Ваша одговорност је да свој лепи став пренесете на нас младе у којима тавори монструозно велика енергија да заједно мењамо себе и свет.

Игор Симић
Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Potrositi-mladost.sr.html

Fantastican tekst

 

[buudala]

 

[Platonida]

Сама идеја туризма је потрошачка – нема тачке на земљи где неки белац није направио хотел и плажу, параглајдинг центар, саградио базен, организовао „фрик шоу”, а све то под изговором да помаже локалну економију. Свет је тако претворен у луна-парк. У међувремену се природа неповратно мења услед климатских промена, а ми седимо на плажи и трепћемо.

Odlican tekst, a ovo bih izdvojila.

Cak i turizam je postao obican trash, cirkus, luna-park, kao deo potrosackog drustva i jedan od "izgovora" da se stave slike na internet ili fejsbuk, da bi se videlo, jer ono sto se ne 'vidi" nije zivot, jel'?

 

[Џорџи]

sve to treba na radne akcije i u vojsku

 

[Platonida]

sve to treba na radne akcije i u vojsku

Pa bas je tekst o tome kako mladi nemaju para, jel' citas ti uopste?

 

[Џорџи]

ko bre nema para ovi sto bleje po kaficima i voze tatina kola?pa bas oni koji nemaju treba u vojsku da se nauce radu redu i disciplini..imaju 3 obroka i platu pride

 

[Platonida]

A tebi krivo sto ti ne (mozes da) sedis po kaficima po celu noc i dan?

 

[Џорџи]

aha jako mi je krivo sto radim od 17e i ne zavisim ni od koga i sto nisam vezana nesposobna vreca

 

[Platonida]

Dobro, dosta (samo)reklame.

 

[Gilko Bilboa]

Neka se vrate na selo...

Puno posla i malo vremena za dosadu...

 

[Platonida]

Neka se vrate na selo...

Puno posla i malo vremena za dosadu...

Ali Vlada pre toga treba da omoguci, tacnije DOZVOLI rentabilnu proizvodnju, a ne da otima.

 

[frootsman]

Људи на Планети су све глупљи и глупљи и то води ка:

У ствари, већ смо стигли дотле... На тачки смо са које нема повратка... Успели смо да докажемо да смо најглупља и најдеструктивнија врста на Планети

 

[Platonida]

Pa nismo svi.

 

[Nosferatu___]

Mladi u Srbiji se mogu podeliti na dve kategorije- oni koji nemaju perspektivu u Srbiji jer nemaju odgovarajuce rodovsko-plemensko-stranacke veze, pa ce da emigriraju, i one koji to imaju pa ce da se ubace u drzavnu sluzbu i tu lepo zivotare sa 400-800 evra mesecno.

- - - - - - - - - -

Inace znam da tema nije o tome, ali tema je onako, uska, pa hajde da je prosirimo.

Perverzne misli koje ste sada svi imali nakon sto ste procitali gornju recenicu ostavite za sebe.

 

[Transcendental]

Mladi u Srbiji se mogu podeliti na dve kategorije- oni koji nemaju perspektivu u Srbiji jer nemaju odgovarajuce rodovsko-plemensko-stranacke veze, pa ce da emigriraju, i one koji to imaju pa ce da se ubace u drzavnu sluzbu i tu lepo zivotare sa 400-800 evra mesecno.

i treća kategorija koja niti ima vezu niti će da emigrira
tj. koja će da crnči za 250 evra do kraja života
a penziju neće ni dočekati kojim tempom raste granica

 

[oralni terorista]

Kažem ja.

Tadić! To Dragutin iz Osonice!