(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
POTRAGA
I hoda svako ulicom svojom
Osmeh I suzu u duši nosi
Nekome osmeh na reveru stoji
A nekom opet skriven u džepu
Nekom suzni djerdan vrat krasi
A neko opet suzu sakrio u guši
Pa joj ne da da krene da ga ne uguši.
Važno je da svako životu prkosi
Dok dušu svoju hodeći nosi.
U duši svakoj žive andjeo I vrag
Nekoj je duši draži djavolak
A nekoj je andeo više drag.
Iz bulevara smeha u ulicu tuge
Iz ulice tuge u aleju sumraka
Pa auto putem osećanja I plakanja
Pa desno predji preko parka osmeha
Pazi da ne odeš u slepe ulice malera i peha
Ponora I greha….dobro, ajd’ može malo
Ali se odmah postavlja pitanje
Gde je granica za malo….
Možda odgovor stigne u neko ludo svitanje
Lud odgovor na još ludje pitanje.
Kod skvera sreće skrenuti levo
Pa pravo pored česme što beskrajem toči
Vino života, nade i volje
Tu stati i dobro se napiti
Al’ ne daju da se toči u balone
Jer kažu ne možeš imati nade i volje na galone
I ako imaš naklonost gospe sudbine
Proći ćeš pokraj spomenika sreće
E odatle…..ulicama pameti, rada i strasti
Putevi vode do trga ljubavi
Sve ostalo samo će ti se kasti.
Ovim putevima, ulicama,
Prečicama I bulevarima
Svako šeta svog ličnog vraga
I andjela u duši što nosi
Prelazeć ko zna koliko puta
preko tudjeg praga
Dok traži sličnog drugog vraga
Il’ andjela srcu draga.
PS Pa......to je to.....srećno svima nama sa svojim andjelima i vragovima što stan dele u našim dušicama
