Potraga za Svetim Gralom

[Poli46]

'Kažeš da žudiš za Gralom. Ti ludi čoveče, žalostan sam da to čujem. Jer nijedan čovek ne može
nikada dobiti Grala ukoliko nije poznat na nebu i po imenu pozvan do Grala. Ovo ti moram reći o Gralu,
jer ja znam da je tako, i sam sam to video. Hrabar domaćin živi tamo i reći ću kako se održavaju.
Žive od Kamena najčistije vrste. Ako ga ne znaš, reći ću ti njegovo ime. Zove se LapsitExillis...
Snagom tog kamena, Feniks gori do pepela, ali mu pepeo ponovo daje život. Zato se Feniks linja i
menja svoje perje, koje je posle svetlo i sjajno i divno kao i pre... Takvu snagu Kamen daje čoveku
da mu telo i krv odmah ponovo postanu mladi. Kamen se takođe naziva i Gral. Čuje se sada kako
oni koji su pozvani Gralu postaju poznati. Na Kamenu, oko ivice pojavljuju se ispisana slova,
dajući ime i poreklo svakog pojedinačno, devojke ili mladića koji treba da krenu na svoj blagosloveni put.
Niko ne treba da izbriše natpis, jer jednom kada pročita ime, ono nestaje pred njegovim očima" -
Ovako je govorio pustinjak Treverezent, Persivalu.

Da li je iko otkrio veliku tajnu Svetog Grala? Etimološko poreklo naziva Gral, ili tačnije Graal,
ne može se pouzdano utvrditi jer se takva, ili slična reč, ne pojavljuje ni u jednom od evropskih jezika.
Osim toga, sama reč Gral je pisana na nekoliko različitih načina što samo komplikuje istraživanje
njenog porekla. Valja pomenuti i to da se Gral ne pominje uvek kao Sveti Gral - Sain Graal, već se
dodatak - sveti - pojavljuje prilično neujednačeno. Jedan od oblika pisanja je i San Graal što upućuje
na još jedno moguće tumačenje.

 

[Poli46]

Isus Hristos se često pominje kao izdanak kraljevske loze Davidove tako da se čudnovati
naziv možda odnosi na njegovu porodicu ili potomke. Ako je to tačno, jasno je zbog čega
Crkva nije prihvatila, ali se nije ni suprotstavljala širenju legendi o Gralu.

Holy grail-Round table-15th cent.

Sveti Gral je prilično nejasan i zbunjujući koncept, tajanstven i neuobičajen, a očigledno je da ga nisu shvatili ni autori arturijanskih romansi, jer ni jedan od njih nije jasno rekao šta je to Sveti Gral. Doduše, možda je neko od njih tačno znao o čemu pripoveda, ali to svoje znanje nije podelio sa ni
sa kim. Gral je ponegde opisivan kao kamen, ponekad kao skrovište relikvija, a najčešće kao pehar iz kojeg je pio Isus Hristos na Tajnoj večeri i u koji je kasnije skupljena njegova krv dok je visio raspet na krstu.

 

[Poli46]

Taj pehar i koplje kojim je proboden Isus, doneo je u Britaniju Josif iz Arimateje, bar tako kažu
stare priče. U arturijanskim romansama, Sveti Gral je poveren na čuvanje potomcima Josifovim
koji žive u tajanstvenom zamku.

Veliki broj istraživača se bavio legendarnim Gralom, poreklom i značenjem same legende, dajući različita tumačenja. Po jednima je priča zasnovana na stvarnom dolasku Josifa ili njegovih sledbenika u Britaniju, po drugima je legenda nastala prilagođavanjem nekih motiva iz drevnih mitova Kelta, dok treći smatraju da priče o Gralu skrivaju tajno, okultno nasleđe ili skriveno znanje koje je prenošeno kroz vekove posredstvom tajnog društva osnovanog u davno zaboravljeno doba.

 

[Poli46]

Najstarija poznata priča o Gralu je Conte du Graal koju je načinio Kretjen de Troa oko 1180.
godine i koja je ostala nedovršena. Kretjen tvrdi da je priča zasnovana na podacima koje je
našao u knjizi koju je dobio od Filipa Flandrijskog, ali ta tvrdnja se ne može ni dokazati niti
opovrgnuti. Valja znati da književna dela u to vreme nisu smatrana delima mašte pisaca,
već su prihvatana kao istinita, a velika važnost je poklanjana drevnim izvorima, izmišljenim
ili stvarnim, koji su smatrani dokazima istinitosti ma koliko da je provera bila nemoguća.
Kretjen de Troa, kao uostalom i mnogi posle njega, nije se ustezao da izmisli izvore, u
nedostatku pravih ili u slučaju da one prave ne sme da pomene.

Junak Kretjenove priče je Persival od Velsa, a pomenut je Zamak Grala i njegov čuvar, kao i mnogi drugi elementi gralskih pripovedaka kao što je pitanje na koje se mora odgovoriti da bi ranjeni kralj ozdravio i plodnost se vratila u njegovu zemlju. Lik Persivala je skoro potpuno zasnovan na drevnoj velškoj sagi o junaku po imenu Prideri, a u pričama o njemu se često pominje magični kotao kojem se pripisuju brojne osobine koje se smatraju osobinama Svetog Grala. Sve što znamo o Prideriju je sačuvano u zbirci Mabinogion, načinjenoj na osnovu drevnog usmenog predanja u Velsu, ali ta nam zbirka prenosi i fantastični svet keltskih mitova, a u njoj je sačuvano i nekoliko starih priča o Arturu.

Tako je Gral postao jedina hrišćanska relikvija koju ne čuva Crkva već nezavisan niz čuvara koji svoje pravo i autoritet zasnivaju na Josifovom pravu, dobijenom od samog Isusa. To je verovatno i jedan od osnovnih razloga što se, uz priličnu dozu uverljivosti, pretpostavlja da gralske legende skrivaju svedočanstvo o organizovanom jeretičkom pokretu u okviru zapadnog hrišćanskog sveta.

 

[Poli46]

Templari su bili pod uticajem, ili su sami uticali na poznati monaški red Cistercita, osnovan 1098. godine. Cisterciti su bili značajan i poštovan monaški red u Francuskoj jedanaestog veka, a njegov najznamenitiji član je bio sveti Bernard, opat iz Klervoa, poznat i kao veliki poštovalac Templara. Cistercitska učenja su nesumnjivo uticala na nepoznatog autora romanse Queste del Saint Graal, možda najznačajnije romanse gralskog ciklusa. To zapravo i nije romansa već više religijska polemika u kojoj upoznajemo najčestitijeg viteza, Galahada. Čestitog Galahada krase tri vrline, čednost, poniznost i trpeljivost, osobine koje obično nisu pominjane uz imena vitezova Okruglog Stola. Galahad bezumno čezne za Gralom i pronalazi ga, da bi mu potom Gral bio poveren na čuvanje.
On ga odnosi u grad Sarras, centar paganizma koji je Josif iz Arimateje preobratio u hrišćanstvo.
Tu će Galahad vladati godinu dana, a potom umreti. Odmah nakon smrti Galahada se zbilo čudo
- sa neba se spustila ruka koja je uzela Gral i koplje da ih više niko ne ugleda.

 

[DarkMoon]

Isus Hristos se često pominje kao izdanak kraljevske loze Davidove tako da se čudnovati
naziv možda odnosi na njegovu porodicu ili potomke. Ako je to tačno, jasno je zbog čega
Crkva nije prihvatila, ali se nije ni suprotstavljala širenju legendi o Gralu.
Pogledajte prilog 1104425
Holy grail-Round table-15th cent.

Sveti Gral je prilično nejasan i zbunjujući koncept, tajanstven i neuobičajen, a očigledno je da ga nisu shvatili ni autori arturijanskih romansi, jer ni jedan od njih nije jasno rekao šta je to Sveti Gral. Doduše, možda je neko od njih tačno znao o čemu pripoveda, ali to svoje znanje nije podelio sa ni
sa kim. Gral je ponegde opisivan kao kamen, ponekad kao skrovište relikvija, a najčešće kao pehar iz kojeg je pio Isus Hristos na Tajnoj večeri i u koji je kasnije skupljena njegova krv dok je visio raspet na krstu.

U rukama sam drzao fllasicu sa vinom iz Kane Galilejske,kako su ovi dosli do toga ,ne znam ….pa razna sveta ulja ,relikvije

 

[White Guar]

Po jednom predanju, Lucifer je nakon pada izgubio krunu sa smaragdom na čelu, a anđeli su od tog kamena načinili gral i predali ga Adamu na čuvanje, koji ga isto gubi nakon sopstvenog pada. Bog je dopustio Setu, Adamovom trećem sinu, da se privremeno vrati u Edenski vrt i preuzme gral kojem se od tada, bukvalno, gubi trag. Navodno, Kelti odnosno druidi - drvovidi - su, barem delimično, znali o gralu. Zato danas postoji ta keltska gralska struja, koju neki pogrešno nazivaju paganskom ili predhrišćanskom;

 

[Poli46]

Da li je Gral pehar, čaša ili nešto sasvim drugo? Tragovi o njemu se mogu naći u svim religijama sveta, kao spoljašnji i vidljivi znak unutarnje i duhovne milosti. Titurel je rekao svojim vitezovima da nijedan jezik nikada ne sme reći o pravom obliku Grala, što nedvosmisleno pokazuje da je neka misterija bila sakrivena u pozadini spoljašnjih simbola Grala. Tako kaže legenda o Svetom Gralu.