Potraga za Kleopatrinom grobnicom

[Nina]

Mnogi arheolozi veruju da je Kleopatra, poslednji faraon i vladarka iz Ptolemejske dinastije, sahranjena u blizini kraljevske palate u Aleksandriji, gde je rođena i vladala.Arheološkinja Ketlin Martinez rekonstruisala je Kleopatrinin život kao scenu zločina koju treba dešifrovati. Njena potraga ju je dovela do Taposiris Magne, zanemarenog hrama oko 50 kilometara zapadno od Aleksandrije, u primorskom gradu Borg el Arabu

Martinezova, koja se posvetila arheologiji, dve decenije za Nacionalnu Geografiju traga za grobnicom kraljice Kleopatre na skrivenim, podzemnim lokalitetima koje su drugi odbacili.Otkriće, koje je objavilo egipatsko ministarstvo turizma i antikviteta, ukazuje da Taposiris Magna nije bilo samo važno religijsko središte, već i pomorski trgovački centar, daleko značajniji nego što se ranije mislilo.

„To čini hram zaista važnim“, kaže Martinezova, dodajući da je „imao sve uslove da bude izabran za mesto gde bi Kleopatra mogla biti sahranjena sa Markom Antonijem“, rimskim političarem koga je volela i uz koga se borila.

Još 2022. godine, njen tim egipatskih i dominikanskih arheologa objavili su otkriće niza artefakata i struktura u ruševinama Taposiris Magne iz vremena Kleopatrinog vladanja – kao i tunela dugog 1.300 metara, usmerenog direktno ka moru.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Kleopatra

Rođena 69. godine pre nove ere, kraljica Kleopatra VII stupila je na presto sa 18 godina. Bila je poslednja vladarka ptolemejskog perioda – najdugovečnije dinastije u istoriji starog Egipta, koja je ustoličena 305. godine p.n.e. nakon što je Aleksandar Veliki osvojio Egipat.

Rimljani su klevetali Kleopatru, posebno zbog njene veze sa Julijem Cezarom. Predstavljali su je kao „opasnu, egzotičnu zavodnicu koja je ugledne rimske državnike odvlačila od njihovih dužnosti prema Republici“-

Bila je filozof, lekar, hemičarka i faraonka..

Posle atentata na Cezara, kraljica je imala 11-godišnju, strastvenu i politički povezanu romansu sa jednim od njegovih generala i mogućih naslednika – Markom Antonijem.

Plutarh je opisao Kleopatrinin susret sa Antonijem dok je plovila rekom Kidnus „u barci sa pozlaćenom krmom i razvijenim purpurnim jedrima, dok su srebrna vesla udarala ritam u skladu sa muzikom flauta, svirala i harfi“ – Kleopatra ga je dočekala pod zlatnim baldahinom, obučena kao boginja Venera.

Njen politički i lični odnos sa Antonijem završio se takođe na moru. Godine 31. p.n.e. njihove pomorske snage sukobile su se sa rimskim vladarom Oktavijanom, Antonijevim rivalom, u bici kod Akcijuma na zapadnoj obali Grčke, gde je Kleopatra komandovala sopstvenom flotom.

Posle poraza, Antonije je pobegao u Egipat i, kako se navodi, sam sebi zadao smrtni ubod mačem u Aleksandriji, kasnije preminuvši u Kleopatrinoj grobnici, u njenim rukama. Suočena sa pretnjom zarobljavanja od strane Rimljana, Kleopatra je okončala svoj život u 39. godini – neki veruju otrovom zmije, ali to nikada nije dokazano.

Plutarh je zapisao da su Antonije i Kleopatra bili sahranjeni zajedno u njenoj grobnici u Aleksandriji, ali tamo nikada nije pronađen nikakav dokaz. Grad je 365. godine nove ere pogodio snažan zemljotres i cunami, a danas je veliki deo istorijske kraljevske četvrti potopljen šest metara ispod nivoa mora.

U potrazi za grobnicom, Martinezova je uzela u obzir i Kleopatrin otpor Oktavijanu. Misli da je, umesto da se preda Rimu, kraljica osmislila plan da nestane, sakrivši svoje telo zajedno sa Antonijevim na mestu na koje Rimljani nikada ne bi pomislili da pogledaju.

 

[Nina]

 

[Nina]

Morala je da izabere mesto gde bi mogla da se oseća bezbedno za svoj zagrobni život sa Markom Antonijem.
Razmatrani su svi hramovi do kojih je kraljica mogla stići iz Aleksandrije u roku od jednog dana.
Na kraju je potraga sužena na Taposiris Magnu i u oktobru 2005. Tim Martinezove je započeo iskopavanja.

Ekspedicija je dovela do niza izuzetnih otkrića. Posebno, tim je iskopao kamenu ploču na temelju hrama sa natpisom na grčkom i hijeroglifima, koji je ukazivao da je hram bio posvećen boginji Izidi – veza od velikog značaja, budući da su mnogi smatrali Kleopatru živim ovaploćenjem Izide.

Bilo je logično da bi kraljica želela da njeno konačno počivalište bude u hramu boginje sa kojom se toliko poistovećivala: „Nije želela da umre kao robinja ili zatvorenica.“

Martinez veruje da je Kleopatrinom telu donetom u Taposiris Magnu možda bio namenjen prolaz kroz tunel, pre nego što je skriveno i položeno daleko od domašaja Rimljana.

Tokom vekova, najmanje 23 zemljotresa pogodila su egipatsku obalu između 320. i 1303. godine, što je dovelo do toga da delovi Taposiris Magne potonu pod talase. Najnovije podvodno otkriće Martinez nadovezuje se na dve decenije dokaza, šireći potragu i ponovo potvrđujući značaj hrama u Kleopatrinom dobu

 

[Nina]