cuca muca
Aktivan član
- Poruka
- 1.265
9812, razne informacije, izvolite!
Dobar dan, mh... , možete li mi reći recept za limunadu?
Molim, recept za limunadu?!
Da,da za limunadu.
Ali, svi znaju kako se pravi limunada...
Svi? Ja ne znam...
Anika Dokić ne zna kako se pravi limunada?! Ali Feđina nova draga zna... i ne samo to, ona zna i da napravi odlične lazanje, i da zamota sarmu, i da napravi zaher tortu, i džem od jagoda...da vidimo, šta ono još zna, zna u pola noći da izdeklamuje imperfekat glagola essere, zna koje godine je napisan „Gorski vijenac“ i zna ko je napisao „Graditelja“ i „Barbaru“, zatim zna skoro sve svetske glavne gradove, zna ceo tim Mančester Junajteda, zna da piše i levom i desnom rukom, kuca bog-zna-koliko karaktera u minuti, zna da skine sve fleke, od crnog vina, preko flomastera, do soka od višanja, zna da ušije dugme i porubi pantalone, zna da ljubi meko i sočno, može da stavi nogu iza glave, da se nežno pripija uz Feđu, da ga pušta duboko unutar sebe i udobno ga smešta u toplo okrilje svoje utrobe, zna da ga zagrli nogama jače od želje, da ga gleda netremice dugo, svakim trenom ga sve više udaljavajući od Vas...
Trgla se iz sna, umorna, prestrašena, znojava i besna. Bilo joj je potrebno par trenutaka potpunog, paralisanog mirovanja, da shvati kako je to samo san. U momentu buđenja, u momentu kada je trebalo da joj bude lakše, jer će kroz sekund ili dva shvatiti da je sigurna, na ne baš toliko surovoj javi, želela je da ga udavi golim rukama. Nikada je nisu plašile njegove prolazne, „klub, kafana, poslovni put“ romanse, sa polu-ofucanim, izblajhanim udavačama, predugih noktiju, koje prečesto upotrebljavaju svoje telo i milozvučne nadimke poput „maco“, „pile“ i sličnih, kako bi se ogreble za divlji seks, u nadi da će onda dobiti i neki gram fino oblikovanog zlata, ili preskupu šminku, kao poklon sa službenog puta. Bojala se ovih, emancipovanih, ili bar finih, dragih, pametnih, a ipak zgodnih, seksepilnih boginja domaćinstva, obrazovanih, ali vernih nekoj tradiciji. Onih sa kojima bi imao šta da razgovara, sa kojima bi nakon seksa ležao dugo, opušten, nag i srećan, onih na koje je mislio svake sekunde svog dana, onih kojima bi krišom nosio i suvenir sa svadbenog putovanja.
Negde u njoj tinjala je sumnja. Nije imala čvrstih dokaza za koje bi se uhvatila grčevito i svalila na njega tone drvlja i kamenja. Nije imala razloga da ga osudi kako im cepa porodicu, raspršuje snove i kida sve preostalo zajedničko. Ipak, osećala je da se sili kako bi je poljubio pred spavanje, da je ne zove preko dana, čak ni reda radi, da vidi kako je, šta radi, kakav joj je dan i plan. Ovaj put je bio stariji, pametniji, bolje se krio, više se čuvao. Pomislila je kako mu je možda i više stalo ovaj put. Nije mogla da dela, jer nije imala razloga, ali je odlučila, ako je intuicija ne vara, a on vara, uništiće ga. Ovaj put će ga uništiti. Ne, neće ga ostaviti, tako bi mu možda bilo jednostavnije, možda se tome i nada potajno, priželjkuje. Neće mu priuštiti tu sreću, neće mu dozvoliti da je izgradi na njenoj mizeriji. Zamišljala je tu ženu u njegovim rukama, zamišljala je kako je zaljubljeno gleda, kako nervozno bira nove laži koje će joj servirati i postajala je crvena od besa. Da je tu, sigurno bi primetio, pitao bi je šta joj je, i na bi eksplodirala, možda bi i uspela da ga natera da sve prizna. Jedino kada je zaista mario za nju , njena raspoloženja i osećaje, bilo je kada je detektivski pratio svaki njen mig, korak i uzdah u želji da sazna koliko mu je na tragu, koliko je blizu da ga otkrije. Bila je plačljiva, nije imala snage da ustane iz kreveta, bolelo je spolja i iznutra. Najbolje bi, možda bilo, kada bi mogla da se pokrene, da pronađe nekog visokog, plavokosog lepotana, da ga opsluži tako da je nikad ne zaboravi, i da ćuti i trpi. Da sačeka da Feđa upadne u svoje zapetljane laži a onda mu ispljune jedno samouvereno, drsko i podlo „I ja sam tebe“ u njegovo zgodno, par dana neobrijano lice. Pomisao na Kena, na plavu meku kosu nekog mirisnog muškarca, na njegove duge udove, snažne i napete, na Feđin negativ, dade joj neku malu snagu. Ispetlja ruke iz duge kose, uvuče ih prvo pod topli jorgan, a zatim jednu stavi na toplu, meku i slobodnu dojku, nežno vrhom prstiju kružeći po areoli, a drugu zavuče u gaćice, i polusavijenih, zgrčenih prstiju, poče da pravi ritmične kružiće. Kako su joj se u glavi smenjivali njen i Barbikin dragi, menjao se i ritam njenih pokreta, Ken bi donosio nežne, senzalne krugove, a Feđa besne, ali tako dobre, prijatne i orgazmične, gore-dole lutajuće manevre, koji bi na vrhuncu svoje magije, sleteli sa brega na vlažno podnožje, tek samo da virnu, tamo gde njega već dugo nema.
Sad je bila još više iscrpljena, kratko zadovoljstvo uvelo ju je podmuklo još više, još dublje u gorčinom filovano jutro, sivkasto i prazno. Osvrnu se na Feđinu stranu kreveta i ugleda ga kako okrenut njoj leđima, pokrivajući lice svoje partnerke, energičnim pokretima ruke, na kojoj se napinjala i najsitnija vena, zadovoljava njenu dolinu uzdaha, dok ona, izvijajući se tako da joj Anika vidi samo čvrste, nabubrele grudi, bele i učvršćenih bradavica, cvili od uzbuđenja i želje da je zajaše, pohotno i polugrubo. Anika opet oseti vrelinu medju svojim bedrima, i u tom času Feđa se podignu, poturi desnu šaku pod zadnjicu svoje partnerke, snažno zaroni u nju, a ona ugleda njeno lice, osmehivala joj se ironično i pućila usta naizmenično, a onda se okrete njenom, da njenom Feđi i zari mu svoj ružičasti jezik u usta.
Znojila se, drhtala, bila je bleda i bez volje. Suze su joj tekle niz lice bez glasa. Pokrila se preko glave i šaputala samoj sebi „Dobro si Anika, ne ludiš, dobro si. Sigurno i dalje sanjaš.“
Ustala je nakon par minuta, mada joj se činilo da su protekli sati. Teturala se umorna prema kupatilu. Pogledala se u ogledalo nad lavaboom. Lice joj se sijalo od znoja, oči caklile, a jezik joj je bio beo. Kako bi rukama, hladnim od vode kojom se umila, dodirnula bilo koji deo tela, stresala se od jeze. Imala je visoku temperaturu i ćerku koja je čekala da je povede u školu. Imala je, tamo negde, kilometrima daleko, Feđu, i imala je, nikad nikog bližeg, njegovu saučesnicu u onesvešćujućem zadovoljstvu, tu u mislima, na samom pragu nejne duše, njene ljubavi prema ocu svog deteta. Čučala je tu i premotavala scene njihove ko-produkcije. Bilo joj je i muka.
Dobar dan, mh... , možete li mi reći recept za limunadu?
Molim, recept za limunadu?!
Da,da za limunadu.
Ali, svi znaju kako se pravi limunada...
Svi? Ja ne znam...
Anika Dokić ne zna kako se pravi limunada?! Ali Feđina nova draga zna... i ne samo to, ona zna i da napravi odlične lazanje, i da zamota sarmu, i da napravi zaher tortu, i džem od jagoda...da vidimo, šta ono još zna, zna u pola noći da izdeklamuje imperfekat glagola essere, zna koje godine je napisan „Gorski vijenac“ i zna ko je napisao „Graditelja“ i „Barbaru“, zatim zna skoro sve svetske glavne gradove, zna ceo tim Mančester Junajteda, zna da piše i levom i desnom rukom, kuca bog-zna-koliko karaktera u minuti, zna da skine sve fleke, od crnog vina, preko flomastera, do soka od višanja, zna da ušije dugme i porubi pantalone, zna da ljubi meko i sočno, može da stavi nogu iza glave, da se nežno pripija uz Feđu, da ga pušta duboko unutar sebe i udobno ga smešta u toplo okrilje svoje utrobe, zna da ga zagrli nogama jače od želje, da ga gleda netremice dugo, svakim trenom ga sve više udaljavajući od Vas...
Trgla se iz sna, umorna, prestrašena, znojava i besna. Bilo joj je potrebno par trenutaka potpunog, paralisanog mirovanja, da shvati kako je to samo san. U momentu buđenja, u momentu kada je trebalo da joj bude lakše, jer će kroz sekund ili dva shvatiti da je sigurna, na ne baš toliko surovoj javi, želela je da ga udavi golim rukama. Nikada je nisu plašile njegove prolazne, „klub, kafana, poslovni put“ romanse, sa polu-ofucanim, izblajhanim udavačama, predugih noktiju, koje prečesto upotrebljavaju svoje telo i milozvučne nadimke poput „maco“, „pile“ i sličnih, kako bi se ogreble za divlji seks, u nadi da će onda dobiti i neki gram fino oblikovanog zlata, ili preskupu šminku, kao poklon sa službenog puta. Bojala se ovih, emancipovanih, ili bar finih, dragih, pametnih, a ipak zgodnih, seksepilnih boginja domaćinstva, obrazovanih, ali vernih nekoj tradiciji. Onih sa kojima bi imao šta da razgovara, sa kojima bi nakon seksa ležao dugo, opušten, nag i srećan, onih na koje je mislio svake sekunde svog dana, onih kojima bi krišom nosio i suvenir sa svadbenog putovanja.
Negde u njoj tinjala je sumnja. Nije imala čvrstih dokaza za koje bi se uhvatila grčevito i svalila na njega tone drvlja i kamenja. Nije imala razloga da ga osudi kako im cepa porodicu, raspršuje snove i kida sve preostalo zajedničko. Ipak, osećala je da se sili kako bi je poljubio pred spavanje, da je ne zove preko dana, čak ni reda radi, da vidi kako je, šta radi, kakav joj je dan i plan. Ovaj put je bio stariji, pametniji, bolje se krio, više se čuvao. Pomislila je kako mu je možda i više stalo ovaj put. Nije mogla da dela, jer nije imala razloga, ali je odlučila, ako je intuicija ne vara, a on vara, uništiće ga. Ovaj put će ga uništiti. Ne, neće ga ostaviti, tako bi mu možda bilo jednostavnije, možda se tome i nada potajno, priželjkuje. Neće mu priuštiti tu sreću, neće mu dozvoliti da je izgradi na njenoj mizeriji. Zamišljala je tu ženu u njegovim rukama, zamišljala je kako je zaljubljeno gleda, kako nervozno bira nove laži koje će joj servirati i postajala je crvena od besa. Da je tu, sigurno bi primetio, pitao bi je šta joj je, i na bi eksplodirala, možda bi i uspela da ga natera da sve prizna. Jedino kada je zaista mario za nju , njena raspoloženja i osećaje, bilo je kada je detektivski pratio svaki njen mig, korak i uzdah u želji da sazna koliko mu je na tragu, koliko je blizu da ga otkrije. Bila je plačljiva, nije imala snage da ustane iz kreveta, bolelo je spolja i iznutra. Najbolje bi, možda bilo, kada bi mogla da se pokrene, da pronađe nekog visokog, plavokosog lepotana, da ga opsluži tako da je nikad ne zaboravi, i da ćuti i trpi. Da sačeka da Feđa upadne u svoje zapetljane laži a onda mu ispljune jedno samouvereno, drsko i podlo „I ja sam tebe“ u njegovo zgodno, par dana neobrijano lice. Pomisao na Kena, na plavu meku kosu nekog mirisnog muškarca, na njegove duge udove, snažne i napete, na Feđin negativ, dade joj neku malu snagu. Ispetlja ruke iz duge kose, uvuče ih prvo pod topli jorgan, a zatim jednu stavi na toplu, meku i slobodnu dojku, nežno vrhom prstiju kružeći po areoli, a drugu zavuče u gaćice, i polusavijenih, zgrčenih prstiju, poče da pravi ritmične kružiće. Kako su joj se u glavi smenjivali njen i Barbikin dragi, menjao se i ritam njenih pokreta, Ken bi donosio nežne, senzalne krugove, a Feđa besne, ali tako dobre, prijatne i orgazmične, gore-dole lutajuće manevre, koji bi na vrhuncu svoje magije, sleteli sa brega na vlažno podnožje, tek samo da virnu, tamo gde njega već dugo nema.
Sad je bila još više iscrpljena, kratko zadovoljstvo uvelo ju je podmuklo još više, još dublje u gorčinom filovano jutro, sivkasto i prazno. Osvrnu se na Feđinu stranu kreveta i ugleda ga kako okrenut njoj leđima, pokrivajući lice svoje partnerke, energičnim pokretima ruke, na kojoj se napinjala i najsitnija vena, zadovoljava njenu dolinu uzdaha, dok ona, izvijajući se tako da joj Anika vidi samo čvrste, nabubrele grudi, bele i učvršćenih bradavica, cvili od uzbuđenja i želje da je zajaše, pohotno i polugrubo. Anika opet oseti vrelinu medju svojim bedrima, i u tom času Feđa se podignu, poturi desnu šaku pod zadnjicu svoje partnerke, snažno zaroni u nju, a ona ugleda njeno lice, osmehivala joj se ironično i pućila usta naizmenično, a onda se okrete njenom, da njenom Feđi i zari mu svoj ružičasti jezik u usta.
Znojila se, drhtala, bila je bleda i bez volje. Suze su joj tekle niz lice bez glasa. Pokrila se preko glave i šaputala samoj sebi „Dobro si Anika, ne ludiš, dobro si. Sigurno i dalje sanjaš.“
Ustala je nakon par minuta, mada joj se činilo da su protekli sati. Teturala se umorna prema kupatilu. Pogledala se u ogledalo nad lavaboom. Lice joj se sijalo od znoja, oči caklile, a jezik joj je bio beo. Kako bi rukama, hladnim od vode kojom se umila, dodirnula bilo koji deo tela, stresala se od jeze. Imala je visoku temperaturu i ćerku koja je čekala da je povede u školu. Imala je, tamo negde, kilometrima daleko, Feđu, i imala je, nikad nikog bližeg, njegovu saučesnicu u onesvešćujućem zadovoljstvu, tu u mislima, na samom pragu nejne duše, njene ljubavi prema ocu svog deteta. Čučala je tu i premotavala scene njihove ko-produkcije. Bilo joj je i muka.
