POTONULO

Kroz okno moga bola gledam te
trazim u grcu lica znak kajanja.
Ja ne znam vise ni da l' volim te
umorna sam od laznog davanja.

Kroz bistru kap suze stradanja
posmatram oko tvoje sklopljeno.
Dosta je bilo placa i padanja,
da li voljeno ostaje voljeno?

Kroz gustu koprenu moga straha
posmatram senke na tvome celu.
Cutim,ne disem,ne,nemam daha,
znam,nikada me nisi video veselu.

Kroz vene protice poslednje zbogom
osecam se nevoljena,sudbine robom.

Slovenska

 
Jos jedan u nizu tvoj sonet o izgubljenoj ljubavi.
Nemoguce je pomiriti se sa neumoljivom cinjenicom da se moramo odreci necega sto predstavlja sav smisao naseg zivljenja..
Nikada to i ne prihvatimo u dubini duse..dokaz su i ovi emotivno teski,mada divni stihovi..
Tvoj prepoznatljiv,besprekorno izatkan stil,Slovenska..
 
lejla.al.dbuni;bt73921:
Jos jedan u nizu tvoj sonet o izgubljenoj ljubavi.
Nemoguce je pomiriti se sa neumoljivom cinjenicom da se moramo odreci necega sto predstavlja sav smisao naseg zivljenja..
Nikada to i ne prihvatimo u dubini duse..dokaz su i ovi emotivno teski,mada divni stihovi..
Tvoj prepoznatljiv,besprekorno izatkan stil,Slovenska..

Svaka moja rec je takva Lejla.Hvala na divnim recima :heart:
 

Back
Top