Potonule su mi sve lađe

Molim za oproštaj. Neznam gramatiku, ali učim...i trudim se! Hvala.
Potonule su mi sve lađe, srušene sve kule. Kompas sam izgubila, u mračne vode zaplovila.
Spasila sam lenger nade. U čamcu sam malom, krhom.Samo galebovi saputnici nadleću, tišinu i šum valova kricima prepliću. Suze moru predajem, da ih čuva, da pamti okršaje životne, ljute.
Hvatam vesla, s žudnjom i žurbom za napred za novo, bolje sutra . Ostavljam beznađe.
Gledam vesla, lagano klize , svaki zaveslaj me obali bliži, obali spasa, novg početka. Ostavljam na dnu mora jedan životni deo prepun, bogat, smeo. Mislima ga preslažem prebrajam i u srcu evidentiram.
Krah, udar pokleknuo meje... Život po nekad šibne nenadano resko, bol se pamti večno, rana krvari ali ljubavlju isceli...

 

[SibirskiTigar]

"Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce."

 

[LJILJA MMM]

Pely, mila..........divno je napisano
A sad glavu gore.........jer biće bolje
A i gramatiku ćeš savladati

 

[1971]

Bol prodje...kao i sreca......nista nije vecno.....pa ni mi.....
Glavu gore,more da postoji nesto sto ce te privuci obali.....

 

[1971]

MORA da postoji nesto.....
P.S. GRESKA

 

[djurdja5]

Svi te uragane preživesmo!

 

[gagili48]

PELY, sama si rekla, rana krvari ali se ljubavlju isceli...DIVNO...