Потискивање?

[fanstebre]

Дугогодишње потискивање нечега.......да ли је могуће и да ли сви имамо различиту способност колико нешто дуго можемо да потискујемо ?
Мислио сам да је остало иза мене али онда се десе неке ствари и одједном је све изашло на површину, исти осећаји за које сам веровао да су прошлост сам су одједном изашли на површину.....буквално сам добио такав комплекс да нисам веровао да ћу икад бити искомплексирана особа јер одувек сам сматрао да нисам такав, барем не у оволикој мери.

 

[Zelena milja]

Дугогодишње потискивање нечега.......да ли је могуће и да ли сви имамо различиту способност колико нешто дуго можемо да потискујемо ?

Naravno.

 

[Banovic Strahinja]

Tesko je odgovoriti na jako generalno pitanje, samo “potiskivanje” je u neku ruku normalno, no problem je ako problem na neki nacin nije razresen, th nije problem u potiskivanju vec u “programu” i obrambenom mehsnizmu- postoji izraz: “Ko se jednom opece i na ladno duva”.
Mislim da je ovo dibra analogija, tj kad je neko bio mali i imao je negativno iskustvo s npr nekom zenom i onda moze ostai u “programu@ da su sve zene opasne, i onda ce ta osoba imati problema u idnosu sa zenama zbog loseg programa, da se tako izrazim.
Najveci problem je kad se neki incident desi u ranom detinjstvu jer tad jos nemamo razvijenu licnost i kognitivne sposobnosti.

Dok zrela osoba kad naidje na neku bezobraznu osobu dodje do zakljucka da se radi o idiotu, dete ce verovatno zakljuciti da nesto nije s jnjim u redu (ovo se moze desiti i osobana s niskim nivoom samopouzdanha i samopostovanja).

 

[Džudi S]

Najveci problem je kad se neki incident desi u ranom detinjstvu jer tad jos nemamo razvijenu licnost i kognitivne sposobnosti.

Dok zrela osoba kad naidje na neku bezobraznu osobu dodje do zakljucka da se radi o idiotu, dete ce verovatno zakljuciti da nesto nije s jnjim u redu (ovo se moze desiti i osobana s niskim nivoom samopouzdanha i samopostovanja).

Slažem se. Deca sa traumama koje nose iz detinjstva mogu da potiskuju svoja osećanja i kad odrastu.

Дугогодишње потискивање нечега.......да ли је могуће и да ли сви имамо различиту способност колико нешто дуго можемо да потискујемо ?

Moguće je. Najbolje je da razgovaraš o tome sa psihologom, ima ih u svim Domovima zdravlja. Ako imaš samo taj problem možda nećeš morati kod psihijatra, ali o tome odlučuje stručno lice-psiholog.

 

[Banovic Strahinja]

Slažem se. Deca sa traumama koje nose iz detinjstva mogu da potiskuju svoja osećanja i kad odrastu.

Najveci problem je kod male dece, dogadjaj se zaboravi i oni ga se kasnije ne secaju, ali ostane refleks ili da se izrazim “program” i to kasnije oni cesto vide kao dio sebe tj dio svoje licnosti npr ne vole druzenje ili ih nesto drugo ne zanima ili nesto izbegavaju itd (a to je u stvari refleks izbegavanja percipirane opasnosti). I posto je to tolika navika onda je tesko izaci na kraj s time.

 

[Zelena milja]

Deca sa traumama koje nose iz detinjstva mogu da potiskuju svoja osećanja i kad odrastu.

Ovo je tačno.
Mada i odrasli ljudi probleme ( nerešive ili one za koje smatraju da to jesu ), često potiskuju. Delom svesno, da bi olakšali sebi, delom nesvesno, kao odbrambeni mehanizam.

 

[Џорџи]

Ne moze da se potisne ,moze da se pomiri s tim i nauci lekcija da se ne ponovi

 

[pupčana vrpca]

Uvek treba sve potiskivati jer u tome je ključ sreće

 

[Лички гусар]

Tesko je odgovoriti na jako generalno pitanje, samo “potiskivanje” je u neku ruku normalno, no problem je ako problem na neki nacin nije razresen, th nije problem u potiskivanju vec u “programu” i obrambenom mehsnizmu- postoji izraz: “Ko se jednom opece i na ladno duva”.
Mislim da je ovo dibra analogija, tj kad je neko bio mali i imao je negativno iskustvo s npr nekom zenom i onda moze ostai u “programu@ da su sve zene opasne, i onda ce ta osoba imati problema u idnosu sa zenama zbog loseg programa, da se tako izrazim.
Najveci problem je kad se neki incident desi u ranom detinjstvu jer tad jos nemamo razvijenu licnost i kognitivne sposobnosti.

Dok zrela osoba kad naidje na neku bezobraznu osobu dodje do zakljucka da se radi o idiotu, dete ce verovatno zakljuciti da nesto nije s jnjim u redu (ovo se moze desiti i osobana s niskim nivoom samopouzdanha i samopostovanja).

Има истине. А онда је проблем што и други одрасли идијоти одобравају понашање идијота па дјеца мисле да је то нормално.
Уствари нормално би било шаком у зубе.

Потискивање можда није права ријеч. Све што је у прошлости - није! То је дио нас и никад не можеш избрисати "себе" у том неком смислу ма какве трикове пробао. Неке ствари које сам ја урадио на шта нијесам поносан, заувијек су урезани у моју душу. Дакле, једино што може да се уради је - бити бољи данас него јуче.

 

[Лички гусар]

Najveci problem je kod male dece, dogadjaj se zaboravi i oni ga se kasnije ne secaju, ali ostane refleks ili da se izrazim “program” i to kasnije oni cesto vide kao dio sebe tj dio svoje licnosti npr ne vole druzenje ili ih nesto drugo ne zanima ili nesto izbegavaju itd (a to je u stvari refleks izbegavanja percipirane opasnosti). I posto je to tolika navika onda je tesko izaci na kraj s time.

Мислим да није то само резервисано за дјецу. И кад су у питању одрасли људи ако је догађај екстреман оставиће сигурно дебеле ожиљке.

 

[Banovic Strahinja]

Мислим да није то само резервисано за дјецу. И кад су у питању одрасли људи ако је догађај екстреман оставиће сигурно дебеле

Moze, ali vecinu stvari koje se dese odraslima se lakse resavaju, PTSD se moze resiti,

Meni se cini da ste vi ovde vezani uz Freud-a i njegovu psihoanalizu, koja je pionirski rad i pocetak no odavno je prevazidjena.

 

[Zelena milja]

Мислим да није то само резервисано за дјецу. И кад су у питању одрасли људи ако је догађај екстреман оставиће сигурно дебеле ожиљке.

I ja tako mislim.
Odrasli, možda, to bolje podnose, često se ne primećuje, prisutni su i neki drugi osećaji.
Ali da se može prevazići, teško.

 

[Džudi S]

Moze, ali vecinu stvari koje se dese odraslima se lakse resavaju, PTSD se moze resiti,

Verovatno može, ali ukoliko se dugo potiskuje i ukoliko je strah jači od razuma..to je problem.

Zato bi bilo dobro da se na vreme ide kod psihologa, i kod psihijatra.

 

[Banovic Strahinja]

Verovatno može, ali ukoliko se dugo potiskuje i ukoliko je strah jači od razuma..to je problem.

Zato bi bilo dobro da se na vreme ide kod psihologa, i kod psihijatra.

Postoji vic: Koliko psihijatara je potrebno da se zameni sijalica?
Odgovor: Jedan, ako sijalica zeli da bude zamenjena.

Ako ocekujete od psihijatra da vas izleci, tesko da ce vas izleciti.
Te price da odrasli potiskuju je totalno preterana, naravno da zelimo da zaboravimo neprijatne dozivljaje i to je dobro, i to nije problem- problem je kad osoba ne zeli da resava problem, i kad, upotrebit’ cu izraz “ego” ne zeli da se suoci s problemom- a on to radi pomocu razih trikova- izbegavanjem, racionalizacijom, prebacivanjem krivice na drugoga sto je najcesci slucaj na ovom forumu ( svi ljudi su zli, muskarci su ovakvi, zene su onakve) itd.

Psihoanaliza, KBT, svi oni imaju uspeha, ako je osoba voljna da zapne rukave i pre svega da prihvati realnost, odgovornost i krene sa suocavanjem s problemom i pocne s radom i postepenim izlaganjem s strahom.

Malo dete koje ima strah od cudovista ispod kreveta ce jednog dana nauciti da gleda ispod kreveta i na taj nacin ce izleciti strah, jer ce svatiti da je njen “program” koji je terao na strah pogresan i bit’ ce stavljen ad acta.
I kao sto sam rekao- Kad padne s bicikla, odmah se vrati na bicikl, jer to je najbolji nacin da trauma bude izlecena, jer autopilot/ podsvest nece ostaviti upozorenje i strah od bicikla.
Jednostavnije od ovoga ne moze.

 

[Banovic Strahinja]

Ovo su neki od vojnika iz 1 svetskog rata koji su imali PTSD, gotovo svi su izleceni, i to s metodama iz tog vremena, izuzetno uspesan je bio doktor Arthur Hurst koji je koristio revolucionarne tretmane kao što su hipnoza, ubeđivanje (nesto slicno na foru KBT), masaža i dijetetski tretmani da izleči svoje pacijente.
Danas imamo i neke lekove koji mogu PTSD resiti jako brzo, no zahvaljujuci konzervativnim politicarima to je sve jos uvek "pilot program".
Naravno govorim o "alternativnim metodama".
Sto se Srbije tice, citali ste Lazu Lazarevica, "Sve ce to narod pozlatiti", tako je bilo nekad, a sad je i gore posto drzava umesto da pomaze jos kreira svakodnevni stres i pojacava paranoju, savrsena atmosfera za unistenje mentalnog zdravlja.

 

[pertowic]

imao sam 8 godina kada sam raskrstio sa kompleksima, i otad sam imun.

osoba koja me dobro poznaje tvrdi da to potiskujem.
ne osecam teret potiskivanja i totalno sam ok sa svim svojim psiho-fizickim nedostacima

potiskivanje ili ne, bezbrizno sam proveo veci deo zivota. ako bas bude "isplivalo" jednog dana neka je. dosta je i trajalo

 

[Лички гусар]

Moze, ali vecinu stvari koje se dese odraslima se lakse resavaju, PTSD se moze resiti,

Meni se cini da ste vi ovde vezani uz Freud-a i njegovu psihoanalizu, koja je pionirski rad i pocetak no odavno je prevazidjena.

Ријешити у коме смислу?
Знаш ли како је сједити на 15 метара од двојице пријатеља који издишу буквално искомадани? Да ли се то може ријешити?
Остане заувијек урезано у тебе.

Може се са таквим стварима живити. И то ако си један од оних који могу "ријешити" да живе са тиме а ако не могу (друге ствари поврх кад се натоваре на главу) онда је то то.

 

[Лички гусар]

imao sam 8 godina kada sam raskrstio sa kompleksima, i otad sam imun.

osoba koja me dobro poznaje tvrdi da to potiskujem.
ne osecam teret potiskivanja i totalno sam ok sa svim svojim psiho-fizickim nedostacima

potiskivanje ili ne, bezbrizno sam proveo veci deo zivota. ako bas bude "isplivalo" jednog dana neka je. dosta je i trajalo

Ово је јако битно.

 

[Лички гусар]

Ovo su neki od vojnika iz 1 svetskog rata koji su imali PTSD, gotovo svi su izleceni, i to s metodama iz tog vremena, izuzetno uspesan je bio doktor Arthur Hurst koji je koristio revolucionarne tretmane kao što su hipnoza, ubeđivanje (nesto slicno na foru KBT), masaža i dijetetski tretmani da izleči svoje pacijente.
Danas imamo i neke lekove koji mogu PTSD resiti jako brzo, no zahvaljujuci konzervativnim politicarima to je sve jos uvek "pilot program".
Naravno govorim o "alternativnim metodama".
Sto se Srbije tice, citali ste Lazu Lazarevica, "Sve ce to narod pozlatiti", tako je bilo nekad, a sad je i gore posto drzava umesto da pomaze jos kreira svakodnevni stres i pojacava paranoju, savrsena atmosfera za unistenje mentalnog zdravlja.

Ја имам ПТСД из рата и могу ти рећи да то тебе не само психички него трајно и физички промијени. Проблем настаје кад се на то натоваре други проблеми, па онда немаш никога око себе ко зна и ко ти може помоћи (многи гов.на настоје да одмогну - мојем пријатељу је жена рекла "да се убије" што је и послушао нажалост и на срећу преживио) итд. Једну ствар могу рећи која ми је помогла више него ишта а то су бабе и ђедови који су имали та луда искуства из другог свј. рата. Јако тешко је видити излаз сам самцат.