(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
originalna muzička pratnja uz koju nastaše ove duboke konstatirajuće misli, pa rekoh, da ih proknjižim uz kamaru ostalih papirčina
POSTUPAK IZUMIRANJA
Očekivanje
Treba očekivati jer očekujemo samo ono što je u nama, što osećamo, želimo i to umemo da prepoznamo. Nikako ne treba da sprečavamo očekivanja u sebi jer onaj koji ne oseća, koji ne želi...pa, on je mrtav. Očekivanje je okidač, dokaz da u nama postoji nešto do čega nam je stalo, nešto što želimo da sretnemo i prepoznamo kao i do tad, pa to prepoznavanje i očekujemo.
Ali, treba sebe da naučimo da se ne razočaravamo, a to je već dosta teško, mada dodje vremenom kada česta očekivanja pomru hahaha, pa samo naidje tren kad pogledate oko sebe i vidite silna mrtvosana neispunjena očekivanja, već samo da konstatujemo da smo umesto željenog dobili nešto drugo. To možemo samo ako nam nije previše stalo, ako nam suštinski nije stalo, pa olako kažemo“ma ok, nema veze, nije bitno, idem dalje”. E, ta lakoća izgovaranja ove rečenice govori o našoj suštinskoj nepotrebi. Očekivanje i konstatacija su kao površinski kopovi. Mnogo puta, pri nekoj mojoj konstataciji, kažu mi, “ma nemoj biti
tužna, nemoj da te to razočara” haahaha a ja nisam ni tužna ni razočarana, ni besna, već samo konstatujem stanje.
Nada
Sa nadom je drugačije.....ona je duboka, suštinska jer je vezana za jako duboka osećanja ili želje, prikačene za našu emotivnu ili neku drugu egzistenciju i njeno ubistvo donosi razočarenje jednako njenoj težini. Ono vas pomera s mesta, postavlja nove granice koje vidite tek kada se udaljite dovoljno daleko od razočarenja….tek kada prestane da boli. Nada je najveća k***a i nikada je ne treba gajiti, osim ako nikako drugačije ne možeš nego samo da je uhvatiš za ruku pa zajedno da idete dalje….onda je nada najbolji drug, dok te ne ostavi. Nada i razočarenje su dubinski kopovi.
I jedno i drugo je rudarski posao bez ikakvih garancija.
Znak da jedan deo vas umire je kada nada predje u očekivanje, a kada očekivanje predje u konstataciju, e, onda držite sami sebi opelo hahahah
Najbolji način po meni je očekivanje zameniti drugim očekivanjem, ali pitanje je koliko si tada u tom nečem živ obzirom na plitkoću potrebe za tim? Sve zavisi od ličnosti….tačnije od toga koliko je kome stalo jer neko može vrlo lepo u nečemu da postoji sa malo dok drugima tog istog treba puno.
Sa sigurnošću znam samo jedno, da kada ne očekujete ništa, kada sve prihvatate kako jeste (a za to ima mnogo raznih izgovora koje ljudi koriste ne bi li sebe oslobodili odgovornosti, a o tome neki drugi put), eee, onda ste sigurno izumreli
PS Dobro vam jutro radni narode....
pa da proknjižimo i ovaj dan...došao i on na red. 
..što je slatka ova ovčica 
