Postoji negde jedan grad...

.
Kiša je padala bez početka i kraja
stajali smo na raskršću,mokri do gole kože,
pitao si me u neverici:možemo li još?
hrabreći i sebe samu,rekoh:da,može!

Znaš li da negde ima jedan grad za nas
ja ga već vidim i srećna sam zbog njega,
grad koji će zameniti ove naše tužne
kad ostavimo u njima prošlost,nakon svega.

Oluja se nebom zlokobno ocrtavala
i svoj bes je iskaljivala bez razloga,
pitala sam te,u strepnji:jesmo li srećni,
ko nam to vuče konce,ima li Boga?

Postoji negde za nas jedan mali grad
gde mladost i želje zauvek postoje,
grad koji čeka našu nedosanjanu ljubav,
grad koji sanja zagrljaje tvoje i moje.

Kiše u njemu zaljubljeno peru cvetne ulice
i sunce se ogleda u oku prolaznika,
u mirisu drveća nad mirnim tokom reke
vetar mu nežnu dušu i srce andjela slika.

Jer,negde jedan grad živi za nas dvoje
u kome tuga u srcu zauvek mora nestati,
kad nas sačeka cvrkut ptica i dečiji smeh
tada ću ti reći istinu,tada ću je znati.



Ps.

"I uvek samo sebe imamo...
..i san pun želja,nedorečen..."

Mika Antić


..
 
Kliknite za proširenje...
...čini mi se Princesin da počinješ od krova...ne treba nama ništa osim nas samih i u nama onaj čuveni' Imperativ' da postojanje je u nama i čeka na ostvarenje u nama a ne u drugima i na nekim prostorno omedjenim kaljugama...kako će izgledati svaki Tokjo,Delhi, Rijad ili...Rio...sve su to kaljuge kad se raspadne u nama planina Kilimandzaro onako kao grudvica snijega pored svih tih njegovih lavina i Hemingveja,- Al dBuni,-Princesin ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top