Edmund
Poznat
- Poruka
- 8.583
Jeste, doduše to se stavlja u nizu da se oiviči putanja
Da čujemo tvoje dešifrovanje slike?
-
- Popularno:
- Carlo Vostri | slikar Belle Epokue
- Sedeo samo 30 minuta na WC šolji...
- 🧺Životni vijek jednog peškira
- Vučić će prvi put sresti Kim Džong Una
- Ako si rekla
- Da li treba menjati partizanska imena...
- Ако не прилазиш - пи*кица си или геј ?
- Profesori Filozofskog fakulteta...
- Зашто турску кафу зовете "домаћа"?
- Dačiću stigla koverta sa tri metka
Postavi omiljenu sliku i reci nešto o njoj
- Začetnik teme Edmund
- Datum pokretanja
Da čujemo tvoje dešifrovanje slike?
loptica doskocica
Ističe se
- Poruka
- 2.854
I meni odiše ironijom.
loptica doskocica
Ističe se
- Poruka
- 2.854
Već sam ga napisala
- Poruka
- 393.000
Jedna od mojih omiljena slika je Pogled na Toledo od El Greka
Na slici je El Greko naslikao grad Toledo, sa svim elementima pejzaza: nebo, brda, grad, klisura reke, drveće, livade, putevi, prikazani kroz nagomilavanje oblaka i nadolazak oluje a sve u kontrastima boja..
Našla sam u opisima istoricara umetnosti El Grekovih slika, gde kažu da da su u gradu prikazane najznacajnije gradjevine toga doba kao sto su palata Alkazar, katedrala Toledo , zvonik katedrale,most Alkantra, zamak San Servando, ali da je El Greko sve te zgrade naslikao prema svom vidjenju i rasoredu a ne onako kako je stvarno bilo..
Bez obzira na sve to ova slika mi je omiljena zbog dramatike koju ima.
Grad sav u zelenilu i svetlosti koju je El Greko potencirao i dramaticno tamno nebo koje nagoveštava oluju
- Poruka
- 393.000
Terasa kafane u noći,takodje jedna od mojih omiljenih slika kao i sam Van Gog
Van Gog se iz Pariza se preselio u Arl i tu je nastala ova slika na kojoj je prvi put pokazao noćno nebo.
U pismu svojoj sestri Vil, Vinsent opisuje sliku sa ushićenjem:Evo jedne noćne slike bez imalo crne boje, na njoj su samo lepa plava, ljubičasta i zelena boja,
a obližnji trg osvetljen je sumpor-žutom i limun-zelenom bojom.“ Pismo je završio rečima ,,ja zaista uživam da slikam noću, na licu mesta.“
- Poruka
- 393.000
Sledeca slika koju želim da vam pokažem je Lisice Franc Marka
Pre nego što je naslikao Lisice 1913. godine, Mark je bio inspirisan francuskim kubizmom. Lisice odražavaju Markovo razlaganje životinja u apstraktne forme, predstavljene u harmonizovanim bojama. Kristalna kompozicija podseća na vitraže u srednjovekovnim crkvama.
Na slici lisice su gotovo skrivene, a kada ih vidimo deluju da ih posmatramo, kroz krhotine razbijenog prozora.
Lisica je divan primer tipičnog Markovog stila.. Razbijanje realističnih, prirodnih formi u apstraktne, prizmatične forme u smelim bojama.
Pre nego što je naslikao Lisice 1913. godine, Mark je bio inspirisan francuskim kubizmom. Lisice odražavaju Markovo razlaganje životinja u apstraktne forme, predstavljene u harmonizovanim bojama. Kristalna kompozicija podseća na vitraže u srednjovekovnim crkvama.
Na slici lisice su gotovo skrivene, a kada ih vidimo deluju da ih posmatramo, kroz krhotine razbijenog prozora.
Lisica je divan primer tipičnog Markovog stila.. Razbijanje realističnih, prirodnih formi u apstraktne, prizmatične forme u smelim bojama.
- Poruka
- 393.000
Još jedna slika Franc Marka koji je apstraktni slikar.Pripadao grupi Plavi jahac koju je osnovao Kandinski, koji je jednim delom uticao na Franc Marka
U ranim radovima motiv su mu bile životinje kao Lisice gore kao simbol dughovne harmonije , čiste prirode i životne snage kako su pisali likovni kriticari
Plavu boju je smatrao simbolom muškog principa.Žutu, ženskog principa, a Crvenu,bojom materije.Iz tog njegovog perioda je ova slika Plavi konji
U centu slike su plavi konji, pozadina je u crvenim, zelenim i žutim tonovima.Izmedju konja i okoline ne postoji prostorno razdvajanje a pomocu dva bela stabla i malo zelenog lišća ispred i iza životinja, Mark je povezao konje i prirodu..
Sjajna slika kao i kompoziija slike i ovu bih sliku rado videla na nekom od mojih zidova
U ranim radovima motiv su mu bile životinje kao Lisice gore kao simbol dughovne harmonije , čiste prirode i životne snage kako su pisali likovni kriticari
Plavu boju je smatrao simbolom muškog principa.Žutu, ženskog principa, a Crvenu,bojom materije.Iz tog njegovog perioda je ova slika Plavi konji
U centu slike su plavi konji, pozadina je u crvenim, zelenim i žutim tonovima.Izmedju konja i okoline ne postoji prostorno razdvajanje a pomocu dva bela stabla i malo zelenog lišća ispred i iza životinja, Mark je povezao konje i prirodu..
Sjajna slika kao i kompoziija slike i ovu bih sliku rado videla na nekom od mojih zidova
- Poruka
- 393.000
Moris Kornelis Ešer –Otisak
Holandski umetnik i grafičar poznat po svojim slikama paradoksalnih i na prvi pogled nemogućih prizora
„Večernje nebo bez oblaka ogleda se u lokvi, koja se pojavila na šumskoj stazi posle nedavne kiše. Na glinovitom tlu utisnuti su tragovi dve automobilske gume, dva točka bicikla i cipele dvojice pešaka“,Ešer je skoro matematički opisao ovo svoje delo.
Zemlja, voda i vazduh u svom neobičnom obliku, odraz prostora na površini vode. Sa osećajem za prirodu stvari, Ešer je takođe istakao aktivno ljudsko prisustvo, možda i sopstveno prisustvo, prikazao otiske biciklističkih guma, automobilskih točkova i, konačno, jasno i duboko utisnute otiske cipela u suprotnom pravcu.
Nama koji gledamo sliku ostaje da se pitamo :Gde su to svi otišli ?
Holandski umetnik i grafičar poznat po svojim slikama paradoksalnih i na prvi pogled nemogućih prizora
„Večernje nebo bez oblaka ogleda se u lokvi, koja se pojavila na šumskoj stazi posle nedavne kiše. Na glinovitom tlu utisnuti su tragovi dve automobilske gume, dva točka bicikla i cipele dvojice pešaka“,Ešer je skoro matematički opisao ovo svoje delo.
Zemlja, voda i vazduh u svom neobičnom obliku, odraz prostora na površini vode. Sa osećajem za prirodu stvari, Ešer je takođe istakao aktivno ljudsko prisustvo, možda i sopstveno prisustvo, prikazao otiske biciklističkih guma, automobilskih točkova i, konačno, jasno i duboko utisnute otiske cipela u suprotnom pravcu.
Nama koji gledamo sliku ostaje da se pitamo :Gde su to svi otišli ?
Poslednja izmena:
- Poruka
- 393.000
Anatolij Varvarov Viktorovič –Karavan
Na trenutak može nam se učiniti da je slika Karavan fotografija. Nivo detalja i fotorealizam su neverovatni. Scena prikazuje peščane dine, sa papirnim čamcima razbacanim po pesku. To je mirna i spokojna slika, sa dozom nostalgije. Boje su tople i privlačne, čineći da se osećate kao da možete da uđete pravo u sliku.
Na trenutak može nam se učiniti da je slika Karavan fotografija. Nivo detalja i fotorealizam su neverovatni. Scena prikazuje peščane dine, sa papirnim čamcima razbacanim po pesku. To je mirna i spokojna slika, sa dozom nostalgije. Boje su tople i privlačne, čineći da se osećate kao da možete da uđete pravo u sliku.
- Poruka
- 393.000
Slika Postojanost pamćenja, jedno je od njegovih najpoznatijih dela Sačlvadora Dalija koje je prvi put prikazano u galeriji Julien Levy u New Yorku 1932. god.,
Na ovoj ovoj slici Dali prikazuje istopljene satove koji prikazuju vreme koje curi i njegovu neizvesnost. Tu su i mravi kao njegova frustracija koju je kao i sve svoje druge strahove i mrak izbacivao iz sebe kroz svoje slike.Inspiracija za nastanak ove slike je neobična. Pojavila se kada je Dali posmatrao i razmišljao o prirodnosti sira Camembert. Pozadina na kojoj je prikazan Port Lligat vec je bila naslikana, za ostalo je Daliju bilo potrebno samo nekoliko sati da dovrši sliku dok je cekao Galu da se vrati sa jednog od njenih putovanja 1931.
"Postoji samo jedna razlika između mene i ludaka. Ludak misli da je normalan, ja znam da sam lud."
Dali
Salvador Dali i Vinsent Van Gog..dva moja najomiljenija slikara
Na ovoj ovoj slici Dali prikazuje istopljene satove koji prikazuju vreme koje curi i njegovu neizvesnost. Tu su i mravi kao njegova frustracija koju je kao i sve svoje druge strahove i mrak izbacivao iz sebe kroz svoje slike.Inspiracija za nastanak ove slike je neobična. Pojavila se kada je Dali posmatrao i razmišljao o prirodnosti sira Camembert. Pozadina na kojoj je prikazan Port Lligat vec je bila naslikana, za ostalo je Daliju bilo potrebno samo nekoliko sati da dovrši sliku dok je cekao Galu da se vrati sa jednog od njenih putovanja 1931.
"Postoji samo jedna razlika između mene i ludaka. Ludak misli da je normalan, ja znam da sam lud."
Dali
Salvador Dali i Vinsent Van Gog..dva moja najomiljenija slikara
- Poruka
- 393.000
Još jedna zanimljiva slika još zanimljivijeg umetnika
Rene Magrit i “Carstvo svetlosti”
U večernjem pejzažu možemo videti vedro dnevno nebo nad jezerom i kuću uronjenu u tamu.
Sam slikar je za ovu svoju sliku rekao “Ne smemo se bojati dnevne svetlosti samo zato sto ona skoro uvek osvetljava bedan svet “
Kuca je dvospratna sa belim zidovima koja se nalazi na obali jezera. Njenii prozori zrače toplom svetlošću, ukazujuci na udobnosti i miru u kući. Topla svetlost usamljenog fenjera ispred ulaza je kao svetionika za umornog putnika koji bi vrlo voleo da ostane preko noći u ovoj kući na jezeru koja je okruzena drvecem i tihom noci.
To je donji deo slike a na gornjem vidimo izmedju sivih oblaka delove plavog neba. Ova kombinacija dana i noći privlači pažnju.
Magrite je verovao da dan i noc spojeni u njegovu sliku, predstavljaju magičnu snagu poezije, koja iznenađuje i fascinira ljude.
Rene Magrit i “Carstvo svetlosti”
U večernjem pejzažu možemo videti vedro dnevno nebo nad jezerom i kuću uronjenu u tamu.
Sam slikar je za ovu svoju sliku rekao “Ne smemo se bojati dnevne svetlosti samo zato sto ona skoro uvek osvetljava bedan svet “
Kuca je dvospratna sa belim zidovima koja se nalazi na obali jezera. Njenii prozori zrače toplom svetlošću, ukazujuci na udobnosti i miru u kući. Topla svetlost usamljenog fenjera ispred ulaza je kao svetionika za umornog putnika koji bi vrlo voleo da ostane preko noći u ovoj kući na jezeru koja je okruzena drvecem i tihom noci.
To je donji deo slike a na gornjem vidimo izmedju sivih oblaka delove plavog neba. Ova kombinacija dana i noći privlači pažnju.
Magrite je verovao da dan i noc spojeni u njegovu sliku, predstavljaju magičnu snagu poezije, koja iznenađuje i fascinira ljude.
Mnogo imam i omiljenih slikara, a kamoli slika,.. pa se malo i klonim ovakvih tema,.. ali ajt' neka,.. polako ćemo,..
da malo probamo i edukativne pravce.
Impresion ( Impresija - Rađanje sunca) Klod Mone
Na toj davnoj izložbi u Parizu bilo je dosta slikarskih velikana poput Renoara, Pisara ( Pissarro-a) Dega, Mone-a, Sislej-a,..da malo probamo i edukativne pravce.
Impresion ( Impresija - Rađanje sunca) Klod Mone
ali je ova slika Kloda Monea, imala najviše interesovanje i najviše je kritikovana, zbog smelih poteza četkom,.. Mrgudni kritičari su pisali da je to nedovršena i nejasna slika, nejasnih, nedovoljno opisanih detalja - ,..itd.
Monea to nešto nije doticalo, ali ta slika nije imala ni naziv. Ipak su je uvrstili u katalog izložbe i morao je smisliti neko ime.
Impresion - rekao je - tek onako da ih skine s dnevnog reda.
Kasnije je čitav jedan pravac u slikarstvu dobio ime po toj slici - Impresionizam .
Klod Mone je jedan od začetnika tog pravca.
Rađanjem sunca, rođen je i Imresionizam.
- Poruka
- 393.000
David Hockney - Veliko drvece blizu vode
Veliko drvece blizu vode prikazuje pejsaz u blizini Bridlingtona u Jorkširu. Slika od 50 platna raspoređenih jedna uz drugu. Ukupno veličina slike iznosi 4,6x12 metara. U vreme kada ga je Hockney slikao, to je bio najveći komad ikada završen, mada ne prvi koji je stvorio koristeći više platna.
" Uradio sam to jer sam shvatio da to mogu učiniti bez merdevina.. Pa, postoje umetnici koji su poginuli kada su silazili sa merdevina, zar ne? "
Prvi put je izlozena na celom zidu 2007 godine na Letnjoj izlozbi Kraljevske Akademije u Londonu, da bi je 2008 godine poklonio galeriji Tate u Britaniji .
Veliko drvece blizu vode prikazuje pejsaz u blizini Bridlingtona u Jorkširu. Slika od 50 platna raspoređenih jedna uz drugu. Ukupno veličina slike iznosi 4,6x12 metara. U vreme kada ga je Hockney slikao, to je bio najveći komad ikada završen, mada ne prvi koji je stvorio koristeći više platna.
" Uradio sam to jer sam shvatio da to mogu učiniti bez merdevina.. Pa, postoje umetnici koji su poginuli kada su silazili sa merdevina, zar ne? "
Prvi put je izlozena na celom zidu 2007 godine na Letnjoj izlozbi Kraljevske Akademije u Londonu, da bi je 2008 godine poklonio galeriji Tate u Britaniji .
- Poruka
- 393.000
Evo još jedne zanimljive slike i zanimljivog slikara
Arnold Beklin – Letnji dan
Bujni zeleni rečni pejzaž pod dubokim plavim nebom i grad u neodređenoj daljini izgledaju kao vizija iz snova. Deca se kupaju u tamno svetlucavoj reci koja vijuga širokim livadama. Bocklin zamišlja zemaljski raj, takoreći, kao mesto gde čovek i priroda žive kao jedno. Da bi to uradio, koristio je nekoliko ali intenzivno blistavih lokalnih boja zelene, ultramarin plave, svetloplave i oker. U strogoj kompoziciji, on je pre svega istakao vertikalu, pojačanu simetričnim efektima kroz refleksiju. Ali idila nije lišena melanholije: visoko tamno drveće baca oštre senke, voda koja teče nagoveštava nezaustavljiv protok vremena. Šematski, sitne i bez individualnih obeležja, svetle dečije figure deluju izgubljeno pored drveća. Kao ovi, oni se ogledaju u vodi. Možda je Bocklin mislio na svoje 14 dece, od kojih je osmoro umrlo pre punoletstva. Posebno je bio uspešan u prenošenju sopstvenih raspoloženja i osećanja na svoje pejzažne prikaze.
Arnold Beklin – Letnji dan
Bujni zeleni rečni pejzaž pod dubokim plavim nebom i grad u neodređenoj daljini izgledaju kao vizija iz snova. Deca se kupaju u tamno svetlucavoj reci koja vijuga širokim livadama. Bocklin zamišlja zemaljski raj, takoreći, kao mesto gde čovek i priroda žive kao jedno. Da bi to uradio, koristio je nekoliko ali intenzivno blistavih lokalnih boja zelene, ultramarin plave, svetloplave i oker. U strogoj kompoziciji, on je pre svega istakao vertikalu, pojačanu simetričnim efektima kroz refleksiju. Ali idila nije lišena melanholije: visoko tamno drveće baca oštre senke, voda koja teče nagoveštava nezaustavljiv protok vremena. Šematski, sitne i bez individualnih obeležja, svetle dečije figure deluju izgubljeno pored drveća. Kao ovi, oni se ogledaju u vodi. Možda je Bocklin mislio na svoje 14 dece, od kojih je osmoro umrlo pre punoletstva. Posebno je bio uspešan u prenošenju sopstvenih raspoloženja i osećanja na svoje pejzažne prikaze.
- Poruka
- 393.000
Salvador Dali “San uzrokovan letom pčele oko nara, sekundu pre buđenja”-(1944)
Ova slika nastala 1944.godine, prepuna je simbolike,inspirisana interesovanjem velikana nadrealizma za snove.
" Ja slikam slike koje me teraju da umrem za sreću, ja stvaram sa potpunom prirodnošću, bez ikakve brige o estetici.
Stvaram dela koje me inspirišu sa apsolutnom emocijom i pokušavam ih naslikati iskreno.”
Salvador Dali.
Ova slika nastala 1944.godine, prepuna je simbolike,inspirisana interesovanjem velikana nadrealizma za snove.
" Ja slikam slike koje me teraju da umrem za sreću, ja stvaram sa potpunom prirodnošću, bez ikakve brige o estetici.
Stvaram dela koje me inspirišu sa apsolutnom emocijom i pokušavam ih naslikati iskreno.”
Salvador Dali.
vojkkan
Domaćin
- Poruka
- 3.138
velaskez, male dame (las meninas)
e sad gde početi:
toliko bele boje
svetlo, odakle
da li je to pogled onoga što je video kralj (jer velaskez je i sebe namalao) ili ogledalo
ko je tip koji izlazi...
meni je sve to čarobno kad se stavim u ambijent baroka
e sad gde početi:
toliko bele boje
svetlo, odakle
da li je to pogled onoga što je video kralj (jer velaskez je i sebe namalao) ili ogledalo
ko je tip koji izlazi...
meni je sve to čarobno kad se stavim u ambijent baroka
Edmund
Poznat
- Poruka
- 8.583
Kralj
Rekao bih
- Poruka
- 393.000
"Male dvorske dame" je jedno od znacajnijih Velaskezovih dela
Da ne bih ja sada nesto pisala evo deo recenzije slike iz Vikipedije
Pored kraljicinog komornika na izlazu i Kralja i Kraljice u ogledalu Velaskez je naslikao i sebe pored slikarskog platna..
Zanimljivo je da od 9 likova na slici 5 gleda direktno u kralja i kraljicu koji opet gledaju njih dok ih Velaskez slika
U pozadini i malo udesno stoji don Hose Nijeto Velaskez – kraljičin komornik pedesetih godina XVII veka i šef radova na kraljevskim tapiserijama – koji je možda bio slikarev rođak. Nijeto je prikazan zaustavljen u hodu, sa savijenim desnim kolenom i stopalima na različitim stepenicima. Kako zapaža likovna kritičarka Herijet Stoun, ne zna se da li on "dolazi ili odlazi". Prikazan je u senci i izgleda kao da drži zavesu na kratkom stepeništu, a zid ili prostor iza njega se ne vidi dobro. Ovo pozadinsko osvetljenje, kao i otvorena vrata, otkrivaju prostor u pozadini: po rečima istoričarke umetnosti Analise Lepanen, ovi detalji odvlače „naš pogled u dubinu“.[28] Odraz kraljevskog para vuče u suprotnom smeru, napred u prostor slike. Nestajuća tačka perspektive je na vratima, što se može utvrditi ako se produži linija na spoju zida i plafona s desne strane. Nijeta vide samo kralj i kraljica, koji se nalaze gde i posmatrač slike, a ne vide ga likovi koji su u prvom planu. U fusnotama članka Žoela Snajdera, autor prepoznaje da je Nijeto kraljičin sluga i da je morao biti pri ruci da bi joj otvorio i zatvorio vrata. Snajder kaže da se Nieto pojavljuje na vratima kako bi kralj i kraljica mogli da odu. U kontekstu slike, Snajder tvrdi da scena predstavlja završetak poziranja kraljevskog para Velaskezu i da se oni pripremaju za izlazak, što objašnjava „zašto dvorska dama desno od infantkinje kreće u naklon“.
Sam Velaskez je predstavljen levo na slici i on gleda ka spolja pored velikog platna koje se nalazi na štafelaju. Na grudima mu se nalazi crveni krst viteškog reda Santijaga, u koji je primljen tek 1659. godine, tri godine nakon što je slika završena. Prema Palominu, Filip je naredio da se krst doda nakon Velaskezove smrti, "a neki kažu da ga je i njegovo Veličanstvo naslikalo". Na slikarevom pojasu vise simbolični ključevi njegovih dvorskih kancelarija.
U ogledalu koje stoji na zidu u pozadini vide se odrazi gornjih delova tela i glava dve osobe koje su identifikovane sa drugih slika kao Kralj Filip IV i Kraljica Marijana . Najčešća pretpostavka je da se u ogledalu vidi kraljevski par koji pozira Velaskezu, dok ih ćerka posmatra; i da slika, prema tome, predstavlja ono što njih dvoje vide dok poziraju.
Uvećani prikaz ogledala na zidu u pozadini, u kome se videFilip IV i njegova supruga Marijana od Austrije
Najčešća pretpostavka je da se u ogledalu vidi kraljevski par koji pozira Velaskezu, dok ih ćerka posmatra; i da slika, prema tome, predstavlja ono što njih dvoje vide dok poziraju.
Da ne bih ja sada nesto pisala evo deo recenzije slike iz Vikipedije
Pored kraljicinog komornika na izlazu i Kralja i Kraljice u ogledalu Velaskez je naslikao i sebe pored slikarskog platna..
Zanimljivo je da od 9 likova na slici 5 gleda direktno u kralja i kraljicu koji opet gledaju njih dok ih Velaskez slika
U pozadini i malo udesno stoji don Hose Nijeto Velaskez – kraljičin komornik pedesetih godina XVII veka i šef radova na kraljevskim tapiserijama – koji je možda bio slikarev rođak. Nijeto je prikazan zaustavljen u hodu, sa savijenim desnim kolenom i stopalima na različitim stepenicima. Kako zapaža likovna kritičarka Herijet Stoun, ne zna se da li on "dolazi ili odlazi". Prikazan je u senci i izgleda kao da drži zavesu na kratkom stepeništu, a zid ili prostor iza njega se ne vidi dobro. Ovo pozadinsko osvetljenje, kao i otvorena vrata, otkrivaju prostor u pozadini: po rečima istoričarke umetnosti Analise Lepanen, ovi detalji odvlače „naš pogled u dubinu“.[28] Odraz kraljevskog para vuče u suprotnom smeru, napred u prostor slike. Nestajuća tačka perspektive je na vratima, što se može utvrditi ako se produži linija na spoju zida i plafona s desne strane. Nijeta vide samo kralj i kraljica, koji se nalaze gde i posmatrač slike, a ne vide ga likovi koji su u prvom planu. U fusnotama članka Žoela Snajdera, autor prepoznaje da je Nijeto kraljičin sluga i da je morao biti pri ruci da bi joj otvorio i zatvorio vrata. Snajder kaže da se Nieto pojavljuje na vratima kako bi kralj i kraljica mogli da odu. U kontekstu slike, Snajder tvrdi da scena predstavlja završetak poziranja kraljevskog para Velaskezu i da se oni pripremaju za izlazak, što objašnjava „zašto dvorska dama desno od infantkinje kreće u naklon“.
Sam Velaskez je predstavljen levo na slici i on gleda ka spolja pored velikog platna koje se nalazi na štafelaju. Na grudima mu se nalazi crveni krst viteškog reda Santijaga, u koji je primljen tek 1659. godine, tri godine nakon što je slika završena. Prema Palominu, Filip je naredio da se krst doda nakon Velaskezove smrti, "a neki kažu da ga je i njegovo Veličanstvo naslikalo". Na slikarevom pojasu vise simbolični ključevi njegovih dvorskih kancelarija.
U ogledalu koje stoji na zidu u pozadini vide se odrazi gornjih delova tela i glava dve osobe koje su identifikovane sa drugih slika kao Kralj Filip IV i Kraljica Marijana . Najčešća pretpostavka je da se u ogledalu vidi kraljevski par koji pozira Velaskezu, dok ih ćerka posmatra; i da slika, prema tome, predstavlja ono što njih dvoje vide dok poziraju.
Uvećani prikaz ogledala na zidu u pozadini, u kome se videFilip IV i njegova supruga Marijana od Austrije
Najčešća pretpostavka je da se u ogledalu vidi kraljevski par koji pozira Velaskezu, dok ih ćerka posmatra; i da slika, prema tome, predstavlja ono što njih dvoje vide dok poziraju.
Poslednja izmena:
Edmund
Poznat
- Poruka
- 8.583
William Turner
Anđeo na Suncu
Izvor
https://www.google.com/search?q=ang...0zcVNiYzFNGAEwARgHIPCwgM8CMAFKCggCEAIYAiACKAI
Anđeo na Suncu
Izvor
https://www.google.com/search?q=ang...0zcVNiYzFNGAEwARgHIPCwgM8CMAFKCggCEAIYAiACKAI
Edmund
Poznat
- Poruka
- 8.583
Volim Turnera
Moćna slika
Nekako mi deluje optimistično
Moćna slika
Nekako mi deluje optimistično
