POSTAĆE KADA

Usnama žednim beleg ostavljam
budeći tvoju uspavanost, istini
dajem pravo da živi nesputana
rađa dva tela u seni jednoj.

Izvire vrelo dajući život posebnosti
trenutka utihnulog, mirom obojena
večnost, nada se da će postati
opijen kapljom ispijenom.

Stvaram na uzglavlju tragove,
jutru da pronađe dan novi
u svežanj, povezujem dodire
ruke umorne da odmorim.

Polažem tebi probuđenom
svetlom, protkane poglede
iz zagrljaja ne odlazeći,
ono sutra što je postalo.

 

[orfej sa ibra]

Polažem tebi probuđenom
svetlom, protkane poglede
iz zagrljaja ne odlazeći,
ono sutra što je postalo.

 

[bracaco]

Jedno jutro za divne stihove tvoje

 

[Tamišarka]

Polažem tebi probuđenom
svetlom, protkane poglede
iz zagrljaja ne odlazeći,
ono sutra što je postalo.

 

[Tamišarka]

Jedno jutro za divne stihove tvoje

JUTRO
Svakog dana probudi me
jasnim tonovima.
Obučeno u svetlost
boje života
Raširi krila
i poleti, čikajući me
da pođem s’ njim.
Miriše kao cvet loze,
kao smola na obali reke.
Kao zvuk se širi,
nestaje i vraća.
Jutro me svakog dana
probudi.
Nasmejano, novo.
Zapljeska krilima petla.
Obučeno u svetlost.
Umiveno i namirisano,
ogleda se u tvojim očima.