Последњи поздрав брату АЛБЕРТУ АНДИЈЕВУ, Рус који се борио за Србију

Poruka
27.467
У недељу, 14.03.2021. преминуо је у Београду Алберт Андијев, један од најистакнутијих руских добровољаца
од њих неколико стотина, у време НАТО-НАЦИСТИЧКЕ агресије на СРЈ 1999-те године.
СЛАВА МУ И ХВАЛА!
photo_2021-03-14_22-38-01-1200x825.jpg


Алберт Андијев, руски добровољац који се борио у редовима Војске Југославије на Космету у време НАТО агресије, преминуо је у ковид болници у Батајници од последица заразе вирусом корона, јављају медији.
Андијев, пореклом из Јужне Осетије, прикључио се српским борцима у одбрани земље. Распоређен је у херојску 549. моторизовану бригаду, која је бранила границу према Албанији и Македонији, али се и борила се против тзв. ОВК у дубини Косова и Метохије. Био је снајпериста и рањен код Суве Реке 5. маја те ратне 1999. године.
– Погођен сам у око... Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао а тада сам добио и други метак у руку. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину – испричао је Андијев једном приликом.
Лечен је у Приштини и у Београду, на ВМА. Иако су последице рањавања биле тешке, остао је инвалид, он се пре краја рата својевољно вратио међу своје саборце на Космету. Као и и осталима, и њему је тешко пала политичка одлука о повлачењу Војске Југославије из јужне покрајине Србије.
После рата остао је да живи у Србији, у Власотинцу. Оженио се и добио сина Лазара а његова породица се неколико година касније преселила у Београд.
http://www.politika.rs/scc/clanak/474921/Preminuo-Albert-Andijev-Rus-koji-se-borio-za-Srbiju
 
Велики човек. За Србију учинио много више од оних због којих су били изливи туге, паљење свећа, бакљаде и мурали. Нек му је вечна слава.
Целокупну историју Србије и Срба од почетка 19.века у борби за СЛОБОДУ, обележили су руски добровољци!

За стварање Републике Српске, живот је положило више од 50 добровољаца, ГРАД ВИШЕГРАД је
достојно обележио спомен обележјем непроцењиву руску помоћ у одбрани српског народа:

Ruski_heroji_3.jpg


Врме је да то учини и Србија и захвали се несебичним руским јунацима из 1999-те године.
 
Пре две године, на београдском Правном факултету, одржана је трибина поводом двадесетогодишњице
Битке за Паштрик. На њој је, између осталих, учествовао и Алберт Андијев.
Када је позван да говори, наступио је један од дирљивијих момената ..... Читав амфитеатар је,
без изузетака, устао и наградио свог хероја громким аплаузом.


Видно дирнут, сачекао је да аплауз прође, и заслуге пренео на своје саборце,
а било их је неколико десетина у последњем реду, чиме је још једном показао величину.
Својом скромношћу и скрушеношћу, али и храброшћу, жртвом и пркосом,
брат Алберт нам је показао како живи херој изгледа и како се држи на бојном пољу,
али и на светковинама.
Још једном: Јуначе, вечна ти слава и хвала!

На поменутој трибини, Алберт нам је оставио ЗАВЕТ:

,,Сeдим ту зајeдно са вама и глeдам ово: у доба рата право утихнe (назив трибине).
Права прeма вама никада нијe било! Увeк су вас мрзeли и има да вас мрзe док год постојитe.
Нe због тога што стe лоши или добри, вeћ због тога што стe пркосни. Ако јeдног дана у очима
бар јeдног Србина од хиљаду вас ја нe будeм видeо тај пркос, ја ћу знати да вас вишe нeма:
постали стe робови, оно што су жeлeли од вас да направe. Нисам сe ја борио за робовe,
нисам сe борио уз робовe и нистe ви овдe мали Руси на Балкану, како нeки волe да кажу,
вeћ стe вeлики Срби код сeбe кући. И то трeба да запамтитe."

157682606_1566154350260457_2233210327834024121_o.jpg
 
У цркви Свете Тројице у Великом Адровцу одржан је помен за легендарног руског добровољца Алберта Андијева. Симболично, баш на месту где је погинуо пуковник Рајевски (Вронски).
1124848193_0:0:1600:866_1000x0_80_0_1_f3bf2502a99017ef65e5bcb12ce2d9c8.jpg.webp
 
После рата, Алберт је остао у Србији. На 20. годишњицу бомбардовања оставио је завет свом сину:
“Сине мој, твоја судбина ће бити тешка, никада нећеш смети да волиш Русију више од Србије и
нећеш смети да волиш Србију више него Русију, мораћеш их волети подједнако".


Avdejev 1.jpg
 
Вјечнаја памјат!
Иначе, Момчило Селић је прије 10-ак година ишао на Кавказ и друговао са Осетинима. Пише да су слични нама.
Момчило Селић: Понт
 
1124862017_0:92:3072:1754_1000x0_80_0_1_49457dc2c73b26989e5781be3ee6e73d.jpg.webp

Недавно преминулом Алберту Ахсарбековичу Андијеву, Русу који се 1999. добровољно
борио у редовима Војске Југославије на Косову и Метохији у време НАТО агресије,
група младих у сарадњи са једним ратним ветераном, урадилa je мурал са његовим
ликом у близини Дома омладине у Београду.

https://rs.sputniknews.com/vesti/20...ral-ruskom-dobrovoljcu-albertu-andijevu-foto/
 
које оргијање у овој теми.
Да, неупоредиво са вашим арнаутским дивљањима 17. марта 2004. године
када сте вођени безумном мржњом, палили су све српско на Косову и Метохији,
пред очима 40.000 "мировњака" са Дивљег ЗАПАДА!
 
СЛАВА МУ И ХВАЛА


које оргијање у овој теми.
Упади оваквих усташа попут овог се решавају врло једноставно - опцијом игнор. Узалудно је трошити слова за расправу са оваквима
 
које оргијање у овој теми.

Šta je tačno tvoj problem u ovoj priči? Čovek je bio dobrovoljac koji se borio za Srbiju, ostao da živi ovde, nije tražio nikakav specijalan tretman, a sada kad je pokojni, ljudi ga pominju po dobrom i mole se za njegovu dušu. Sa kojom od ovih stavki ti imaš problem?
 

Back
Top