POSLEDNJE RECI

Reci...
rekoh jednom...nisu vazne!
sada se pitam,da li su tvoje,
prave bile il ipak lazne?

Poslednje reci,jos uvek zvone,
poput zvona,na starom gradu.
te reci koje si rekao,tada.
Ubise u meni i poslednju nadu!

O,kako bole,proklete reci,
jer u njima vise ne prepoznajem tebe!
Uzasno bole,kidaju dusu
i zbog njih danas proklinjem sebe!

I znam da nikada vise
od tebe ni rec necu cuti!
Samo se pitam a odgovora nema,
ostaje samo praznina da cuti!

Praznina,bol..u dusi cemer!
I isprazne tvoje reci od pre!
Poput pcela,misli se roje...
"Zasto je tako moralo biti,
zasto se u trenu sruslio sve?"

Recima svojim,ubio si sve u meni...
Nadu u ljubav,veru u ljude.
Sa oziljkom na srcu,koji boli jako,
dalje cu bez tebe,pa kako mi bude!
 
Kliknite za proširenje...
Nisi fer prema sebi ! Zasto dopustas da njegove reci budu poslednja vasa komunikacija ! Slobodno , draga moja, izgovoru mu sav cemer koji ti je u dusi njime izazvan ! Pa ne mogu se stvari tako zavrsavati ! Probudi voj ponoss i hrabro napred !
 
Ubi me prejaka rec....rece Miljkovic,ni ne znajuci da ce tako stvarno i biti.....vazne su reci duso,kako da nisu.....ali samo onda kada se i jasno i iskreno kazu....a rec je kao i papir....odtrpi svaki pokret jezika i nepca i kotrlja se na onu stranu na koju je misao navede...a to,niposto ne znaci i da je prava,istinita i da predstavlja ono sto je misao tog trenutka htela obelodaniti,ili prikriti....
Svaka rec ima svoj cilj,razlog zasto je i kako bas tad i tog trenutka izgovorena,zbog cega je izrecena cujno,i zasto je oprecna sa onom predhodnom,kad ne bi trebala biti....
A opet,ima i onih koje su jasne i verne misli koja ih oblikuje,,izasle ispod cekica,sveze i jedre,da bi lakse do cilja mogle stici i pogoditi metu u centar,tamo gde je i najbolnije,...ono sto je uvek tajnovito kod reci ,je nase pusto neznanje,koja od njih je prava,a koja prikrivena,i sa kakvim ciljem je koja od njih upucena....nikad ne znas da li je naudila nama ili,pak onom ko je salje,ostavsi nakon toga porazen i slomljen,kao brodolomac posle prezivelog brodoloma....
Kako god bilo,i kakva god da je,jedino nam rec ostaje,onda kada cutanje nije magijom izazvano,nesavrseno,i kada se ne traze razlozi zasto,kako i zbog cega se cuti.... od tebe zavisi,kako ces rec prihvatiti,i da li ce ona po tvojoj volji biti i poslednja....zato,neka ne odlucuju drugi u tvoje ime.....ti si ta koja odlucujes,pa i o reci......nije rec toliko prejaka,da bi ubila.....bar ne uvek.........
moze biti.....a ne mora......ti odluci!
 
Svaka suza prolivena ostavlja trag i na licu i na dusi.A zivot je dug.
190315.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top