I pre ove krize uvek sam manje-više krizno živela. Medjutim, lakše je bilo zaraditi. Pošteno, pričam o poštenom poslu, onome što uradim sa svojih 10 prstiju. Ok, bilo je i neke prodaje, ali opet onoga što je napravljeno teškim radom, ne švercovanog nečeg i slično.
Sada je to nemoguće.
Sa 35 000 platom koju mm zaradjuje, pre samo koju godinu se nekako i živelo. Dugovi, presipanje iz šupljeg u prazno, seci uši krpi dupe i slične metode su zastupljene oduvek, ali se nekako moglo. Sada, sa istom visinom njegove i uz moju platu - može se samo preživljavati na jedvite jade. Ovih 1000 evra što Pile spominje u prethodnom postu mi ne vidimo ni za dva meseca od svojih plata.
Plate stoje, godinama čak, a cene sve višlje za svaki odlazak u radnju. Pričam samo o hrani. A priče da su nam struja, gas i slično najjeftiniji u regionu me dovode do besa. Aj, digni struju majke ti, pa da romantičarimo uz sveću sledećih n godina.
Elem, uvek je bilo krizno, od kad znam za sebe. Ali moglo se raditi i zaraditi mimo plate. Ovo sad.... moš da crkneš od posla, džabe kad nema ko da ti plati. A i nešto drugo kada bi radio moš samo da završiš sa prijavom i kaznom da ti uši zvone, da ti ne ostane ni za pošten konopac da se obesiš. E, to je ono što karakteriše ovu ekonomsku krizu - cene divljaju, posla regularnog nema, a i ko bi radio - država mu neda. Pa ti juri svoj rep kao kakav džukac i grickane nokte stavi u paprikaš koji kuvaš na vatri napolju, drvima koja nisi platio još i ne znaš kada ćeš.
I sad se iznervirah, baš
