Linija nepostojanja deli,
navika li je ili potreba?
Jutarnja svetlost umivena
prošeta obnažena bestidna
osvaja svojim trajanjem
uporno carujući danom.
U sobi polutama kao šapat
leluja zavesa dah magli okno
miris toplote sa jastuka
hladi se u čežnji za telom.
I zvuka tog nepostojanja
uzimam onu naj-tananiju
nit kojom povezujem
dodire razasute u osvitu.
Stvaram naviku sećanja
su potreba za vazduhom
liniju sam izbrisala pre
dolaska tvog daha.
navika li je ili potreba?
Jutarnja svetlost umivena
prošeta obnažena bestidna
osvaja svojim trajanjem
uporno carujući danom.
U sobi polutama kao šapat
leluja zavesa dah magli okno
miris toplote sa jastuka
hladi se u čežnji za telom.
I zvuka tog nepostojanja
uzimam onu naj-tananiju
nit kojom povezujem
dodire razasute u osvitu.
Stvaram naviku sećanja
su potreba za vazduhom
liniju sam izbrisala pre
dolaska tvog daha.
