georgejune
Srebrna tastatura
- Poruka
- 212.138
У многим фабрикама за производњу сухомеснатих производа начин припреме и састојци који се користе заштићени су као “пословна тајна”. Ипак, након што престану да раде у оваквим индустријама, запослени радници често откривају од чега се праве производи које купујемо у супермакетима, шта уствари једемо и због чега месецима нису јели месо.
Радник М.Ч. који је две године радио у једној од највећих фирми за прераду меса и сухомеснатих производа у Србији, каже за МОНДО да након процеса производње и свега чега се тамо нагледао, месне прерађевине више није окусио.
У овој фабрици се производи више од 150 врста кобасица, шунки и кулена, који се продју трговинским ланцима и индустријама кетеринга. М.Ч. (31) каже да се запослио у фабрици због добрих услова и плате и да је знао да призори који ће тамо виђати неће бити пријатни, али да није очекивао да ће бити драматични.
Прво што вас задеси када кренете да радите у фабрици меса и месних прерађевина јесте непријатан мирис свуда око вас, непрестано. Он је толико јак, шири се око целе фабрике и не можете да побегнете од њега. То је мирис устајалог меса, изнутрица, отпадака. Друго је крв свуда око вас, али баш свуда. Ја иначе немам проблем са тим, али када сваки дан проводите у фабрици где има толико крви, не буде вам пријатно, али прихватите да је све посао и да другачије ништа не може да се произведе, каже М.Ч. (31).
Гледао сам припрему хране које сам до тада јео готово сваког дана и нисам могао да верујем да се то заиста тако спрема, пакује и шаље у продавнице и маркете.
Кажу месни производи, а то везе са месом нема. То су велике количине остатака од животиња, најчешће свиња, којих има у огромним количинама у различитим посудама. Све се то сручи на гомилу, сипа се смеса у боји, затим се додају огромне количине прашка, ароме, конзерванса, па опет додатних боја, као да смо неки хемичари, објашњава М.Ч.
Делови пилета се пропуштају кроз неке филтере и мешају са водом. Затим се сипају додаци, којих највише има за такозване производе од пилећег меса. Ту има свих делова пилета, али меса нема. Ако нешто остане и испадне са стране, било да су изнутрице, папци, кожа, нокти, црева, жиле, сало, кости, све се то поново покупи, ставља у друге машине и меље до непрепознатљовсти. Оно што испадне од тога, пакује се у паштете. То је заправо отпад који настаје од менсог отпада, каже радник.
Ниста од тих производа не изгледа као да је за јело. Када се све то механички обради и напумпа изгледа лепо, а заправо је невероватно да је уопште јестиво, тврди наш саговорник.
Када се напумпају, вирше и кобасице у омоту изгледају дупло веће него што заправо јесу. Све то је уствари ваздух или вода. То има толико соли, брашна, неких зачина и хемије, да је то заправо једини укус. Та смеса изгледа заиста одвратно сама по себи, а тек онда када изађе готов производ, схватиш да су спаковане заправо све рол-виршле у пекарама, кобасица и салама на пици и сендвичима, да ћемо све то сутра појести, тврди М.Ч.
Првих дана често ми је било мука од свега тога, а једном ми се десило да ми се толико слошило да сам повраћао, каже М.Ч.
Иначе нисам гадљив, али једно је слушати, а сасвим друго видети све то, заиста је узнемиравајуће. То су папци и копита, рогови, вимена, отпаци коже и поткожног ткива, изнутрице и месо у којима су нађени паразити. Од осталих радника сазнао сам да се протеини соје који се додају увозе из Кине. Велика је вероватноћа да виршле, паштете, барене сланине и саламе садрже и сумњиве састојке, тврди М.Ч.
Иако спадају међу најукусније производе, паштете, месни намази, виршле и остали облици сухомеснатих производа су најгори, каже М.Ч.
Према свему што сам видео, саветујем да се једу само суво сољени димљени производи, панчета, неке врсте печеница и пршуте. Већина произвођача и када приказује производњу, избегава да прикаже сам процес, већ се фокусирају на запаковани производ, али ми знамо како све то заиста изгледа, каже он.
Према Правилнику о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса Републике Србије, хреновка односно виршла је “производ добијен од меса, масног ткива, воде, кухињске соли, производа од крви, зачина, екстраката зачина, шећера, арома дима и адитива.
Надев хреновке може да се пуни у овчије танко црево или у вештачке омотаче одговарајућег пречника. У случају да је без омотача, тај производ ставља се у промет упакован.
Садржај протеина меса мора да је најмање 11 одсто, садржај колагена у протеинима меса највише 20 одсто, а у хреновки од живинског меса садржај колагена у протеинима меса мора да је највише 10 одсто. Ти подаци морају бити означени и на декларацији.
