(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
POSLASTIČARNICA
Pisana i nepisana pravila, zakonitosti što ih pojedinci propisuju svako na svom komadu zemlje......i svi znaju i niko ne zna.....čudnovatost virtuelnog sveta kojoj udaramo lični pečat svojim rečima ispisanim ovde.
I te reči, smisao ili besmisao njihov onom drugom, čitaču, govore ko smo, kakvi smo, kako mislimo i o čemu razmišljamo. I mi pišemo.......neko reči ljubavne tuge, neko političke stavove, neko satiru, neko tudje reči u kojima se pronadje, neko fotografiju opet svoju ili tudju, neko o svom životu, sebi, porodici, o svojim iskustvima......uglavnom, sve se svodi na gomilu reči sa onakvim ili ovakvim ukusom ........kao kad udješ u poslastičarnicu.
Lepa, čista, svetla. U vitrinama poslagani kolači, torte.....šareniš boja, mirisa i ukusa koji zavodljivo zove. Svetlost koja ulazi kroz izlog pada na prvu najbližu vitrinu prelivajući se preko kolača.......nestvarna slika treperavih boja i oblika. I ne pravi sve kolače jedan majstor........a, ne.......pozadi, iza slatkog prodajnog dela je prozvodni pogon u kome sa svim mnoštvom alatki i mašina više majstora stvara svoja remek dela. Ulažu svoje znanje, maštu, virtuoznost i talenat (koliko god da ga imaju ili nemaju, ali se trude) da zadive mušterije izgledom svojih kompozicija i ukusom znajući da svaku mušteriju prvi put pridobiju izgledom kolača, pa tek kada kupac proba.......e, ako mu se dopadne, onda počinje da biva bitan i ukus. I tako, u pari, vrućini, kraj uključenih rerni, medju usijanim ringlama i bučnim mikserima stvaraju svoja majstorska dela. Ima ih raznih......ljutih, nasmejanih, flegmatičnih koji se ne uzbudjuju jer im je izgorela kora, nervoznih, ćutologa, agresivnih koji preterano lupaju šerpama, tihih i nevidljivih a vala uvek se nadje i po neki zapovednik, uglavnom šef proizvodnje....taj mu dodje kao naiskusniji. A kupci.......vala i njih ima od svih fela. Neki užurbano prilaze tražeći tačno odredjenu poslasticu, neki se lenjo vuku izmedju stolica, ima i mislilaca koji stoje i mudruju tražeći valjda dublje značenje u nekom jednostavnom komadu kolača......jer kolač sa višnjama je ......kolač sa višnjama, jasan, precizan, tačan......koliko god se neko trudio ne može od njega napraviti rozen tortu. Ima i onih koji danima ne osećaju potrebu za slatkim pa stoga i ne dolaze u poslastičarnicu......već onako, po potrebi. Po neko neodlučan dodje, gleda, gleda i nikako da se opredeli ........ima i onih koji vole da probaju od svega po malo......a i onih koji samo nervozno protrče ne videći trud i lepotu boja i osećanja što utkaše majstorske ruke. Ali su najbolji oni koji su ovisnici od slatkog. E, oni su tu, u malenoj lepoj i svetloj poslastičarnici svakodnevno. I tačno znaju šta je koji majstor napravio, šta je hteo da kaže bojom i ukusom, koliko se trudio i kako je bio raspoložen dok je mutio i kuvao, da li mu je fil ovoga puta bolji nego prošlog. To su oni koji znaju da uživaju u majstorluku misli i ruku......pa im nije teško da i doviknu majstoru ili majstorici „Majtor Pero......ova baklava je danas fenomenalna......hajte, molim Vas, recite i majstorici Cici da je prevazišla sebe sa ovom banana tortom“.
Zbog takvih, svakodnevnih, ljudi talentovanih da osete miris i ukus kolača i torti, ljudi koji znaju da cene uloženi trud, ova poslastičarnica i postoji sa svojim šarenim vitrinama i rotirajućim stalcima na kojima se slatki komadi vrte kao balerine u haljinama svih mogućih boja.
I tako........živi ovaj mali slatki kutak, svaki dan novi kolači, nove boje, aranžmani.......a oni od juče.....bacaju se .....kao i ove reči.....kao i reči drugih majstora......ubajatile se
PS
Hvala sladokuscima
I povremenim kupcima
Što kolače moje kušaju
Otkucaje srca moga čitajući slušaju.
Zahvalna majstorica
