...posjednik neprometejske Vatre...

...riječ je najnesretnija
ruka vodilja
kad se ne shvati
ili
na svoj način
prihvati
riječi uzimati
samo onako
kako ih pjesnik piše
tako
i
nikako drugačije
a kad gore
ne uzimati ih više
...često je uputno
ne upućivati nikog na riječi svoje
osim onoga
ko te zna
i siguran ko si
šta si izgubio
i
šta je još tvoje
...pjesnik je jedna
oaza koja pustinju
u oskudici pretiče
i
nijedan pjesnik
sjutra dan
na sebe ne sliče
svaki dan
novo lice i smućenost
u grudi mu savija
zato je ovakvom osamljeniku
Osama najmilija
i medju ljudima
prolazi tiho
žureći svojim čudima
jer samo ga čudo u pamet i drži
sve dok ga
noseća Vatra
najzad
ne s p r ž i ...
 
Kliknite za proširenje...
Dobro jutro :D

Evo jedne davno napisane na dar....na ovu temu.

PESMA JE SAMO PESMA


Ma je l’ pesnik samo sanja?
I dok budan misli baca
Samo sneva i svud jarca
Čudna fela je taj pesnik.

Kad bi ceo svet pesme pisao
Čovek bi uvek punim plućima disao
Al' ne biva......osim u pesmama
A tu mogu hoću-neću
Šta god hoću ja to mogu
Eto šta naučih s nogu
Od pesnika raznih vala
Što k’o nisku zlata nižu
Reči razne, nasmejane
Istinite, malo lažne
ali uvek jako važne
Može jedno, može drugo
Kako hoćeš pesmo tugo.

Jer pesma je samo pesma
Tren jedan u slapu vremena
U nju pesnik posadi toliko semena
Koliko u taj tren ushićenja stane.
I ništa više, I ništa manje
Do samo pesnikovo sanjanje.
San k’o san ….zaboravi ga dan
Pa onda dodje novi tren
Jednako kao I prethodni ushićen
Ustreptao, sjajan, vreo
Pesnik opet strgne veo
Što ga nosi preko dana
Evo, duši novih sanja.

Ej pesniče dušo snena
Što ti srce trenom živi
K’o cvetovi hibiskusa
Žar crveni I prelepi
Takve su ti eto misli
Samo jedan dan preživi.

Ipak, ne treba zaboraviti da svako pisanje ima i tuđe čitanje, koje je uvek različito od misli ili osećaja koji je pisao.
Pesnik je zapisničar svog trena.

:zag: i odleteh u dan :metla:
 
Pesnik piše i napiše
reci su njegove samo na tren
kada ih oko tuđe ugleda
duša ih necij prepozna
kao svoje ne izgovorene
ne napisane prisvajaju se
one same krive nisu
za osamu poput ljudi
one su
krila koja nekog ponesu
u visine uzdignu
tako se pesniku
smerno poklone
zahvalne
za život koji žive!
 
...Ljiljana,
-ti meni ovdje eliotovski trljaš nos i takodje miljkovićki ubjedjuješ da pjesma kad 'ode' od pjesnika
Ona nema s nji ništa više...
...tako je ali ja sam je pisao i u tom trenu molio da me ne ostavi
odmah
ali ti eto otela si je
i,-n e k a...
Moja ,-drga Prijateljice...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top