Poseta Rakovcu i Beocinu, domu najpoznatijeg majstora beocinske cementare!

25. februar, budim se kao i obično rano, jer me čeka put. Nebitno da li je 50km ili 500km, uglavnom pred put loše spavam. I nije samo to, cilj putovanja jeste obici mesto naseg dragog forumskog kolege, NG.
Pijem kafu, doručkujem i odlučujem se krenuti malo ranije. Vreme je, iako sunčano, nekako mrljavo, primeti se da je rano jutros bila magla. Odlučujem se ići preko Karavukova, Bačke Palanke pa kroz Novi Sad. Standardno poznata i dosadna deonica, tu nisam ništa snimao i slikao.

Zahvatam malo Sremsku Kamenicu i peglam prema Rakovcu i tu iz daljine ugledam tablu i počnem nešto filmski da vičem u fazonu KONAČNOOOO, RAKOVAAAAC i sl... Mesto najveće legende, poluboga foruma Krstarica, NG.

Prvi cilj mi je bio da obiđem spomen obeležje Stručica, koje je negde zabito da sam jedva uspeo da nađem. Kada sam stao da proverim navigaciju, video sam da je levo spomen obeležje, a desno, ni manje ni više, ulica našeg heroja priče, pa sam odlučio da prođem ulicom...

Nakon toga produžio sam pravo ka spomen obeležju, nekim uskim putem - za mene iz Bačke, ovakvi putevi izazivaju klaustrofobiju i nelagodu... Jeb.te kru! kad se nisam šlogirao, trči ker po bedemu za mnom reko sad će da skoči, ovo u životu nisam video. Ker punom parom pegla po bedemu!!! Nakon što sam ga prošao, čekaju još dva komada! Ja tu malo isturiram, ovo ono gas i prođem. Piše još 180m do spomen obeležja... Vidim u daljini još jednog kera od 50kg i tu sam prelomio da se okrenem nazad... Veliki minus za Rakovac i lokalnu samoupravu. Ko da to obiđe i vidi, ne daj Bože da se uputiš peške ili biciklom...

Nakon toga hteo sam da posetim kamenolom Beli Majdan i video sam tablu ali nigde ne piše koliko metara se ide do te lokacije. Motorom baš i nije pristupačno, neki puteljak od kamena, uspon...a ne znam koliko treba da se pešači do toga, tako da sam nažalost i to preskočio.

Signal u Rakovcu je poprilično slab, sa mts mrežom sam hvatao H+ a negde i E net, ništa od 3G ili 4G.

Potom na putu nailazim na spomenik NOB, zaustavljam se na kratko i fotografišem.

Takođe, usput stajem i obilazim manastir Rakovac, poprilično sređeno i lepo izgleda, ima nekih radova u toku unutra.

Nakon toga iznenadilo me je da sam skoro na rezervi sa gorivom pa sam odlučio da nađem prvu benzinsku stanicu, koja je bila u Beočinu, gde sam se taman uputio.

 

[ScipioAfricanus]

Odmah nakon tankanja produžio sam da obiđem Špicerov dvorac. Nisam bio sam, unutra sam nabasao na dečka i devojku koji su takođe fotkali.


Ovaj nekada predivni dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare. U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna, pa su poželeli za sebe raskošni dom baš u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Mađarske u Budimpešti. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan – Špicer bašta. Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil.

I sve je funkcionisalo savršeno do početka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica Špicer napustila Beočin i svoj dom i odselila se u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Nakon njihove selidbe, sve se promenilo.

Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja.
Zbog svog karakterističnog izgleda, u dvorcu je snimano nekoliko filmova: „Crna mačka, beli mačor“, „Doručak sa đavolom“, a ovde je i Klint Istvud našao idelno mesto za snimanje nekoliko scena svog filma „Ratnici“.

 

[ScipioAfricanus]

Nakon toga, svraćam do supermarketa po vodu i nešto da pojedem, parkiram pored cvećare. Nakon 15tak minuta izlazim, pakujem stvari u ranac, izlazi žena iz cvećare, vidim nešto tužna pita me odakle sam. Kaže da je mislila da joj je brat došao u posetu, pošto ima ''isti takav motor'', pretpostavljam da su samo iste boje. Pričala mi je za sina od 35 godina kako je umro itd... tu smo se malo izdivanili i produžih dalje...

Sledeća destinacija je bila manastir Beočin, malo sam obišao, fotkao, takođe su neki radovi unutra, inače je manastir otvoren do 17h.

Nakon toga sam se malo vozikao po Fruškoj Gori, i pošto me je priteralo na wc, na uzbrdici naglo stanem jer sam ugledao odličnu lokaciju da se olakšam. Štete što je bio kontra nagib, pa umesto da se motor osloni na nogar, oslonio se na beton. Samo sam ga spustio i u roku od 2sec podigao, nije niko video, super. Par ogrebotina, upalio, dobro je, idemo dalje.

Nakon toga stajem kod spomen obeležja Ivanu Stamboliću, slikam i vraćam se u Beočin.

Još jedan spomenik u Beočinu.

Bliži se 15h, odlučujem da idem na skelu Beočin - Futog, kako bih izbegao nepotrebnu vožnju istim putem nazad, naročito kroz Novi Sad. 150din za motor, 300 za automobil...

Dalje je već poznati put, ne slikam i ne fotkam ništa. Pozdrav Rakovac, do sledećeg viđenja. A ti NG da zoveš na kafu sledeći put.

 

[ScipioAfricanus]